Paralelne institucije Srbije na Kosovu, za Naima Rašitija (Rashiti), iz nevladine Grupe za balkansku politiku, odraz su planiranog i namernog pokušaja Beograda da održi status kvo za Srbe na Kosovu. Drugim rečima, navodi ovaj sagovornik, reč je o pokušaju sprečavanja integracije Srba u kosovsko društvo i institucionalni sistem.

Rada Trajković, iz Evropskog pokreta Srba sa Kosova, pitanje paralelizma povezuje sa pitanjem bezbednosti, navodeći da se poverenje srpske zajednice u kosovske institucije nije razvilo, zbog čega se ta zajednica vezala za one institucije koje joj obezbeđuju finansijski opstanak.

Rašiti i Trajković izneli su ocene u „Uvidu“ Radija Slobodna Evropa (RSE), u kome se govorilo o problemima paralelne vlasti, a povodom saznanja koja se vezuju za ime Snežane Paunović, ministarke lokalne samouprave u Vladi Srbije.

O slučaju Paunović

Uvidom u javne baze podataka RSE je utvrdio da je, pre nego što je 2025. postala ministarka, Snežana Paunović primala platu kao poslanica, ali i kao direktorka Apotekarske ustanove Peć na Kosovu.

Ova ustanova, međutim, zvanično ne postoji od 2021. godine. Apotekarska ustanova Peć, sa sedištem u obližnjem Goraždevcu, ugašena je 7. oktobra 2021, odlukom Vlade Srbije.

Zahtev da se obriše iz registra zdravstvenih ustanova 2021. podnosi upravo Snežana Paunović, pokazuju dokumenta koja je analizirao RSE.

Ona je, međutim, nastavila da prima platu kao vršiteljka dužnosti direktora Apotekarske ustanove Peć sve do 15. aprila 2025, kada je postala ministarka.

To pokazuju izveštaji o prihodima i imovini, koje je Paunović sama podnela Agenciji za sprečavanje korupcije.

Tokom zasedanja Skupštine Srbije 28. jula Paunović je pak izjavila da ne postoji odluka Vlade Srbije o gašenju apotekarske ustanove Peć.

„Iz 2021. godine postoji odluka Vlade o formiranju Apotekarske ustanove Kosovska Mitrovica i predlog za integraciju pet apotekarskih ustanova u tu novoformiranu ustanovu“, navela je Paunović.

Međutim, javna dokumentacija pokazuje da Vlada Srbije u odluci o osnivanju Apotekarske ustanove Kosovska Mitrovica navodi i da Apoteka Peć prestaje sa radom, kao i da Apoteka Kosovska Mitrovica preuzima sredstva, imovinu, prava, obaveze i zaposlene u apoteci Peć.

Zašto se gubi poverenje u institucije?

Poslednji slučaj, navodi Rada Trajković, samo produbljuje nepoverenje Srba, građana Kosova. Odnos vlasti Kosova prema njima ona opisuje kao represivan, ali dodaje da saznanja poput poslednjih vezanih za ministarku Paunović utiču i njihov pad poverenja u Beograd.

„Oni se sve više okreću nekim momcima sa ćoška, da ne kažem paralelnim strukturama ili kriminogenim, jakim momcima u koje veruje da će ih zaštititi“, kaže Trajković.

Govoreći o nepoverenju u institucije sistema, Naim Rašiti konstatuje da se novac danas na Kosovu koristi, od obe strane, „za deljenje gotovine pred izbore kako bi se kupila podrška“.

Kako se stiglo dovde?

Briselski sporazum o normalizaciji odnosa koji su Srbija i Kosovo potpisali 2013. godine, predviđao je i integraciju srpskih institucija u kosovski sistem.

Odmah po potpisivanju predstavnici Srba su ušli u kosovski Parlament, Vladu, policiju i pravosuđe.

Institucije su, međutim, od 2022. godine, masovno napuštene, zbog odluke Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa srpskim na kosovske tablice, kao i zbog smene direktora policije na severu, delu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, koji je odbio da tu odluku sprovede.

Kosovske vlasti su odgovorile raspisivanjem vanrednih izbora za četiri opštine na severu, koje su u toj regiji većinom bojkotovali, pa su izabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti. Usledili su protesti, pa i sukobi sa snagama reda.

Polovinom 2025. godine ponovo su održani izbori, na kojima su se Srbi vratili u institucije, a proces povratka u policiju i pravosuđe još traje.

U istom periodu nastavljeno je zatvaranje institucija koje finansira Srbija, što je one koji su imali dvostruki status, zaposlenih na Kosovu i u Srbiji, dovelo u poziciju da primaju plate sa dve strane.

