Bila je to, rekao mi je jedan student iz Srbije, „kap koja je prelila čašu”. Prvog novembra 2024. godine pad betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji, usmrtio je 16 ljudi. Najmlađa žrtva bila je šestogodišnja Sara Firić, koja je sedela na klupi sa dedom i starijom sestrom. Serbian Times je izvestio da su se još držali za ruke kada su njihova tela izvučena iz ruševina.

Posle tragedije, protesti predvođeni studentima nastali su spontano: demonstranti su blokirali obližnju raskrsnicu onoliko minuta koliko je ljudi izgubilo život. Kako su izlazili na videlo detalji o traljavo izvedenoj rekonstrukciji, sprovedenoj na osnovu posla s kineskim konzorcijumom koji su kritičari opisivali kao korupcionaški, bes je rastao. Protesti koji su usledili brutalno su gušeni, a sam Vučić je demonstrante nazvao „teroristima” koje podržava Zapad.

Od tragedije do vanrednih izbora

Dve godine kasnije, ta jedna tragedija pokrenula je masovni pokret za odgovornost i inkluzivnu demokratiju, kao odgovor na sve izraženiji autoritarizam Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS).

„Postojalo je duboko nezadovoljstvo u javnosti, a studenti su bili inspiracija koja je održavala protestni pokret”, kaže Julian Borger, dopisnik The Guardiana, koji se upravo vratio iz Beograda.

Vučić je očekivao da će se demonstranti razići. Umesto toga, sve veći pritisak primorao je predsednika da podnese ostavku i raspiše vanredne parlamentarne izbore, dok on, po Putinovom uzoru, pokušava da prelaskom na mesto premijera učvrsti svoju dvanaestogodišnju vlast.

Kao odgovor, studentski pokret izlazi sa sopstvenom listom od 250 kandidata, uglavnom uglednih univerzitetskih profesora iz lokalnih sredina, ali i glumaca, muzičara i poljoprivrednika, a svakog kandidata odobrio je zbor građana.

Pojedina istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Studentska lista blago prednjači, dok druga ukazuju da SNS učvršćuje podršku. Julian kaže da je iz Beograda otišao s osećajem da se u nedelju može dogoditi bilo šta.

Kako je studentska mreža organizovala izbornu kampanju?

Student sa kojim sam razgovarao uoči nedeljnog glasanja pun je energije: „Baš smo uzbuđeni”, kaže mi telefonom iz srpske prestonice. „Nadamo se da ćemo pobediti.” Na master studijama je dramskih umetnosti na Univerzitetu u Beogradu i zamolio je da mu ne navodimo ime, u skladu sa strukturom pokreta koji nema vođe.

Opisuje mi „veliki kolektivni napor”, uključujući prikupljanje podataka od vrata do vrata i program „Student u svakom selu”, usmeren na seoske birače koji čine Vučićevu bazu, a sve to koordinišu demokratski zborovi građana. Računica je da će veća izlaznost nezadovoljnih birača ići u korist Studentskoj listi.

Julian pokret Studentske liste sažima kao „hrabar demokratski eksperiment”, a tako ga opisuje i moj sagovornik: „Suština našeg pokreta je direktna demokratija. Ovaj kolektivni napor služi tome da ljudi osećaju da učestvuju u donošenju odluka, a ne da budu samo posmatrači.”

Suština našeg pokreta je direktna demokratija. Ljudi treba da osećaju da učestvuju u donošenju odluka, a ne da budu samo posmatrači.

Student, jedan od organizatora Studentske liste

Kada se Julian pridružio volonterima Studentske liste koji su obilazili stambene blokove u Krnjači, beogradskom predgrađu, reakcije su bile pretežno pozitivne („odgovor je bio: samo napred”), iako napominje da se raspoloženje u predgrađima razlikuje od stavova gradske inteligencije, kao i od onih u ruralnijim sredinama.

„Ljudi su govorili volonterima: ‚Uzmite moj kontakt i javite mi šta god mogu da uradim na dan izbora.’ Postoji osećaj da je sad ili nikad.”

