Udrženja žrtava i svedoka genocida i pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa kritikovali su danas stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića da haški osuđenik Ratko Mladić treba da bude pušten na slobodu, navodeći da sud u Hagu donosi odluke na osnovu stručnih procena sopstvenih i nezavisnih tela, a ne na osnovu političkih inicijativa ili javnih poziva.

Povodom Vučićeve izjave da „ne razume ponašanje Zapada, koji ne pušta iz zatvora Mladića, iako je on na samrti“, dva udruženja su navela da Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu „deluje striktno u okvirima međunarodnog prava i usvojenih pravilnika“, prenose sarajevski mediji.

„Mi razumemo da Aleksandar Vučić ne razume, jer taj nivo nije u njegovoj percepciji razumevanja“, navela su dva udruženja žrtava rata u zajedničkom saopštenju.

Dodali su da postoje „jasne pravne činjenice i procedure koje diktiraju odluke Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove“, od kojih je prva procena zdravstvenog stanja i medicinske nege.

„Zahtevi odbrane za privremeno puštanje na slobodu radi lečenja odbijeni su na osnovu izveštaja nezavisnih medicinskih stručnjaka koje je angažovao sud. Prema njihovim nalazima, Mladiću je obezbeđena adekvatna, kontinuirana i specijalizovana medicinska nega unutar pritvorske jedinice u Hagu i zdravstvenih ustanova u Holandiji“, pišu u saopštenju.

Dva udruženja ukazuju i da sud vodi računa o težini krivičnih dela, i dodaju da Mladić, ratni komandant Vojske Republike Srpske, služi pravosnažnu kaznu doživotnog zatvora za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

„Zbog prirode i težine ovih dela, standardi za bilo kakvu izmenu režima pritvora ili ublažavanje kazne primenjuju se uz najviši stepen restriktivnosti“, dodali su.

Naveli su i da u slučaju osuđenih na doživotni zatvor ne postoji ustanovljena praksa automatskog puštanja na slobodu zbog teškog zdravstvenog stanja.

„Pravilo o razmatranju ranijeg puštanja na slobodu, posle odslužene dve trećine kazne, odnosi se na vremenski ograničene zatvorske kazne. Kod kazne doživotnog zatvora ne postoji ta mogućnost, a humanitarni razlozi procenjuju se isključivo ako se utvrdi da ustanova u kojoj boravi nije u stanju da pruži adekvatno lečenje“, dodaju dva udruženja.

(Beta/foto: Autonomija)