En Eplbaum, ugledna američka istoričarka, dobitnica Pulicerove nagrade i jedna od najboljih stručnjakinja za rusku politiku, piše u svojoj kolumni za Atlantik da se Putinov rat konačno vratio tamo gde je sve počelo.

Pre četiri godine, piše Eplbaum, predsednik Vladimir Putin je ponudio Moskvi i njenoj poslovnoj eliti prećutni dogovor – podržite moj rat u Ukrajini, a zauzvrat ću učiniti sve što mogu da se pobrinem da ne morate da razmišljate o tome. Prošle nedelje, taj pakt je prekršen, prenosi Index.hr.

Eplbaum ističe da Moskva nikada nije bila potpuno imuna na sukobe. Još u maju 2023. godine, prva dva ukrajinska drona eksplodirala su iznad Kremlja. Nisu izazvala štetu, ali su razotkrila činjenicu da ruska protivvazdušna odbrana nije toliko moćna koliko se kaže i da rat nije toliko daleko koliko su Moskovljani mislili. Ukrajinci su kasnije preusmerili pažnju na moskovske aerodrome, koristeći dronove da bi sejali haos, prekidali letove i izazivali ogromnu štetu.

Prošle nedelje, jezivi zvuk dronova ponovo je ispunio nebo iznad Moskve. 7. maja, gradonačelnik je objavio da su stotine dronova oborene iznad grada. Samo dva dana kasnije, Moskva je trebalo da bude domaćin velike vojne parade 9. maja – proslave koju je Putin lično oživeo kao sovjetski mit o pobedi nad nacističkom Nemačkom.

Putin je preko Trampa zamolio Zelenskog za primirje

Ali, kako istoričarka primećuje, ruski zvaničnici su odjednom postali vidljivo nervozni, plašeći se da će im neko pokvariti proslavu. Ministar spoljnih poslova je počeo da preti da „neće biti milosti“ ako Ukrajinci napadnu paradu, dok je portparol Kremlja pokušavao da smiri građane tvrdeći da je bezbednost pojačana do maksimuma jer je uzeta u obzir „pretnja iz Kijeva“.

Putin je otišao toliko daleko da je preko Trampa zatražio od Zelenskog jednodnevni prekid vatre. Zelenski mu je ispunio želju, ali tek nakon što je Tramp posredovao u razmeni zatvorenika. Zelenski je potom izdao ironičan dekret kojim formalno „dozvoljava“ Putinu da održi paradu.

Moskva pod blokadom: Nema interneta, bankomata ni taksija

Eplbaum piše da se ton zvanične Moskve drastično promenio, što nije iznenađujuće. Četiri godine nakon početka onoga što je trebalo da bude samo kratka „specijalna vojna operacija“, Moskovljani više nemaju drugog izbora nego da razmišljaju o ratu. Bezbednosne mere, koje mnogi vide kao čistu cenzuru, učinile su mobilnu mrežu potpuno nepouzdanom, a ponekad i nepostojećom.

Pored činjenice da su Rusi već ostali bez zapadnih društvenih mreža, država je u aprilu blokirala čak i ruski Telegram i brojne VPN-ove. Bez interneta, bankomati i sistemi plaćanja su prestali da rade, a aplikacije za prevoz su postale beskorisne. Sve se to dešava usred visoke inflacije i kamatnih stopa koje mesecima guše čak i najbogatije ruske kompanije i potrošače.

Rat i anksioznost Kremlja konačno su se prelili na ulice. Eplbaum podseća da je tokom Prigožinovog ustanka 2023. godine ljudima rečeno da ne izlaze napolje, a poslednjih dana su ponovo bili u stanju visoke pripravnosti. Autor navodi reči diplomate koji je uočio snajperiste i vojnike sa oružjem protiv dronova oko Crvenog trga. Običnim ljudima je bio zabranjen ulazak u centar grada, a fotografije sa dana parade prikazuju jezivo prazne ulice.

Parada bez tenkova i senka Severne Koreje

Oni koji su posmatrali paradu iz daljine takođe su primetili velike promene. Bilo je manje stranih lidera nego ikad, a na trgu se nisu pojavili tenkovi niti moderni raketni sistemi. Čitava predstava je trajala samo 45 minuta, a Putin je izgledao sivo i zabrinuto. Jedina „nova“ stvar bili su severnokorejski vojnici koji su marširali pored Rusa.

Istoričarka napominje da je njihovo prisustvo jeziv podsetnik na hiljade Severnokorejaca koji su poginuli pomažući Rusiji da povrati svoju Kursku oblast, koju su ukrajinske snage držale osam meseci 2024. i 2025. godine. Kao jedini stranci prisutni u značajnom broju, Severnokorejci su poslali osuđujuću poruku o tome na šta su se srušili ruski savezi.

Naravno, bila je to samo parada, ali Aplbaum ističe da je godišnjica važna jer Putin misli da je važna. Vratio je proslavu 9. maja u ovom obliku 2008. godine, svesno birajući trenutak carske pobede kada je Staljin kontrolisao sve od Moskve do Berlina. Možda nije slučajno što je Rusija iste godine izvršila invaziju na Gruziju.

Putin je produbio i proširio kult Drugog svetskog rata koji je počeo u sovjetsko doba. Gubitak carstva 1989. i raspad SSSR-a stvorili su ogromnu nostalgiju za 1945. godinom, koju Putin podstiče više od dve decenije. On je utkao ovu nostalgiju u samo jezgro Moskve i drugih gradova kroz monumentalne skulpture i brutalističke spomenike koji slave „herojske žrtve“.

Kult rata je stigao svog tvorca

Sada, piše Eplbaum, kult rata ga je konačno stigao. Putin zna da ne može da opravda mitologiju koju je stvorio, a sada svi ostali to mogu da vide. Njegov nepotreban, nezakonit i brutalan rat u Ukrajini već traje duže od ruskog rata protiv nacista, ubivši ili osakativši više od milion ruskih vojnika, a nije postigao nikakav uspeh. Naprotiv, autor zaključuje da Putin više ne može da održi ni jednostavnu paradu u Moskvi bez straha da će ga Ukrajinci pokvariti.

Ovo ne znači da je rat završen ili da je Putinova vladavina gotova. Ali to znači da Rusi, a posebno Moskovljani, sada jasno vide jaz između propagande i stvarnosti. Eplbaum iznosi poslednju poentu – otvorio se vakuum koji će, pre ili kasnije, neko ili nešto drugo popuniti.

(Danas/Index.hr, karikatura: STUPS)