Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, podneo je krajem decembra zahtev Euleksu da, povodom Božića, prisustvuje liturgiji u Gračanici. Ovaj zahtev iziskuje odgovore na nekoliko pitanja.
Prvo, šta predsednik Republike traži na Božićnoj liturgiji? Potpuno je nevažno da li u Gračanici ili na nekom drugom mestu. Po Ustavu, država i crkva su odvojene i najmanje što se od Tomislava Nikolića očekuje jeste da, dok god je predsednik Republike, poštuje Ustav. Da li će privatna osoba po imenu Tomislav Nikolić ići u crkvu ili u bordel, to je njena privatna stvar, ali samo dok je reč o privatnoj osobi, a ne o predsedniku Republike.
Drugo, čestitajući vernicima Božić, Tomislav Nikolić je izjavio da su ljudi koji veruju u Boga dobri ljudi. Ta izjava više priliči nekom verskom fundamentalisti, nego predsedniku Republike. Dobri ljudi su dobri zato što čine dobra dela, a ne zato što veruju u Boga. Uostalom, vera u Boga neke pripadnike crkve nije odvratila od činjenja zla.
Treće, prilikom uručivanja Sretenjskog ordenja, Tomislav Nikolić je naglasio da ordenje uručuje kako bi pokazao da su svi dobri ljudi jednaki, ne samo pred Bogom, nego i pred državom. Kao predsednik Republike Tomislav Nikolić ne predstavlja Boga, već Republiku. Građani, opet, treba da budu jednaki pred zakonom, a ne pred državom. U srbijanskom Ustavu nema odredbe da se ljudi rađaju slobodni i jednaki u pravima i ljudskom dostojanstvu, ali to ne daje za pravo Tomislavu Nikoliću da vređa zdrav razum i unižava ljudsko dostojanstvo.
Četvrto, revoltiran što mu nije odobren odlazak na liturgiju, Tomislav Nikolić je izrazio sumnju u neutralnost Euleksa. Pre nego počne suditi o Euleksu, neka se i on, i njegova svita, malo pozabave njegovim ponašanjem i pozicijom predsednika Republike. U kakvu je to versku misiju on želeo da ide? Srbija još uvek nije teokratija, a Tomislav Nikolić još uvek nije pravoslavni ajatolah.
Peto, šta u ovoj državi, naherenoj ka pravoslavlju i SPC, po pitanju jednakosti rade nezavisne institucije – zaštitnik građana ili poverenica za zaštitu ravnopravnosti? Kako u Srbiji izgleda jednakost građana koji Božić slave po gregorijanskom, odnosno julijanskom kalendaru? Zašto je nevernicima ili luteranima, na primer, uskraćeno pravo na rad za vreme jednog od ova dva verska praznika? Da li je Božić po julijanskom kalendaru, u međuvremenu, postao državni praznik? Da li je, uprkos ustavnoj normi, pravoslavlje prećutno priznato za državnu religiju? Jesu li svi Srbi pravoslavci? Da li su svi Srbi vernici?
Šesto, na izborima za predsednika Republike Tomislav Nikolić se reklamirao kao predsednik svih građana, a ne stranke. Sada vidimo da je blefirao. On, doduše, više nije predsednik stranke, ali predsednik građana, kako stvari stoje, nikada neće postati. Zašto? Jednostavno, zato što je u srpstvu i pravoslavlju Tomislava Nikolića predsednik Republike skončao kao bedno pseto na cesti.
A. Medison (Autonomija)