Ruska Duma usvojila je u prvom čitanju vladin predlog zakona kojim bi se značajno poroširila ovlašćenja predsednika Vladimira Putina za raspoređivanje ruskih oružanih snaga u inostranstvu, piše danas briselski portal EUalajv.

Odobravanje Dume oživelo je stari narativ o zaštiti sunarodnika u inostranstvu i uzbunilo susedne zemlje. Takođe se tim predlogom ponavljaju opravdanja koja je Rusija koristila za prethodne intervencije.

Novim zakonom menjaju se zakoni o odbrani i o državljanstvu eksplicitno dozvoljavajući predsedniku da naredi „eksteritorijalnu“ upotrebu vojnih formacija radi zaštite ruskih državljana koji se suočavaju sa hapšenjem, pritvorom, krivičnim gonjenjem ili drugim oblicima progona od strane stranih sudova ili međunarodnih tela čiju jurisdikciju Moskva ne priznaje.

U obrazloženju zakona se navodi da je reč o odbrambenom alatu za zaštitu prava i sloboda ruskih građana i organizacija od „nezakonitih stranih zadiranja“.

Predsedavajući odboru za odbranu Dume Andrej Kartapolov rekao je da je svrha zakona obezbeđenje zaštite od sistematskog ugnjetavanja.

Zakon treba da prođe još jedno čitanje u Dumi, da ga odobri Savet Federacija i potpiše Putin, što su koraci koji retko nailaze na protivljenje u ruskom parlamentu. Tu je i činjenica da brzo usvajanje u prvom čitanju ukazuje na podršku Kremlja.

EUalajv piše da se ovim zakonom oživljava dobro poznati ruski narativ „zaštite sunarodnika“. Moskva se više puta pozivala na potrebu da brani one koji govore ruski ili imaju dvojno državljanstvo kako bi opravdala intervencije. Briselski portal podseća na Gruziju 2009, Krim i Donbas 2014, agresiju na Ukrajinu 2022.

Analitičari ukazuju da nejasne formulacije, npr. oko „progona“ ili „nezakonitog“ stranog delovanja, daju Kremlju široku slobodu za tumačenje. To bi naime moglo da pokriva sve, od krivičnih slučajeva u koje su umešani ruski državljani do međunarodnih naloga za hapšenje visokog profila, poput onih Međunarodnog krivičnog suda koji Rusija ne priznaje.

U Centru za analizu evropske politike (CEPA) rekli su da bi predloženim mogle da se legitimizuju operacije specijalnih snaga za izvlačenje Rusa iz pritvorskih centara ili sudova. Takve akcije, upozoravaju analitičari Centra, predstavljale bi dikretan izazov međunarodnom pravu.

EUalajv dalje piše da zemlje sa značajnim ruskim ili onim koje govore ruski manjinama pažljiivo prate situaciju. Estonija, Letonija i Litvanija dugo se sučavaju sa optužbama Rusije da diskriminišu njihove stanovnike koji govore ruski, iako ocene EU i OEBS govore suprotno.

U toj grupi su i Kazahstan i Gruzija, dok je Bugarska posebna kategorija sa velikim brojem Rusa koji imaju nekretnine u toj zemlji, posebno na obali Crnog mora.

Istovremeno ukrajinski mediji i zapadni tink tenkovi, uključujući Atlantski savet, ukazuju na zakon kao na potencijalno sredstvo hibridnog ratovanja koje bi moglo da opravda pritisak, provokacije ili čak ograničene operacije pod maskom zaštite građana.

Ukrajinska obaveštajna služba ranije je upozorila da takvo zakonodavstvo oživljava taktike koje se koriste za destabilizaciju suseda, uključujući informativne kampanje i fabrikovane žalbe na „ugnjetavane“ Ruse.

EUalajv navodi da, s obzirom da je usvajanje novog zakona u ranoj fazi, nema novih zvaničnih reakcija baltičkih vlada ili NATO i dodaje da su Estonija i druge baltičke zemlje više puta odbacile ruske tvrdnje o diskriminaciji i upozorile da ruska doktrina o „sunarodnicima“ ne predstavlja iskreno zalaganje za prava manjina nego prikriva imperijalne ambicije.

(Beta/foto: Beta/AP)