Juče na jednom od beogradskih portala vidim fotografiju jednog dječaka koji drži pres konferenciju, pogledam naslov i nasmijem se. Neću da citiram naslov, ali bilo je o spoljnopolitičkom programu Studentske liste, valjda i Studenata koji u pozadini vode strategiju.

Kada sam pročitala njihov program o BiH, Kosovu, Crnoj Gori, pa i Hrvatskoj, vidim da je sve prepisano iz dugogodišnjih objava Vučića i Dodika i koga god oko njih.

Poslije smijeha na početku, jedan dječak mirno i ozbiljno saopštava program koji dovodi u pitanje BiH suverenitet i tim navodima podržava zapravo secesionizam RS.

Upravo ste napravili ogromnu rupu u vašoj skoro genijalnoj strategiji koja je dovela do rušenja diktatorskog režima i sve nas koji smo to pratili zadivili cijelom izvedbom, za koju sam tamo negdje u aprilu mislila da je nestala bez vidljivog rezultata, a uz ogroman učinjen napor. No, čudo se desilo i vi ste izronili u posljednja dva mjeseca i savršeno poentirali.

Imali ste vi propusta i incidenata ali s obzirom na raznolikost prisutnih, moglo je da prođe.

Ali sad, 12.11.2026, vi pokazujete strašnu stranu podrške jednoj tvorevini koja počiva na opsadama gradova, protjerivanju stanovnika, godinama granatiranja i snajperskog ubijanja civilnog stanovništva. Dakle, sve to ste u svom programu ustvari objavili da podržavate.

U danima kada je Dodik sa njegovom garniturom prestravljen i na koljenima i zna koliko vas je vrijeđao i sa Vučićem obilazio Srbiju za SNS pobjedu, kada ne zna ni ko je ni šta je, vi njega i mrežu oko njega dižete i dajete im legitimitet jer ustvari pojma nemate šta radite.

Već vas izučavaju analitičari, diplomate i aktivisti cijelog svijeta i veličaju vas jer ste se borili protiv nepravde, korupcije, kriminala i novim alatkama aktivizma i politike pobijedili, a sada ste sve to poništili ne znajući šta je bilo devedesetih, koje je ratove Srbija vodila i da smo mi u nekoliko generacija, posebno u Sarajevu četiri godine pružali otpor 24-satnom teroru kroz kreativnost i inteligenciju potrebnu za bazični opstanak usred uništavanja svega postojećeg. Mi smo takođe pobjednici (đaci, studenti, domaćice, novinari, glumci, doktori, pekari…) četvorogodišnje opsade Sarajeva. I o nama su pisali knjige, eseje, snimali filmove, predavali po školama, pravili izložbe o fenomenu kulturnog otpora naspram višegodišnjeg terora.

I otkud vama pravo da nepromišljeno (ili promišljeno, ali onda pod nekim uticajem) nama ponovo oduzimate suverenitet, legitimitet, slobodu, tek tako na jednoj pres konferenciji. Riječi imaju veliku težinu iako u ovom vremenu izgleda da nemaju. Imaju, jer se neprijatelj hvata za sve izgovoreno ako mu to treba da bi preživio.

Ne važi opravdanje da morate tako dok se sve ne uspostavi i dok ne preuzmete vlast, pa ne želite da budite đavola.

Ali to niko od vas nije tražio, oni protiv kojih ste bili su na koljenima, plaše vas se, oni drugi vam se dive, a svi pojedinačno se boje za svoj opstanak, niko od njih ne zna ko je kriv i šta će biti. Tako da vam objava ovog programa vaše spoljnje politike nikako nije trebala. Naravno, ne samo objava, nego ni vjerovatna izvedba strategije na tu temu.

Ostale zemlje koje ste naveli ne spominjem, neka oni misle i pišu o vama i nešto čine ako treba.

(Peščanik, foto: Paul Lowe)