Student Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada Bogdan Jovičić se nalazi u bolnici Okružnog zatvora u Beogradu gde se oporavlja od višednevnog štrajka glađu.

Uhapšen je sredinom avgusta, nakon što su građani na protestu polupali izloge stranačkih prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu. Odmah mu je određen pritvor do 30 dana i osumnjičen je da je počinio krivično delo „nasilničko ponašanje na sportskim priredbama i javnim skupovima“ budući da je prema navodima u krivičnoj prijavi i on bio među građanima koji su razbili izloge prostorija. Nakon isteka 30 dana Viši sud mu je produžio pritvor za još 30 dana, zbog čega je započeo štrajk glađu. Sa obzirom da mu se posle 7 dana gladovanja zdravstveno stanje veoma pogoršalo, prebačen je u Specijalnu zatvorsku bolnicu.

Kao formalni osnov za produženje pritvora sud je naveo tačke 3 i 4 čl. 211 Zakona o krivičnom postupku, dakle sud je našao da „osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo“, kao i da je „način izvršenja krivičnog dela doveo do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“.

Ali već i lapidaran osvrt na relevantne činjenice upućuje na zaključak da su ti formalni razlozi suštinski neodrživi. Za takav zaključak dovoljna je već samo činjenica da tužilaštvo Bogdana tereti da je krivično delo izvršio u saizvršilaštvu, zajedno sa još dve osobe. A te druge dve osobe su na slobodi. I nisu ponovile krivično delo.

Na čemu se onda zasniva ocena da postoje okolnosti, i to „osobite“, da bi to učinio Bogdan, inače uzoran mladić, odličan učenik u osnovnoj i srednjoj školi, dobar student i uspešan učesnik brojnih takmičenja, koji nikada nije krivično, pa čak ni prekršajno kažnjavan? Realno, ni na čemu. Iz istog razloga nema prihvatljivog odgovora ni na pitanje – ako u slučaju dvojice saizvršilaca način izvršenja dela nije izazvao uznemirenje javnosti, kako je moguće da ga je navodno izazvao u slučaju trećeg?

Istina je da je ozbiljno uznemirenje javnosti izazvano upravo njegovim pritvaranjem. Posebno je veliki revolt građana izazvao način na koji je, budući da mu je za vreme boravka u pritvoru preminuo otac, sproveden na očev ispraćaj. Čak i na sahranu doveden je vezan lisicama na nogama. Uprava za sprovođenje krivičnih sankcija pokušala je da nehumano postupanje „objasni“ pozivajući se na navodno striktnu primenu Pravilnika o izvršenju mere pritvora. Neubedljivo i bezuspešno, budući da se u medijima i na društvenim mrežama ubrzo pojavilo više fotografija sprovođenja poznatih kriminalaca koji u sličnim prilikama uopšte nisu bili vezani.

Bogdan je izneo svoju odbranu, a sudu su poznate sve druge relevantne činjenice. Tako, kao što ne postoje pomenuti razlozi iz tač. 3 i 4 čl. 211 ZKP, ne postoje ni drugi razlozi, nema okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva ili mogućnost da će uništiti ili sakriti dokaze ili ometati postupak uticanjem na svedoke ili saučesnike. Zato je očigledno da je pritvor od instrumenta obezbeđenja učešća okrivljenog u postupku pretvoren u instrument za maltretiranje i zastrašivanje, što sa pravom i pravičnošću nema nikakve veze.

O kakvoj (ne)pravičnosti se radi govori i jedna ružna „paralela“.

Isto delo za koje Bogdana terete ali sa znatno težom posledicom su u istom gradu izvršila četiri opskurna lika. Kako je pisalo u optužnom predlogu „zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja, uz drsko i bezobzirno ponašanje, značajnije su ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir, pri čemu su drugom licu naneli i tešku telesnu povredu. Usled zadobijenih udaraca jedna studentkinja zadobila je teške telesne povrede, u vidu trostrukog preloma donje vilice, podliva ramena i višestrukih oguljotina, a student lake telesne povrede u vidu podliva temena i čeonog i jagodičnog predela.“

Neće odgovarati za to, na slobodi su, bezbrižni. Predsednik Republike ih je pomilovao od krivičnog gonjenja. A javnost, osim činjenice da su oni aktivisti vladajuće stranke, ne zna razloge pomilovanja. Ne zna pouzdano ni da li je poštovana procedura, da li je predlog za pomilovanje potpisao ministar pravde, jedini koji je to mogao, odnosno šta je u predlogu naveo.

Ali zna da je peticiju za oslobađanje Bogdana Jovičića do sada potpisalo oko 67.000 građana i preko 1.700 univerzitetskih profesora, naučnih radnika i saradnika, da produženi pritvor ističe za dan ili dva i da kad već do sada nije ukinut, Bogdan tada mora biti pušten na slobodu. Sve drugo bilo bi na dalju, još veću sramotu srpskog pravosuđa.

(Peščanik/Foto: Nova.rs)