Predsednik Aleksandar Vučić odlučio je da u jednoj munjevitoj i tajanstvenoj prepodnevnoj akciji, dok stanovnici Novog Sada tradicionalno pripremaju nedeljni ručak (supe, sosa, mesa) poseti ovaj grad, u kom je poslednji put bio 5. septembra 2024. godine nakon protesta građana, kako bi ohrabrio svoje partijske drugove okupljene u stranačkim prostorijama.

Nije loše prisetiti se i šta je tada poručio – da će i poslednji krivac za pad nadstrešnice odgovarati! Petnaest meseci posle ove izjave krivaca nema, a pravda nakon nokautiranog pravosuđa izgleda tako da više nema ko ni da istražuje ove predmete, a ako i istraži štogod, policija neće da hapsi. Dakle, idila.

U ovakvoj atmosferi predsednik je odlučio kako je najbolji momenat da se pojavi u Novom Sadu. Dolazak i veliki miting u ovom gradu je najavljivao u više navrata ali on je stalno odlagan, pa je priča nekako bubrila sama od sebe.

Elem, nije izabrao nekog domaćina pa da srkne žutu supu i kaže kakvu ličnu zgodu vezanu za rinflajš. Odlučio se za sendvič.

Posetio je prvo Sajam zavičaja, koji ranije obično nije pohodio. Otvarali su ga najčešće novosadski naprednjaci. Ko ne zna, to je manifestacija koju poslednjih sedam godina organizuje pokrajinski Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu.

Ovaj sajam verovatno ruši sve svetske rekorde po broju funkcionera koji u njemu učestvuju. Dakle, kad se malo zagrebe po štandovima, jasno se ukaže da su iza i oko njih većinom funckioneri, manji ili veći, treći i četvrti ešaloni stranačke vojske koji predstavljaju razne manifestacije širom Srbije koje se finasiraju preko budžeta.

Tu su i funkcioneri iz susednih zemalja koji predstavljaju slične stvari.

Koga zanima, može videti zanimljivog folklora, ali i dobro meziti, no, suštinski to je jedno od najprirodnjih okruženja za našeg predsednika, koji je u životu samo to i bio – funkcioner.

Ipak, situacija je u nedelju podmazana i dovođenjem nekoliko autobusa stranačkih simpatizera koji su se pojavili tik pred Vučićev govor i otišli odmah nakon njega.

Jasno, u medijima je to predstavljeno kao predsednikovo svečano otvaranje sajma. Ali, retko onaj ko nešto svečano otvara uđe na zadnji ulaz nenajavljen, pojavi se na bini i veoma brzo sa nje nestane.

Predsednik se izvinio okupljenima što ne može da se prošeta po sajmu jer nema vremena, mora kako je rekao, nazad za Beograd. Ipak, na putu za prestonicu svratio je na Petrovaradinsku tvđavu da popije vince.

Koliko je „svečano otvaranje“ bilo javno svedoči i činjenica da novinari nisu bili ni pozvani, niti je on najavljen kao gost sajma, bilo na njihovim stranicama ili onima koje prate rad predsednika.

Ptičica nam je kazala da o njegovom dolasku nisu bili obavešteni čak ni naprednjaci. Tapšači u busevima mislili su da idu da slušaju Vučevića.

Kobre, Žandarmerija, policija u uniformama i bez njih, koji su se raširili po kvartu oko sajma, samo da bi predsednik jednom zagrizao sendvič, govore koliko on veruje građanima kojima je došao u poset.

Na kraju, njegov „veliki povratak“ u Novi Sad zapamtiće sigurno kao jedan od retkih, vlasnik sendvičare kojoj se već dva dana rapidno srozavaju recenzije na Guglu. Što bi rekli Krajišnici, „Aco, ljudski maksimume!“.

(Danas, foto: Autonomija)