I tako je Matijina srpska mladež na rukama nosila Dritana Abazovića Central Parkom i Petom avenijom. Dok su taze počasnog građanina Njujorka veseli srpski omladinci euforično bacali uvis, a zatim hvatali u mreže ispletene od ruku, Matija je k’o Damjanov Zelenko podvriskivao o Veljem Dubokom, Lazaru i Milošu, i, dabome, o Kosovu, najskupljoj srpskoj reči, a svoj autentični poetski lelek završio je slovom o Dritanu, najjeftinijem Albancu u istoriji ovog časnog naroda.

Najednom, Holden Kolfild kao bez glave istrča iz Central Parka, i pod utiskom neobičnog prizora, vidno iznerviran, popizdio k’o Dragan Krapović suočen s istinom, kaza ono što mu je Dž. D. Selindžer naložio: „Sve te morone mrzim, majke mi. Stvarno ih mrzim!” Lovac u raži, i Dritan uhvaćen u laži. I to golemoj. Masnoj. Pa nije valjda da bi Dritan slagao sitno, malo, tek reda radi. Taj kad slaže i Baron Minhauzen u zemlju od stida propadne. Taj kad laže i pali PES borci protiv bivšeg režima od muke se zavuku u stanove koje im je darivao bivši režim. Ili u kancelarije, koje im je po kazni dodijelio bivši režim.

Nego, ako laže koza, ne laže vuk. Jeste, Dritan je u jednoj od mnoštva epizoda opijenosti egom i epskim neznanjem optužio kozu da laže, a vuka da istinu ljubi. E pa neće biti. Ako ne laže koza, laže Dritan. Ako tzv. Građanski pokret Ura ovih dana javnosti objavi da je dok je čekao da ga proglase počasnim građaninom Njujorka, Dritan na Menhetnu pio kafu s Vitmenom, Poom, Ficdžeraldom, Keruakom, Polom Osterom ili pak Markom Tvenom, ne sumnjajte da je baš tako bilo. Ne preispitujte glasnike istine i slobode. Ili, da je baš Dritan bio prvi izbor reditelja za ulogu Džona Džejmsa Prestona, poznatijeg kao Zverka, u kultnoj seriji Sex i grad. Ipak, zbog ličnih i profesionalnih obaveza ulogu je morao odbiti, jer i tad je Crna Gora bila Dritanova opsesija i posrnula zemlja koju valja spasiti. Uostalom, kad vas je to Dritan Abazović lagao? Kad je danima prije izbora 2020. obećavao ekspertsku vladu, a onda nakon izbora ustoličio klerikalnu vladu?

No, u njegovu odbranu, a vama na glupost i slaboumnost, tad je obećao da će u kolo s onima koji žele od Crne Gore načiniti rusku guberniju i srpsku pokrajinu. I zaista, tad nije lagao. Moguće da je to i jedina istina koju je preko usana prevalio nekad prvi sluga Aleksandra Vučića. Projekat tabloidnog koncerna koji ovih dana rida i kosu čupa jer ih je Aleksandar Vučić konačno zvanično kupio, sa sve pečatom. Ako ne laže koza, laže Dritan. A nekad je ulicama Njujorka bezbrižno okretao pedale na biciklu, sa sve svitom poslušnika, čije smo hotelske sobe i švedske stolove plaćali mi. Građani. Kojima je Dritan Abazović toliko puta pljunuo u lice. Koje je Dritan Abazović sa svojim saveznicima na Cetinju trovao suzavcima, šok bombama, i strašću lovca gađao i pogađao gumenim mecima. Sve to kako bi postupio po naređenju Beograda i nasilno ustoličio nedostojnog popa. I sve je to bilo malo za Dritanove gazde, pa je da bi udovoljio gazdama Dritan potpisao tzv. Temeljni ugovor, kojim je crnogorske bogomolje kao darje i uzdarje prinio na oltar Aleksandru Vučiću. A onda je lagao da je sve to u redu. I da nije učinio ništa pogrešno. A onda je čovjek bez zrna etike objavio „Kritiku globalne etike“. I nakon svega toga pitate se zašto je Dritan Abazović lagao o Njujorku i počasnom građaninu? Jer, „Laganje je isto kao alkoholizam. Lažovi neće izreći istinu ni na svojim samrtnim posteljama“. Tako je o lažovima pisao Čehov. Ali, koliko god to bila vrsta predodređena za prezir i gađenje, što činiti s onima koji uporno vjeruju povratnicima u laganju? Nije do onoga koji uporno laže, već do onoga koji uporno vjeruje u laži, ipak.

(tekst i foto: Antena M)