Zahtevi studentskog pokreta usmereni su na način upravljanja državom, kaže Julijan, a njihov slogan „Srbija ili mafija?” ukazuje na ponovljene optužbe o vezama SNS-a s organizovanim kriminalom, što vlast negira. „Studentska lista želi poredak zasnovan na pravilima, usklađen s ustavom kakav postoji na papiru, a ne sistem klasičnog ortačkog kapitalizma koji je Vučić uspostavio, u kojem sve zavisi od toga kakve veze imate sa SNS-om.”

Kako je Vučićev režim uzvratio?

Julian kaže da je očigledno da Vučić pretnju Studentske liste shvata ozbiljno. U avgustu se 129 puta pojavio uživo na televiziji, više nego četiri puta češće nego mesec dana ranije.

Ali izbori se održavaju u uslovima sve veće represije: Srbija je poslednjih godina nazadovala na međunarodnim listama slobode medija i korupcije. A tek prošle nedelje Guardian je otkrio da je Vučić intervenisao kako bi pogurao navodno nezakonit plan da se zaštićeno kulturno dobro u Beogradu ustupi za izgradnju Trampovog tornja, što je bio još jedan povod za nedavne proteste.

Istraživanje koje je u septembru sprovedeno za prodemokratsku organizaciju Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) pokazalo je da na televizijskim kanalima u zemlji nije bilo nijednog negativnog prikaza vladajuće većine, dok je opozicija negativno prikazivana u 37 odsto vremena.

Na televizijama nije bilo nijednog negativnog prikaza vladajuće većine, dok je opozicija negativno prikazivana u 37 odsto vremena.

Istraživanje CRTA, septembar

Studentska lista optužila je Ministarstvo spoljnih poslova da namešta glasanje dijaspore tako što drži otvorena biračka mesta u inostranstvu tamo gde je podrška Vučiću jaka, a zatvara ih u delovima Severne Amerike gde bi opozicija mogla da očekuje dobar rezultat. Ministarstvo nije odgovorilo na Julianov zahtev za komentar.

U međuvremenu, organizacija za digitalna prava SHARE Fondacija utvrdila je da su pripadnici studentskog pokreta bili meta naprednog špijunskog softvera, dok je Rojters ove nedelje izvestio o zastrašivanju i prebijanju demonstranata od strane policije.

Šta se može očekivati posle nedeljnih izbora?

Preliminarni rezultati očekuju se u ranim jutarnjim satima u ponedeljak, a suštinski problem zemlje je to što nijedna strana ne vidi drugu kao legitimnu, kaže Julian. „Zato će posle izbora, osim ako ishod ne bude zaista jasan, rezultat na ovaj ili onaj način biti osporavan.”

Evropski savet za spoljne odnose zaista je upozorio na nove proteste na ulicama i moguću nasilnu represiju, u zavisnosti od ishoda i razlike u broju glasova.

Ostaju velika pitanja o tome kako bi se Studentska lista organizovala kao vlada. Reformisanje države i privrede posle više od decenije izrazito centralizovane vlasti SNS-a biće izuzetno zahtevno. Njihov programski okvir dosad je usvajan na opštem zboru, a sporna pitanja, poput budućih odnosa s Kosovom ili Rusijom i stava o članstvu u EU, gurana su u drugi plan.

Iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, javno mnjenje je podeljeno po pitanju pristupanja, a SNS balansira odnose sa SAD, Rusijom i Kinom, naročito otkako je Trampova administracija početkom ove godine otvorila dijalog s Beogradom o energetici i tehnologiji.

Pobeda Studentske liste dovela bi u pitanje ovo geopolitičko balansiranje, za koje demonstranti tvrde da građanima Srbije donosi malo koristi, i potencijalno bi zemlju približila Evropi. S druge strane, osporavana Vučićeva pobeda stavila bi EU pred pitanje da li da zamrzne diplomatske kontakte i finansiranje Srbiji.

Kada uklonimo režim, u Srbiji počinje velika rasprava o tome šta dalje.

Student, jedan od organizatora Studentske liste

Studentski organizator s kojim sam razgovarao jasno kaže da je smena režima tek početak: „Kada uklonimo režim, u Srbiji počinje velika rasprava o tome šta dalje. Da li da uđemo u EU? Šta sa spoljnom politikom? Kako ćemo demokratizovati zemlju? Mnogo toga ne funkcioniše zbog korupcije. Ali sada smo fokusirani na ove izbore.”

(The Guardian, prevod Autonomija, foto: Beta-AP)