Recimo tako, što zbog sumanutih razloga – prezira prema svojim pobunjenim pametnim đacima – kleče kraj drveta i na stepeništu ulaza u zgradu (ugledne novosadske gimnazije) i mole se, na zgražavanje normalnog sveta. Ili tako što pred kamerom razgovaraju sa kamenom na stolici, iza kojeg je portret čoveka kojim je govornik zbog straha od poraza od njega opsesivno opsednut. Postoje i drugi znaci osoba opsednutim zlim demonima, ali navedene primere u Srbiji najrečitije demonstriraju javne osobe što u školskom sistemu (direktor ugledne gimnazije), što na političkoj sceni (autokrata koji je zarobio Srbiju). Čitaoci znaju ko su navedeni bezdušnici ospednuti voljom za večnom moći, koji svojom patologijom terorišu gimnaziju kojoj su na čelu, odnosno razaraju društvo i državu koje smatraju svojim vlasništvom (spahilukom).

Šta su zapravo demoni? U antičkoj Grčkoj smatrani su bestelesnim posrednicima između bogova i ljudi. Mogu biti dobri (duhovi zaštitnici) i loši (duhovi destrukcije i zla). U monoteističkim (avramovskim, proročkim) religijama – Judeizam, Hrišćanstvo, Islam – demoni imaju isključivo negativno značenje. Po hrišćanskom tumačenju demoni su pali anđeli, koji su se predvođeni Satanom (Luciferom) pobunili protiv Boga zbog čega su izbačeni sa neba. To su zli duhovi čiji je isključivi cilj da obmanjuju ljude i udalje ih od Boga. U Novom zavetu Isus se često prikazuje kako isceljuje bolesne i izgoni demone iz opsednutih ljudi, čime pokazuje moć nad silama tame.

U savremenom dobu termin „demon“ se pored religijskog objašnjava i izvanreligijskim značenjem. Kada se za nekog kaže da je „opsednut unutrašnjim demonima“ – u rastućoj digitalnoj kakofoniji manipulacija, podvala i gluposti koje razaraju čovekovo mentalno i identitetsko zdravlje takvih osoba ima sve više (šta li će tek biti u eri prevlasti veštačke inteligencije?) – misli se na one osobe koje imaju psihičke probleme. Ti problemi su bolesne ambicije, umišljenost, različite zavisnosti, iracionalni strahovi, destruktivne misli sa kojima se bore. Takve osobe treba medicinski zbrinjavati (psiholozi, psihijatri – koliko li će ih tek u budućnosti trebati?).

Višegodišnjem direktoru čuvene Zmaj Jovine gimnazije u Novom Sadu Radivoju Stojkoviću nije se svidelo što su đaci te škole izašli iz učionica u dvorište škole, da odaj poštu žrtvama obrušene nadstrešnice novosadske železničke stanice 1. novembra 2024. Apel, a potom i naredba profesorima da spreče „politiku u školi“ i ne dozvole učenicima da izlaze na odavanje pošte bili su bezuspešni. Đaci su na sjajan način demonstrirali moral, direktor bezdušnost karakterističnu za režim kojem je odani podanik. Velika većina profesora se iz moralnih razloga priključila đacima koji su odavali počast nevinim žrtvama korumpiranog režima (nadstrešnica se srušila zbog korupcijskog javašluka pri rekonstrukciji železničke stanice koja se izvodila u režiji vlasti).

Nemoćan da spreči učenike i profesore da obustave odavanje šesnaestominutne pošte nevinim žrtvama (što je silno priželjkivao režim da se požar pobune đaka i profesora uz studente ne širi), direktor se odlučio za neobičan protest – klečanje kraj drveta u dvorištu a potom i na stepenicama ulaznih vrata u zgradu škole i valjda se intimno molio.

Nakon sumanutog klečanja kraj drveta i na stepeništu ulaza u Gimnaziju (na sablažnjavanje građana koji su kraj Gimnazije prolazili sve se krsteći, misleći da je reč o smetenom čoveku kojem treba hitna medicinska pomoć), direktor apsolutni poklonik režima krenuo je u radikalnu osvetu. Najpre nad đacima koji su pokazali čovečnost, a potom i nad profesorima koji su stali uz svoje đake. Osvetu je neprestano zaoštravao, dobro znajući da je kao beli medved zaštićen bezdušnim pripadnicima banditskog režima u gradskoj, pokrajinskoj i centralnoj vlasti. Više od dve godine divlja nad profesorima, đacima čiju je nastavu raspršio u tri srednje škole u gradu na međusobno udaljenim lokacijama i divlja nad roditeljima đaka. Skoro šezdeset profesora je što suspendovao, što ostavio bez posla ne misleći na egzistenciju njihovih porodica. Je li taj direktor – koji potpuno ignoriše sudske presude da neke profesore vrati na posao do okončanja nezakonite suspenzije koju je pokrenuo – opesdnut zlim demonima (uprkos farisejskoj molitvi kraj drveta i na stepeništu), prosudite sami.

Je li razobručeni autokrata Vučić patološki opsednut voljom za bezgraničnom vlasti i moći ne birajući sredstva – u pokušaju dodatnog sluđivanja naroda i pravljenja od njega beslovesnih idiota kako bi ga podržali na izborima – kad teatralno razgovara sa kamenom (glumeći visprenost i političku nekonvencionalnost) opsednut demonima istog manifestnog tipa kao i direktor Jovine gimnazije? Radi li se o istoj sumanutosti kojom se pokušava zblanuti dovoljno naroda koji će im dati podršku, odnosno produžiti vlast i moć? Ne treba sumnjati da su tipovi spremni na sumanute postupke spremni na sve, kako bi opstali kao gospodari tuđih živita i sudbina. Klečeće molitve kraj drveta i na stepeništu kao i razgovori sa kamenom, o tome rečito govore. Ista je to škola licemerja.

Treba se čuvati tipova opsednutih zlim demonima koje savremeno doba, mimo religijskog tumačenja, objašnjava manifestovanim bolesnim ambicijama, umišljenostima o svojoj izuzetnosti, bezdušnošću, strahovima, pričinjavanju neprijatelja na sve strane… Zle demone – slučajevi za psihologe i psihijatre – nije teško prepoznati, na sumanute načine izbijaju na razne načine (klečeće molitve na neobičnim mestima, razgovori sa kamenjem i sličnim abnormalnostima ).

(Autonomija)