Predsednica Centra „Živeti uspravno“, Milica  Mima Ružičić-Novković, izjavila je da se danas u Srbiji, naročito na lokalnom nivou, i dalje sprovode mere u odnosu na osobe sa invaliditetom, koje ih, zapravo, isključuju iz društvenih tokova.
 
Mima Ružičić-Novković je agenciji Beta kazala da je za pohvalu to što Novi Sad ima prilično razvijenu mrežu usluga socijalne zaštite i dodala da se za to odvajaju prilično visoka sredstva u odnosu na druge gradove i opštine.

Prema njenim rečima, pogrešno je što se još uvek ulaže u održavanje i jačanje kapaciteta ustanova za trajni smeštaj osoba sa invaliditetom, kao i u specijalne škole za osnovno i srednje obrazovanje. Ona je ocenila da bi, umesto toga, ta sredstva trebalo da se usmere u prilagođavanje redovnih škola, njihovo opremanje za nesmetan prijem svih učenika i u angažovanje pedagoških asistenata. „Prema našim procenama, ta sredstva bi bila više nego dovoljna da se obezbedi odgovarajuća podrška učenicima sa invaliditetom u redovnim školama „, kazala je Mima Ružičić- Novković.  
 
Upozorila je da je još uvek za trajni boravak osoba sa invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji uslov produženo starateljstvo i trajno lišavanje poslovne sposobnosti, što korisnike dovodi se u situaciju objekata primanja tuđe pomoći.

„Posledice svega ovoga jesu da u momentu kada osobe napune 40 godina i izađu iz oba od navedenih sistema podrške jer nemaju formalni osnov da budu u njemu, nastaje prazan prostor u kome porodice i same osobe ne znaju šta da rade“, navela je Mima Ružičić-Novković.
 
Prema njenim rečima, trenutno u Novom Sadu ima 60 osoba sa Daunovim sindromom starijih od 20 godina koje, s obzirom na neodgovarajuće obrazovanje ili oduzetu poslovnu sposobnost, nemaju mogućnost da se zaposle a imaju veliki potencijal.
 
Ona je podsetila da se Srbija, potpisivanjem i usvajanjem različitih međunarodnih  dokumenata, opredelila za deinstitucionalizaciju i socijalnu inkluziju osoba sa invaliditetom. Prema njenim rečima, i dalje se nastavlja i sa starom praksom da se osobe sa invaliditetom isključuju iz procesa odlučivanja o stvarima koje ih se tiču.

Dodala je da je još jedan aspekt problema taj što je deo sektora koji predstvaljaju organizacije osoba sa invaliditetom ekonomski veoma oslabljen u odnosu na sredstva koja se ulažu u institucije.

(Beta)