Plate sa dve strane

Kritike zbog dvostrukih zarada koje se upućuju Srbima zaposlenim u institucijama Srbije i Kosova, Rada Trajković, naziva „surovim“.

„Posebno zbog svega onoga što su Srbi na Kosovu preživeli u poratnom periodu. Kada ih sa jednog prostora izbacite iz gotovo svih institucija, onda se postavlja pitanje da li želite multietničko Kosovo ili ne. Ukoliko želite da Srbi opstanu, oni ne mogu opstati bez novca. Novac je jako važan. Suštinski tako su nastale te institucije, koje su bile međunarodno podržane“, podvlači Trajković.

„Situacija će ostati ovakva“, konstatuje Rašiti verujući da do relaksacije odnosa ne može doći bez promene pristupa Srbije odnosima koje gradi sa državama u regionu Zapadnog Balkana.

Govoreći konkretno o paralelizmu institucija, insistira:

„Novac se danas koristi i u političkom sistemu Kosova za deljenje gotovine pred izbore kako bi se kupila izborna i politička podrška. Srpski sistem to radi u Srbiji već veoma dugo. Društvo više nema poverenja u institucije; politički lideri kupuju političku podršku, a institucije su generalno slabe, nepouzdane i neefikasne“.

Primeri i posledice

• Izgradnja olimpijskog bazena u Leposaviću na severu Kosova, započeta je kroz sistem Srbije pre gotovo dve decenije. I pored toga, bazen do danas nije završen, na njegovom mestu je betonska rupa. Slučaj je doveo i do podizanja optužnice zbog sumnji u nepravilnosti prilikom javnih nabavki.
• Bolnica u Gračanici nedaleko od Prištine, dve decenije je u kontejnerima. Novac za ovu bolnicu izdvojila je Vlada Kosova. Međutim, pošto zdravstvene ustanove funkcionišu u sistemu Srbije, bolnica u ovoj enklavi naseljenoj Srbima nikada nije u potpunosti završena, niti stavljene u funkciju.
• Institucije Srbije na Kosovu su sa firmom Radula Stevića samo od početka 2026. sklopile deset ugovora, vrednih preko milion evra, iako firma do sada nije uspela da završi više od dvadeset ranije poverenih poslova u srpskim sredinama na Kosovu. Stević je pod sankcijama SAD, zbog veza sa kriminalom i korupcijom, a na Kosovu je i na optužnici zbog navoda o umešanosti u napad na policiju Kosova, i ubistvo jednog policajca, u Banjskoj septembra 2023. godine.
• Tri preduzeća u vlasništvu državne Elektroprivrede Srbije (EPS), čije je sedište upisano na Kosovu, dužna su više od pola milijarde evra. Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet svrstavaju se u 100 najvećih gubitaša u Srbiji – pokazuju javno dostupni finansijski izveštaji u srpskom privrednom registru. Ove firme, sa fiktivnim adresama na Kosovu, nastavljaju sa radom i 25 godina nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad imovinom i poslovanjem kosovskog elektroenergetskog sistema.
• Kosovo je po zakonu obavezno da lokalnim samoupravama obezbeđuje sredstva za plate zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu. Zbog paralelnog funkcionisanja srpskog sistema ne postoji adekvatna kontrola trošenja tih sredstava, što otvara prostor za duple plate, fiktivne ugovore i moguće zloupotrebe javnog novca. U februaru 2024. RSE je utvrdio da su neka sredstva trošena na upitne načine.
• Pre nego što je 2025. postala ministarka u Vladi Srbije, Snežana Paunović je primala platu kao poslanica, ali i kao direktorka Apotekarske ustanove Peć na Kosovu. Ova ustanova, međutim, zvanično ne postoji od 2021. godine.

U lavirintu paralelizma

„Pojedini ljudi, navodni privrednici, koji su inače bili pod zaštitom Milana Radojčića (koji je priznao odgovornost za napad na kosovske policajce u mestu Banjska, prim. red.), a koji su povezani sa vlašću u Beogradu, imali su privilegije da preuzmu sve velike poslove i tako su sticali bogatstvo. Ali, to je ograničen broj ljudi povezanih sa vlašću u Srbiji“, kaže Trajković u komentaru na gore navedene primere.

„Sve je moglo biti mnogo bolje“, konstatuje Naim Rašiti.

„Paralelizam zasnovan na međuinstitucionalnoj saradnji mnogo je biti koristan za zajednice, pre svega za kosovske Srbe. Ne bi bilo ništa sporno u tome da ljudi primaju penzije, dodatno primanje iz Srbije, ali da se istovremeno održavaju ključne usluge, pre svega obrazovanje i kultura. Takođe, mogao je da postoji sistem koji bi omogućio investiciju srpske zajednice u okviru institucionalnog sistema Kosova“, podvlači Rašiti.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)