Napomena pre teksta:
Trebalo je 18. aprila popodne da posetimo Mirka Đorđevića u Šimanovcima. Ljubiša Gluščević i ja. Znali smo mi tako da zapucamo kod njega, popijemo kafu u obližnjem kafiću, gde je mogao da zapali cigaretu bez straha da će dobiti ukor od supruge. Razgovaramo sa njim, a više ga slušamo. I smejemo se i bivamo zabrinuti istovremeno. Uvek nas je dočekivao sa novim tekstom za „Autonomiju“. Ponekad čak i sa dva, otkucana na pisaćoj mašini, sa porukom na kraju. Duhovitom, a ponekad i duhovitom i tužnom istovremeno. Tog dana Mirko je oko podneva preminuo. Mi smo popodne ipak došli u Šimanovce, ali sada da njegovoj porodici izjavimo saučešće. Spomenuli su tada da je Mirko počeo da piše tekst za nas i da ga nije završio. I obećali da će nam ga ipak poslati. Hvala im na tome. (Nedim Sejdinović)

Dok Dnjepar teče ovako mutno, niko ne govori ništa dobro o V. V. Putinu u svetu – čak ni u Crnog Gori.

Stoga najpre ono što nas je kosnulo kao ljudska izjava i strogo lične prirode, što je retko među današnjim državnicima, jer pogledajte francuskog predsednika, da o Berluskoniju ne govorimo. Setimo se blažene uspomene patrijarha Pavla – da ga parafraziramo – budimo ljudi iako smo državnici. V. Putin na javnoj sesiji sa novinarima kazao je u vezi sa glasinama o ženidbi: „Najpre moram da udam svoju bivšu ženu Ljudmilu Aleksandrovnu, a onda da porazmislim o sebi“. Duhovito, mudro i humano i tu sledi pohvala, jer tako govori šef države i čovek.

O Putinovom teorijsko-političkom učenju poznatom kao evroazijstvo napisali smo studije, delom objavljene – stručne, smemo reći.

Sam je ruski državnik izložio to u knjizi svojoj i mi se time bavili u knjigama, uključujući tu i političko-konkretnu dimenziju koja se podrazumeva i praktično vidi. On se opire Evropi i zemljama koje hoće da uđu i EU. Još niko ne zna šta će biti sa Ukrajinom, ni dalje, jer evo šef rumunske države Basesku kaže da Putin „pohotno gleda kuda Dunav teče i kako se uliva u Crno more“. Mislili smo da je hladni rat okončan, ali evo u svetu sviće dan hladnog mira koji izaziva strepnje. Zebnje su stigle i do Balkana i niko nije spokojan, reč je sada o Crnoj Gori čiji se vođa Đukanović ne sviđa V. Putinu, jer hoće ne samo u EU nego i u vojnu alijansu NATO. Sad duhoviti M. Bećković proverava da li sada u Crnoj Gori važi ono – nas i Rusa dvesta miliona ili novo – nas Crnogoraca i USA dvesta miliona. Ne znamo šta će Crnogorci, ali nas brine šta će Srbija i mi Srblji sva četiri zakona učiniti – zašto se zaboravlja da pored Srba pravoslavaca, katolika i onih verozakona muhamedanske vere postoje i Srbi zakona Mojsijevog. Ono o tri verska zakona je stara teorija V.S. Karadžića iz ranog XIX veka. Nas brine nešto drugo, ali još nešto o V.V. Putinu, koji tvrdi da u vezi s Ukrajinom nema zle namere, ali hoće da sačuva Rusiju od komadanja koje je zadesilo bivšu Jugoslaviju. To je prva opaska. U tom udesu Jugoslavije učestvovali su svi, ali najviše sami Voždovi naši koji su se baš svojski potrudili da državu urnišu. Bombardovali su nas i to je bilo zlo i tragedija, ali s tim se bila saglasila i Rusija naravno. V. Putin nije bio na vlasti već B.N. Jeljcin.

… / …

(Autonomija)