Skip to main content

LUKA Z. BOŽOVIĆ: Odgovor Fajgelju i Trećoj Srbiji

Autonomija 16. мар 2015.
3 min čitanja

Pre par dana smo ispred Kulturnog centra Novog Sada koji Vi vodite organizovali akciju „Antifašističke dekontaminacije“ čiji sam ja bio idejni tvorac. Ja sam napisao tekst koji vam je toliko smetao. Ja osećam odgovornost da vam odgovorim na laži koje ste napisali.
Složiću se sa Vama da se ispred zgrade KCNS dogodio „nesvakidašnji incident“. Na žalost, reagovanje na fašizam u Srbiji svelo se na incident i prava je retkost. Reagovanje na fašizam mora da bude svakodnevna pojava. Ako je antifašističko delovanje incident, onda sam ponosom mogu da kažem da sam incidentan. Verujem, nisam jedini koji bi sa ponosom ovo istakao.
Odmah ću vam i razotkriti odgovor na Vaše pitanje da li je naša akcija predstavljala poziv na linč funkcionera Vaše stranke i Vaše bezbednosti. Ne brinite, nećemo vam ništa. Mi nasilje vidimo kao društveni problem koji zahteva hitno rešenje. Vi ste, gospodine Fajgelj, deo problema. Vaši tekstovi u kojima stigmatizujete homoseksualce, lezbejke i transseksualnu populaciju direktno vode nasilju. Vaše delovanje vodi direktno onome što smo mogli da vidimo u Novom Sadu. Sećate li se da su osnovci u Novom Sadu pretukli profesora Ivana Janeša uz povike „Ti si peder“? To je, gospodine Fajgelj, uzrokovano i delovanjem vaše Treće Srbije. To je uzrokovano i protivljenjem Vas i Vama sličnih, tome da deca od najranijeg detinjstva treba da se uče toleranciji i poštovanju različitosti.
Nisu bezveze nakon Drugog svetskog rata neki mislioci bili skloni da fašizam opisuju kao bolest, užasnuti njegovim posledicama. Fašizam izaziva visoku stopu smrtnosti, veoma brzo se širi i u početku izgleda bezopasno, a može da se dogodi svakome. Zvuči kao opis bolesti? Fašizam jeste bolest, a oni koji ga šire jesu izvor zaraze našeg društva. Treća Srbija jeste virus, kao što netolerancija, nasilje i govor mržnje jesu bolest. Nemojte se osećati ugroženo zbog toga, mi se protiv nasilja borimo, i nasilne metode u našoj borbi ne koristimo. Fašizam je izlečiv, mnogo puta je to dokazano u praksi.
Vi gospodine Fajgelj, u Vašoj želji da se prikažete kao žrtva, ne birate sredstva. Nije vam važno da li ćete lagati ili govoriti istinu samo delimično. Da, istina je da smo mi iz Inicijative mladih za ljudska prava prilikom posete Kosovu imali susret i sa Aljbinom Kurtijem. Ipak, u saopštenju Vaše Treće Srbije rešili ste da sakrijete i prećutite činjenicu da smo se videli i razgovarali i sa Aleksandrom Jablanovićem, sada već bivšim ministrom Vlade Kosova. Verujem, da pošto se služite albanskim jezikom, možete da odete u Prištinu i razgovarate i sa Albancima i Albankama o temama koje vas interesuju. Verujte mi, bez obzira na Vaše stavove, rado će prihvatiti razgovor. I ja sam spreman i sa Vama da razgovaram i odgovorim na sve Vaše nedoumice.
Vi ste gospodine Fajgelj uvreda za Kulturni centar Novog Sada. Ova institucija je neraskidiva od Tribine mladih i diskusije kroz koje su prodefilovali veliki ljudi i antifašisti (ova dva pojma, inače, smatram neodvojivima) kao što su Kiš, Oskar Davičo, Branko Miljković, ali i mnogi drugi koji su u međuvremenu postali ono protiv čega se danas borim. Tribina mladih je bila mesto razvoja progresivnih ideja i slobode, a danas na tribinama u KCNS govori Zoran Milivojević koji zagovara nasilje nad decom. Ne samo on, već je tu i Vaš saborac Boris Malagurski sa svojim teorijama zavere. Dali ste prostor i francuskom udruženju koje se gradilo na protivljenju istopolnih brakova i bori se za „očuvanje tradicionalnih vrednosti“. U trenutku kada sve više država priznaje pravo na porodicu istopolnim parovima, poštujući njihova ljudska prava, vi tvrdite da su istopolni brakovi i LGBT populacija zlo.
Izborili su se Kulturni centar Novog Sada i Novosađani i Novosađanke, sa represijom, i onima koji su ukidali slobodu, pa će se izboriti i sa Vama i Trećom Srbijom. Ako ja budem jedan od onih koji, iako ne živi u Novom Sadu ali u njemu ima prijatelje i porodicu, bar malo doprinese tome, biću zadovoljan. Borba protiv svakog oblika i produkta fašizma je naša dužnost, to dugujemo sami sebi, žrtvama fašizma palima za slobodu, ali i budućim generacijama. Predaja i poraz u toj borbi nisu opcija. Da jesu, ne bismo već jednom pobedili fašizam i osvojili slobodu. Jedina opcija je pobeda nad fašizmom! NO PASARAN!
(YIHR)