Još bi dron, Rama i Albanci bili udarne medijske teme – pored vojne(ih?) vežbe(bi?) sa Rusima i posete ruskog patrijarha Kirila – da se nije pojavila nova medijska zvezda, novi stari klovn u srpskoj cirkuskoj šatri: Šešelj. Za njegov povratak redakcije su prešle na vanredno radno vreme, kao da je ratno stanje. Formirani su specijalni timovi, izabrani specijalni izveštači, pripremljeni posebni prilozi, podsećanja… Konsultuju se kurte i murte, stručnjaci, analitičari. Nagađalo se ko će ga dočekati, ko neće, ko će mu se obradovati, ko neće, šta kažu komšije u Batajnici, šta povratniku za svečani ručak sprema tašta… Rečju, ludilo i karnevalizacija povodom povratka mračnjaka optuženog za ratne zločine, etničko čišćenje, ratno huškanje u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanje i likvidacije na teritoriji Vojvodine. Izostala su ozbiljna pitanja, analize, razgovori, o tome šta je Šešelj i patologija šešeljizma predstavljala u zločinačkoj politici Srbije devedesetih, iako znamo – sa presudom ili bez presude Haškog tribunala – o čemu se radi. Neka se niko ne pravi lud.
Koliko god proces Šešelju u Hagu bio traljav i nedopustivo dug – nezavršen – ovde malo kome pada na pamet da su Šešelj i šešeljizam prvenstveno srpski moralni, politički i problem svake druge vrste. Tek potom haški. Za najveći broj političara, komentatora, analitičara, za tabloidne medije – a ni drugi nisu daleko odmakli – Šešelj je maltene izvor morbidne zabave u političkoj i medijskoj šatri lišene moralnih skrupula. Ko još mari za stradalnike i žrtve, za njihove porodice.
Dok se javnost sluđuje morbidnim budalaštinama – bez svesti da je reč o nerazrešenom vlastitom zlu koje nas neprestano prati – u senci protiče još jedan pravi skandal. Pljačka još jedne banke, državne. Srpske banke. Tajkun za sve režime, iza kojeg se vuku mnogi repovi, za milijarde dinara – ili desetine miliona evra – prodao je državnoj banci rudnu jalovinu. Onu čije se otrovne naslage mesecima izlivaju u Jadar, Drinu, Savu… Gubitak banke – pored odlično plaćenih članova Nadzornog i Upravnog odbora imenovanih od državnih organa – kao i obično doći će na naplatu građanima. Onima kojima se smanjuju plate i penzije.
Pored Šešelja – evo sad i posle pokušaja ubistva drugog tajkuna za sve režime – malo koji medij ozbiljno prati šta i kako se razgovara sa MMF, kakvi su nalazi MMF o realnom stanju naše ekonomije, javnih finansija, javnih preduzeća, internih i eksternih dugovanja, kako procenjuju naše razvojne trendove. Lakše je baviti se budalaštinom oko drona na fudbalskoj utakmici, prizemno političariti oko izjave – istine – koju je o Kosovu u Beogradu rekao Rama, huliti na Albance (i na Hrvate, podozrevati Zapad…), baviti se cirkusom oko optuženika za ratne zločine Šešelja, nego onim od čega se živi.
Dok je svetina sluđena budalaštinama koje joj plasiraju mediji, dotle joj političari i tajkuni iza leđa vade novčanike iz džepova. Prodajući joj, između ostalog, i otrovnu jalovinu. Sva je prilika da ćemo još zadugo – kao poslednji naivci – preskupo plaćati političke, medijske a bogami i vojne i crkvene jalovine.
Ukoliko nas ne zadesi još veće zlo!
(Autonomija)