U ovom teškom trenutku u američkoj istoriji, neophodno je da imamo hrabrosti da budemo iskreni prema sebi. SAD, nekada uzor celom svetu, danas su zemlja u dubokom propadanju. Zbog naše dece i budućih generacija moramo zaustaviti to propadanje i temeljno promeniti pravac kojim se kreće naša zemlja.

Ne tako davno SAD su bile cenjene zbog svoje demokratije, ustava, vladavine prava, snažne srednje klase i američkog sna koji je obećavao da će naša deca i unuci imati bolji život od svojih roditelja. To više nije slučaj. Nekada smo imali najjaču i najživlju srednju klasu na svetu. Više ne. Danas 60% naših ljudi živi od plate do plate i imamo veću nejednakost u prihodima i bogatstvu nego bilo koja druga zapadna zemlja. Uprkos ogromnom napretku u tehnologiji i produktivnosti radnika, realne nedeljne plate prosečnog američkog radnika danas su niže nego pre 53 godine.

Bili smo najbolje obrazovana zemlja na svetu, sa odličnim sistemom državnih škola i najvećim procentom mladih koji završavaju fakultet u poređenju sa bilo kojom drugom zemljom. Više ne. Danas SAD znatno zaostaju po ukupnom obrazovnom nivou, naš sistem brige o deci je urušen i milioni naših mladih ne mogu da priušte fakultetsko obrazovanje.

Imali smo najbolji zdravstveni sistem na svetu. Više ne. Uprkos tome što trošimo mnogo više po glavi stanovnika na zdravstvenu zaštitu nego bilo koja druga država, 85 miliona Amerikanaca je bez osiguranja ili nedovoljno osigurano, naš životni vek je kraći nego u većini bogatih zemalja i suočavamo se sa ogromnim nedostatkom lekara, medicinskih sestara, stomatologa, savetnika za mentalno zdravlje i drugih zdravstvenih radnika.

Nekada smo bili zemlja sa pristojnim i pristupačnim stanovanjem. Više ne. Od pandemije, prosečna cena kuća porasla je za 55%, na preko 410.000 dolara. Danas više od 20 miliona domaćinstava troši više od polovine svojih ograničenih prihoda na stanovanje, a skoro 800.000 ljudi nema gde da živi. Danas mladi parovi kupuju svoju prvu kuću u proseku 10 godina kasnije nego njihovi roditelji.

Imali smo relativno nutritivan prehrambeni sistem. Više ne. Danas, kao rezultat korporativne poljoprivrede i pohlepe prehrambene industrije, mnoga naša deca su zavisna od visoko prerađene hrane i imamo najvišu stopu gojaznosti i dijabetesa od svih zapadnih zemalja.

Nekada smo imali najnapredniji transportni sistem na svetu. Više ne. Naš javni prevoz i železnički sistemi daleko zaostaju za većinom drugih razvijenih zemalja, a milioni ljudi provode sate svakog dana zaglavljeni u saobraćajnim gužvama.

Ali propadanje koji vidimo u našoj zemlji nije samo ekonomsko. Naš politički sistem je korumpiran, njime dominira ekstremno pohlepna milijarderska klasa koja kupuje i prodaje političare. Zabrinjavajuće je i to što naša zemlja ubrzano tone u autoritarizam pod nestabilnim, narcisoidnim liderom koji želi sve više i više moći za sebe.

Donald Tramp uzurpira ovlašćenja Kongresa, napada sudove, zastrašuje medije, preti univerzitetima i krivično goni i hapsi svoje političke protivnike. A onda, povrh svega toga, postoji Trampova domaća vojska, ICE – agencija koja svakog dana postupa na skandalozan i neustavan način. ICE okupira i teroriše zajednice, razvaljuje vrata bez odgovarajućeg pravnog postupka, šalje petogodišnju decu u pritvor, ilegalno deportuje ljude i hladnokrvno ubija američke državljane.

Osim toga, Trampov autoritarizam se proteže daleko izvan naših granica. Danas imamo predsednika koji se oseća mnogo prijatnije sa diktatorima Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata nego sa liderima demokratskih država u Evropi, predsednika koji, zajedno sa Ilonom Maskom i drugima, podržava desničarske ekstremističke stranke širom sveta.

