Članovi Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu pozvali su danas Senat Univerziteta u Novom Sadu da preiaspita odluku da ne prihvati pozitivno mišljenje nadležnih stručnih tela o reizboru dr Vladimira Mihića, ocenivši tu odluku kao “iznenađujuću i neuobičajenu”.

Prema dostupnoj dokumentaciji, navodi se u pismu podrške u koje je Autonomija imala uvid, dr Mihić ispunjava propisane uslove za reizbor, što su prethodno potvrdili Filozofski fakultet i Stručno veće za društvene nauke Univerziteta u Novom Sadu zbog čega članovi Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu zahtevaju da se takva odluka, u skladu i s pravnim i s akademskim uzusima, jasno, transparentno i argumentovano obrazloži.

“Našu zabrinutost dodatno pojačava činjenica da se u raspravi o reizboru kolege Mihića pojavljuju argumenti koji se ne odnose na naučnu izvrsnost, nastavničke kompetencije niti na druge unapred definisane kriterijume akademskog vrednovanja, nego se dovodi u pitanje njegovo javno delovanje”, navodi se u pismu . 

Članovi Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu podsetili su da s kolegom Mihićem sarađuju dugi niz godina, a da su ga tokom te saradnje upoznali kao “predanog naučnika, odgovornog nastavnika” i kolegu koji dosledno doprinosi razvoju struke i akademske zajednice. 

“Reč je o kolegi čiji su doprinosi prepoznati u regionalnoj i međunarodnoj naučnoj zajednici. On je ugledan univerzitetski nastavnik, što potvrđuju i visoke studentske ocene njegovog rada”, poručuju Mihićeve kolege iz Zagreba. 

Od Senata Univerziteta u Novom Sadu traži se da preispita svoju odluku kojom je Mihiću učinjena “ozbiljna profesionalna nepravda” i da se prilikom donošenja konačne odluke vodi isključivo načelima akademske pravednosti, transparentnosti i jednakosti postupanja prema svima, te da svoiu odluku temelji “isključivo na propisanim i unapred poznatim akademskim kriterijumima”.

Pored toga što se postupci izbora i reizbora u akademska zvanja moraju temeljiti isključivo na jasno propisanim i transparentnim kriterijima, koji se jednako primenjuju na sve, dodaje se, akademske slobode, autonomija univerziteta i sloboda javnog delovanja članova akademske zajednice predstavliaju temeljne vrijednosti savremenog visokog obrazovanja. 

“Univerzitetski nastavnici imaju i moraju imati pravo učestvovati u javnim raspravama o svim pitaniima koja smatraju društveno važnim i to bez straha da bi njihovo javno delovanje moglo dovesti do proizvoljnih sankciia”, zaključuje se u pismu članova Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu. 

(Autonomija)