Ispovest bivšeg „aktiviste“ Srpske napredne stranke Momčila Marjanovića portalu BIRN predstavlja do sada najkonkretnije potkrepljenje sumnji kako ova stranka plaća kriminalce koji zastrašuju i fizički napadaju studente, građane i aktiviste, ali iako nema potrebe sumnjati u ono o čemu je govorio, jer je BIRN ozbiljna redakcija da bi tek tako uradila intervju sa nekim ko iznosi ovako ozbiljne optužbe, a da to nije temeljno provereno, za potpunu istinu neophodna je istraga.

Marjanović je detaljno ispričao na koji način je regrutovao ljude iz kriminogene sredine za potrebe SNS-a, da je novac za svoje usluge dobijao lično od direktora JP Toplane Novi Sad Nenada Barca, kao i da je 15. marta sa svojim ljudima bio u Ćacilendu, gde su bili opremljeni hladnim oružjem i uz blagoslov policije imali odrešene ruke da napadnu građane tog dana.

Najjezivija stvar koju je izgovorio bila je da je u Ćacilendu svojim očima video preko 100 ljudi naoružanih vatrenim oružjem.

Sve ovo predstavlja skup krivičnih dela koja spadaju pod nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal, jer sama činjenica da je Marjanović imao grupu ljudi za izvršenje krivičnih dela predstavlja organizovanu kriminalnu grupu koja je pri tom radila u koordinaciji sa službama bezbednosti, a novac za svoje usluge najverovatnije dobijala od javnog funkcionera i to novac u iznosu od 400.000 evra, koji najverovatnije potiče iz samog preduzeća.

Iako se TOK oglasio nakon dva dana, u ovom slučaju to je toliko zakasnela reakcija kao da je prošlo i dve godine.

Pri tom, tužilaštvo se samo oglasilo, odnosno najavilo da će tek početi sa „prikupljanjem obaveštenja“ i to nije nikakva stvarna radnja, pa možemo slobodno reći da TOK praktično nije još uvek učinio ništa.

S toga je veoma važno objasniti da TOK ovim šturim saopštenjem gde najavljuje istragu praktično samo zamazuje oči javnosti, odajući utisak da nešto preduzima.

U ovom slučaju tužilaštvo se poslužilo veštim manevrom, jer je u svom saopštenju navelo da će od Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) MUP-a Srbije zahtevati prikupljanje svih obaveštenja u vezi ovog događaja.

Ovo je jalov potez i tužilaštvo to veoma dobro zna iz dosadašnje prakse, jer se SBPOK nakon kadrovskih promena pokazao kao glavni saboter najvažnijih istraga, a ne kao instrument tužilaštva.

Ova služba je već odbila da postupa po nalozima TOK-a kada je su u pitanju istrage za slučajeve Nadstrešnice, Kokezinih pretnji Nemanji Vidiću i Generalštaba.

Prema tome ljudi iz TOK-a veoma dobro znaju da tek za ovaj slučaj neće dobiti apsolutno ništa od policije, osim ukoliko im ne izdaju konkretne i striktne naloge umesto naloga za prikupljanje obaveštenja.

Da TOK zaista ima nameru da istraži ovaj slučaj, ono bi istog dana preduzelo radnje neposredne istrage, koja ne uključuje policiju, na šta prema Zakoniku o krivičnom postupku ima pravo, ali ga nekim čudom nikada ne koristi.

Zbog ozbiljnosti iznetih tvrdnji Marjanovića bilo je potrebno da već istog dana ovo tužilaštvo izda potragu za njim i najhitnije ga sasluša kako bi najpre utvrdilo postoji li osnovana sumnja da je sve što je ispričao tačno. Zatim da ga proglasi osumnjičenim i zatraži pritvor do 30 dana kako bi se ovaj čovek najpre sklonio na sigurno, pa makar to bio i pritvor.

Nakon toga, još istog dana bi zatražilo od suda nalog za pretres stana direktora JP Toplana Novi Sad kao i samog preduzeća, jer je prema onome što je ispričao Marjanović, veoma moguće da bi se pretresom došlo do materijalnih dokaza, a dalje bi klupko samo počelo da se razmotava, a policija bi bila dovedena u situaciju da ne može da izbegne postupanje.

Na kraju krajeva javnost bi već nakon nekoliko dana znala da li Marjanović govori istinu ili ne, jer sve što je izgovorio u kameru BIRN-a može vrlo lako i brzo da se proveri.

Ukoliko bi se ispostavilo da Marjanović verovatno govori istinu, on je po svemu već ispunio uslove za dobijanje statusa svedoka-saradnika.

Umesto ovoga, sada ćemo do izbora najverovatnije slušati tišinu TOK-a, a ukoliko ih javnost baš pritisne pravdaće se kako policija ne želi da sarađuje i naravno, kao i do sada, po tom pitanju neće učiniti ništa

Time će dati dragoceno vreme mogućim izvršiocima da na miru i temeljno uklone sve dokaze i tragove, kao što su prepiske, novac i svedoci.

Jednom rečju, za deset dana neće biti potrebe za bilo kakvom istragom, jer je Marjanović svojom ispovešću već upozorio sve moguće izvršioce.

Ne treba zaboraviti da je ovo tužilaštvo, za razliku od ostalih, dobilo podršku građana, jer je samo stvorilo sliku o sebi kao jedinoj instituciji koja nešto pokušava da uradi, ali ne može jer ih sabotira policija koja je u raljama režima.

Ovo je u stvari samo polu-istina. Istina je da je za određene stvari tužilaštvu neophodna policija, ali to nije opravdanje.

Da je TOK zaista imao istinsku volju za rešavanjem najdelikatnijih slučajeva pokrenuli bi mehanizme koje su im zakonski na raspolaganju.

Ovo tužilaštvo nije pokrenulo ni jednu inicijativu da se kazne policijski službenici koji ne postupaju po njihovim nalozima. Istina je da policijske starešine nisu u obavezi da ovakve inicijative prihvate, ali ukoliko postoji očigledna namera ljudi u policiji da svojim nečinjenjem sabotiraju istrage, tu više ne može da se priča o disciplinskoj već o krivičnoj odgovornosti i glavni tužilac TOK-a je zbog svega navedenog odavno moga da podnese krivičnu prijavu protiv direktora policije zbog krivičnog dela Ometanje pravde.

Zašto nije? Zato što većina javnosti i ne zna da tužilac u svojim rukama poseduje ove mehanizme, pa je mnogo komfornije javno kukati nad sopstvenom sudbinom, a sa druge strane biti zadovoljan što policija u stvari olakšava posao da ne morate ništa da radite, a da odgovornost skinete sa sebe.

Dakle, ovo (ne)postupanje tužilaštva može imati dalekosežne posledice, jer se nalazimo u veoma specifičnom trenutku kao društvo. Čekaju nas izbori, tenzije su velike, a Ćacilend i dalje postoji spreman da na dan izbora bude napunjen istim ljudima o kojima je Marjanović govorio.

U slučaju postizborne krize koja je veoma moguća, imaćemo kriminalnu naoružanu paravojnu formaciju naoružanu do zuba, a to je već predvorje građanskog rata. Ukoliko do ovoga dođe sva odgovornost za ono što bi usledilo bila bi na Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje očigledno ne sme, uoči izbora, da postupa po ovom slučaju, koji je u praksi i te kako rešiv, samo što bi istraga verovatno dovela do samog državnog vrha i dokazala da na delu imamo ono što se kolokvijalno naziva državni terorizam.

(Peščanik, foto: Autonomija)