Pre tačno 40 godina, 1986. godine, u javnost je „procureo“ tekst Memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti, koji se u tumačenju najvećeg dela intelektuelne javnosti bivše Jugoslavije shvatao kao nacionalistički i nasilnički prikaz namera aktuelne srpske „elite“ i dela srpskih intelektualaca, koji su tim tekstom izrazili pozicije srpskog nacionalizma, odnosno buduće prelamanje pitanja Kosova kroz neopravdane tvrdnje o ugroženosti Srba.

Te „velikosrpske ideje“ pojavile su se ipak zvanično 1989. godine i početkom devedesetih, sa početkom rata u SFRJ. Ishod tih ratova su stotine hiljada mrtvih sa prostora bivše Jugoslavije, genocid, ratni zločini, i mnogo njih, uglavnom pripadnika srpske nacionalnosti, osuđenih pred Međunarodnim sudom u Hagu.

Na proleće 2026., studenti su odlučili da objave njihov Memorandum o Kosovu i Metohiji. Kažu da su na usaglašavanju tog teksta radili više meseci, da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije i da ga nikada ne bi priznali, kada bi došli na vlast.  Ovo se dešava uoči izbora i najavljenog velikog protesta na Slaviji 23. maja, sa pritiskom na predsednika Srbije Aleksandra Vučića da raspiše izbore.

Vesna Pešić i Žarko Korać, svedoci vremena u kojem je nastao i prvi Memorandum i borci protiv nacionalizma, oni koji su i tokom rata i posle oštro kritikovali sve zločine koje je Srbija počinila na prostoru bivše Jugoslavije, koji su bili u vrhu vlasti posle Petooktobarske revolucije i rušenja ratno-zločinačkog režima Slobodana Miloševića, bliski saradnici streljanog prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića, za Danas govore kako doživljavaju ovakav potez studenata.

U tome se dosta razlikuju. Vesna Pešić ima razumevanja za studente, izražavajući mišljenje da nije na studentima da ruše kosovske mitove, kad to već gomila opozicionara do sada nije učinila, dok Žarko Korać ne može da veruje da su mladi skloni da podlegnu mitovima i da nemaju poriv da guraju društvo unapred.

„Nije na studentima da ruše kosovski mit“

Nije na studentima da prekinu opšte prihvaćenu pesmicu o suverenitetu i integritetu Kosova kao neodvojivog od Srbije. Zašto nikad niko iz opozicije nije rekao? Zašto niko nije rekao o toj zabludi i optuživanju samog Vučića koji je sve predao, prvo Briselskim sporazumom, zatim Francusko-nemačkim dogovorom, koji kažu da priznajemo realnost postojanja kosovske države, a zatim Ohridskim sporazumom, da nijedna srpska institucija, ne ostaje, uključujući i zdravstvo i obrazovanje. I to se desilo i u realnosti. Kako niko iz opozicije ne kaže ništa, nego ponavljaju istu formulu koju je nametnuo Vučić – komentariše za Danas sociološkinja Vesna Pešić.

Sad studenti treba da probijaju tu laž, dodaje…

– Pa nije baš na njima, a pitanje šta oni znaju o tom istorijatu, koji je duži nego što ja kažem. Na primer, da je bio rat na Kosovu i izgubljeno je Kosovo i u ratu i Miloševićem potpisivanjem Kumanovskog sporazuma ,kojim se zabranjuje Srbiji da ima na Kosovu svoju vojsku i policiju, što su elementi gubitka suverenosti na toj teritoriji. Eto, ali i vaši (Danasovi, prim.ured.) važni saradnici takođe ponavljaju istu formulu umesto da napadnu Vučića za predaju Kosova – ističe Vesna Pešić.

“Dragi studenti, težak je poraz izbrati nacionalne poraze kao vodilju budućnosti“

Prema rečima Žarka Koraća, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, u penziji i, takođe, potpredsednika u vladi Zorana Đinđića, tekst o Kosovu studentskog pokreta je važan deo izgradnje njihovog političkog programa.

– Dosadašnje njihove izjave o borbi protiv korupcije i odgovornosti režima za pljačku i zloupotrebe, su naravno opravdane ali suviše opšte da bi bile definisane kao politički program. Uostalom, svako može da postavi pitanje kako misle to da postignu. A tada počinje prava politička rasprava – kaže on.

Slobodan Milošević je svoj politički uspon započeo na Kosovu, samo jednom rečenicom: „Niko ne sme da vas bije!“. Na to podseća Korać.

– Tako je postao neprikosnoven lider srpskog naroda. Izgleda da nam je sudbina da sada skoro četrdeset godina kasnije studenti takođe počinju da se bave politikom pričom o Kosovu. Ne postoji valjda ni jedan evropski narod gde je jedan mit, kao što je kosovski mit, deo racionalizacije ili bolje reći, pseudoracionalizacije državne politike – objašnjava sagovornik Danasa.

Od Slobodana Miloševića, preko Dobrice Ćosića i Vojislava Koštunice, pa sve do Aleksandra Vučića i studenata u Srbiji, kosovski mit je zvezda vodilja svakog srpskog nacionalizma, kaže.

– On je večiti izgovor za neprihvatanje stvarnosti, i poraz svake politike koja se bavi stvarnim svetom a ne mitovima iz prošlosti. Čovek bi očekivao da mladi ljudi žele politiku koja polazi od stvarne analize današnjeg položaja Srbije, i odbacivanja njenih nacionalističkih zabluda koji su je vodili istorijskim porazima poslednjih trideset i pet godina. Predlagati posle svega što se dogodilo u tom vremenu “mirnu integraciju Kosova u Srbiju”, znači zavaravati se i dalje političkim floskulama za koje i sami tvorci znaju da su potpuno nerealne – kaže sagovornik Danasa.

Kako dodaje, birati mitove umesto realnog života, je poraz od početka.

– I izbor besmislenog tumaranja u politici umesto hrabrog izbora budućnosti. Posebno je besmisleno kada to rade mladi ljudi. Dragi studenti, težak je poraz izbrati nacionalne poraze kao vodilju budućnosti. Režim protiv koga se borite je upravo nastao na kosovskom mitu – zaključuje Žarko Korać.

(Danas, foto: N1)