Na Dan sećanja na žrtve holokausta, na 81. godišnjicu oslobođenja nemačkog logora smrti Aušvic-Birkenau preživeli logoraš Bernard Ofen u ime žrtava holokausta poručio je iz Aušvica da u svetu u kome je vaskrsla mržnja, sećanja na holokaust ne treba da budu breme već svetlo koje vodi čovečanstvo kroz tamu.

„Kad gledam današnji svet vidim mržnju koja vaskrsava. Vidim nasilje koje ponovo nalazi opravdanja. Vidim ljude koji veruju da njihov gnev ima veću vrednost od života drugog čoveka. Govorim to kao star čovek koji je video čemu vodi ravnodušnost. I govorim to jer verujem, zaista verujem, da imamo i drugačiji izbor“, kazao je Ofen tokom centralne komemoracije u tom najvećem logoru smrti koji je Hitlerova Nemačka podigla u okupiranoj Poljskoj.

U objektu Centralne saune memorijalnog kompleksa Aušvic-Birkenau zvanicama, među kojima su glavne 20 preživelih logoraša, svetu je taj poljski Jevrejin koji je prošao kroz pakao logora Plašov, Mathauzen, Aušvic i Dahau, poručio „neka pamćenje ne bude breme, nek postane svetlo koje nas vodi kroz tamu„.

Polazeći od proživljenog u svom životu Ofen je poručio da put u budućnost ne vodi preko osvete, gneva pa čak ni zbog takvih zločina kao što je bio holokaust.

„Shvatio sam da je jedini put empatija: uviđanje unutrašnje vrednosti svakog čoveka na ovoj zemlji. A takođe i pomaganje drugima da otkriju svoje dostojanstvo“, rekao je Ofen i naglasio da je on preživeo zato što su mu pomogli drugi ljudi.

„Zovem ih anđelima. Pomagali su mi Poljaci a ponekad čak i Nemci“, kazao je Ofen.

Od ove godišnjice na komemoraciji se obraćaju samo preživeli dok su sada i ubuduće ukinuta obraćanja državnika i političara.

„Danas puca poredak koji je građen s toliko napora. Gazi se međunarodno pravo. Kako se krećemo u sve više neočekivanim, nepredvidljivim i nerazumljivim situacijama vidimo kako ogroman značaj imaju iskustva i pamćenje“, kazao je okupljenim preživelima i delegacijama niza zemalja direktor Državnog muzeja bivšeg nemačkog nacističkog logora smrti Aušvic-Birkenau Pjotr Civinjski.

Pjotr Civinjski naglasio je da u vremenima nestabilnosti i brzih promena svi tražimo oslonac i pomoć i nalazimo ih u pamćenju holokausta.

„To pamćenje je naš oslonac, podrška, izvor ocena najtežih situacija. Iz njega izvire hijerarhija naših koraka i dela. Pamćenje je snaga isto kao i iskustvo. Oni su blizanci, kao dragocenost, putokazi, pouke i upozorenja“, kazao je Civinjski.

Komemoraciju je tradicionalno završila ekumenska molitva velikodostojnika raznih veroispovesti, tokom nje i Kadiš, jevrejska moltiva za mrtve ispred Spomenika žrtvama logora kraj ruševina nekadašnjih gasnih komora.

Logor Aušvic kraj mesta Ošvjenćim nakon okupacije Poljske od 1940. godine prvobitno kao logor za zarobljene Poljake 1942. postao je centralno mesto fašističke industrije smrti i pokušaja da se pobiju i likvidiraju evropski Jevreji.

U Aušvicu proširenom u kompleks Aušvic-Birkenau nemački nacisti ubili su u gasnim komorama i u neljudskim uslovima života u logoru oko 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, ali i Roma i Sinta, 70.000 Poljaka, sovjetske vojne zarobljenike i pripadnike drugih evropskih naroda i pretvorili kompleks u ogromno groblje.

Logor i u njemu preostalih oko 7.000 logoraša, od toga oko 700 dece, oslobodili su vojnici sovjetske Crvene armije 27. januara 1945. godine da bi 1947. godine bio pretvoren u memorijalni kompleks i muzej.

(Beta, foto: Pixabay)