Imamo predsednika koji pruža bezuslovnu podršku izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu, ratnom zločincu koji je pod optužnicom Međunarodnog krivičnog suda zbog svoje genocidne politike. Imamo predsednika koji nekažnjeno krši međunarodno pravo tako što ilegalno napada Venecuelu, apsurdno predlaže da Kanada postane naša 51. država i suludo preti da će oteti Grenland od Danske.

Kuda dalje? Kako da zaustavimo propadanje Amerike? Kako da stvorimo ekonomiju koja radi za radnike, a ne samo za milijardere, živu demokratiju i spoljnu politiku zasnovanu na međunarodnom pravu? Odgovor nije komplikovan. To činimo izgradnjom nacionalnog pokreta na terenu koji se bori za potrebe američke radničke klase. To činimo okupljanjem ljudi – crnih, belih, latinoameričkih, azijskih, gej i strejt – oko agende koja se suprotstavlja pohlepi oligarha i počiva na temeljima ekonomske, socijalne, rasne i ekološke pravde.

Da li je ovo nemogući san? Može li se to ostvariti? Naravno da može. Uspešna kampanja Zohrana Mamdanija zasnovana na grassroots organizovanju u Njujorku dala nam je putokaz. Počevši od samo 1% podrške u anketama, Mamdani je imao hrabrosti da se suprotstavi i demokratskom i republikanskom establišmentu i oligarsima. I pobedio je organizujući kampanju na terenu sa više od 90.000 volontera koji su išli od vrata do vrata sa snažnom progresivnom agendom. Ono što je Mamdani postigao u Njujorku može i treba da bude ponovljeno u svih 50 država. Pouka Mamdanijeve kampanje je jasna: nije dovoljno samo kritikovati Trampa i njegovu destruktivnu politiku. Moramo izneti pozitivnu viziju koja će poboljšati život Amerikanaca.

Evo samo nekoliko pitanja koja treba rešiti:

1. Treba stvoriti živu demokratiju tako što ćemo ukinuti Citizens United i sprečiti milijardere da kupuju izbore.

2. Sviđalo se to demokratskom establišmentu ili ne, moramo garantovati zdravstvenu zaštitu kao ljudsko pravo kroz Medicare for All.

3. Moramo izgraditi milione pristupačnih kuća i stanova i dati mlađoj generaciji priliku da poseduje sopstveni dom.

4. Moramo učiniti državne koledže, univerzitete, stručne škole i medicinske fakultete besplatnim i imati najbolji sistem brige o deci i državnog obrazovanja na svetu.

5. Moramo proširiti socijalno osiguranje i vratiti tradicionalne penzione planove kako bi svaki stariji građanin mogao da ode u penziju dostojanstveno.

6. Moramo podići minimalnu zaradu do nivoa neophodnog za pristojan život i garantovati svakom radniku pravo da se učlani u sindikat.

7. Moramo zahtevati da najbogatiji ljudi i najprofitabilnije korporacije u Americi plaćaju svoj pravičan deo poreza.

Prolazimo kroz jedan od najtežih trenutaka u istoriji naše zemlje. Ali istina je da smo se tokom cele naše istorije suočavali sa velikim izazovima. Od Američke revolucije do užasa ropstva, od Velike depresije do Drugog svetskog rata, i od vekovne borbe za građanska prava do borbi za prava žena, prava radnika i LGBTQ+ prava – građani naše zemlje su se borili za pravdu i pobeđivali. I mi to možemo ponovo.

U vremenima velike krize, američki narod se ujedinio i birao demokratiju umesto autoritarizma, pravdu umesto pohlepe, solidarnost umesto podele. Razumevali su to u prošlosti – i razumemo to danas – da kada smo ujedinjeni, bez obzira na to koliko novca i moći oligarsi imaju, ne postoji ništa što ne možemo postići. Tako ćemo zaustaviti propadanje Amerike, obnoviti našu demokratiju i izgraditi budućnost dostojnu naše dece i budućih generacija.

Prevela Luna Đorđević (Peščanik/The Guardian/foto: Beta/AP)