Dvadeset godina nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora je najbliža članstvu u EU od svih država Balkana. Ipak, iza slike regionalnog uspeha i dalje stoje korupcija, identitetske podele i snažan politički uticaj Beograda.

Proslavu dve decenije nezavisnosti Crna Gora dočekuje s reputacijom najboljeg đaka Zapadnog Balkana. Podgorica je poslednjih godina uspela da odblokira pregovore s Evropskom unijom, ubrza reforme i pozicionira se kao favorit procesa proširenja u trenutku kada EU ponovo pokazuje interes za prijem novih članica.

„Lako je biti zvezda u odeljenju loših učenika“, ocenjuje za DW Daliborka Uljarević iz podgoričkog Centra za građansko obrazovanje.

Ona upozorava da se iza slike regionalnog uspeha kriju problemi koji Crnu Goru prate još od obnove nezavisnosti. Trenutni zamah u evrointegracijama je, kaže, pre svega posledica promena u geopolitičkim odnosima koje je Podgorica uspela da prepozna i iskoristi, za razliku od ostatka regiona, koji poslednjih godina stagnira ili čak nazaduje na evropskom putu.

„Naš apsolutni interes je da što pre postanemo članica Evropske unije, ali nam je podjednako važno da taj proces bude kvalitetno urađen, a ne da uđemo kao defektna država“, kaže Uljarević.

Iste prepreke

Reforme u Crnoj Gori ubrzane su nakon promene vlasti 2020. godine, kada je Demokratska partija socijalista prvi put od obnove nezavisnosti izgubila izbore.

Za Aleksandra Popova iz novosadskog Centra za regionalizam, sama činjenica da je vlast smenjena mirno i demokratski pokazuje da Crna Gora ima veći demokratski kapacitet od većine zemalja regiona.

Za Daliborku Uljarević, međutim, razočaravajuće je to što promenu vlasti nije pratila i promena političkih praksi: „Korupcija je i danas sveprisutna. Neki će reći čak i skuplja nego ranije, jer je mnogo više aktera u vlasti koji pokušavaju da zadovolje svoje partijske i partikularne interese.“

Uz korupciju, političku scenu i dalje opterećuju identitetske podele između prosrpskih i suverenističkih snaga.

„Građani i građanke su mnoge od tih bitki završili i sa sobom i među sobom, ali mi nažalost, imamo potkapacitirane političke strukture koje na tim temama insistiraju da bi prikrili sopstveni nedostatak reformskih sposobnosti“, ocenjuje Uljarević.

Zvanično, ove dve političke struje postigle su konsenzus oko evropskog puta zemlje. Nezvanično, upozorava Popov, taj balans je i dalje krhak i podložan uticajima iz Beograda.

„Prosrpske snage u liku Mandića i Kneževića uvek mogu na mig Beograda da opstruišu evropski put i to se sada dešava. Knežević to već radi, a Mandić ne u toj meri“, kaže Popov, uz ocenu da deo prosrpskog bloka ipak pokazuje više pragmatizma nego ranije.

Senka Beograda

Odnosi s Beogradom tako su ostali jedno od najosetljivijih pitanja za Podgoricu. Tome najbolje svedoči reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića na poziv da učestvuje u proslavi godišnjice nezavisnosti.

On je najpre rekao da bi ga „bilo sramota“ i da bi svojim odlaskom „pljunuo sebi i svom narodu u lice“, a potom se građanima Crne Gore obratio autorskim tekstom.

„Vi nama niste smetali, doživljavali smo vas kao sestre i braću i hteli da živimo u istoj državi sa vama. Priznajem, krivi smo, i izvinite što smo vas voleli više nego vi nas“, napisao je Vučić.

Uljarević i Popov smatraju da zvanični Beograd nikada nije u potpunosti prihvatio crnogorsku nezavisnost, već se, kako kaže Uljarević „ponaša prema Crnoj Gori kao prema privremeno izgubljenoj teritoriji“.

Popov podseća i na to da je sa SNS-om ponovo zaživela radikalska ideja u ujedinjenju sprskog sveta.

„Protesti i litije koji su na kraju doveli do pada režima Mila Đukanovića jesu bili dirigovani iz Beograda i svi su očekivali da će ponovo Crna Gora i Srbija postati dva oka u glavi, ali to se nije dogodilo“, kaže Popov.

Ipak, Daliborka Uljarević nije tako uverena u otpornost crnogorskih lidera na pritiske iz Srbije. Kao primer navodi izostanak zvanične reakcije na Vučićeve reči.

„Mislim da je to iz razloga što jedan deo njih oseća lojalnost prema njemu, a jedan deo i strah da uđe u bilo kakvu vrstu konfrontacije. Mnogi akteri ove vlasti svesni su da su na tim pozicijama dobrim delom zato što im je pripomogao Beograd“, ocenjuje Uljarević.

U međuvremenu, zvanični Beograd učiniće sve da Crnu Goru sapliće na evropskom putu, veruje Popov i podseća da je već bilo takvih pokušaja.

„Vučić je otišao u Brisel s idejom da sve zemlje u paketu budu primljene u EU. On je zapravo znao da to nije moguće, ali je pokušao na taj način da sabotira Crnu Goru. I drugi pokušaj je bio pismo s Edi Ramom u kom su preporučili prijem bez prava veta“, podseća Popov.

On veruje da Beogradu politički ne odgovara ulazak Crne Gore u Evropsku uniju, jer bi to pokazalo da problem nije u zatvorenim vratima Brisela, već u politici vlasti u Srbiji.

„To bi izbilo ključni Vučićev argument ’oni nas neće’. Nije tačno, nego mi stalno fingiramo taj put i održavamo antievropski narativ. Drugo, Crna Gora će izmaći kao mogući plen“, dodaje Popov.

„Kad uđe u EU, Crna Gora je onda i bezbednosno i pravno van domašaja Beograda. Izlazi iz zone mogućih ucena i pritisaka, i to će izazvati još veću nervozu u Beogradu, tim pre što Srbija pod ovom vlašću nikada nema šanse da uđe u Evropsku uniju“, zaključuje Popov.

(Deutsche Welle/foto: gov.me)