Lokalni izbori u deset opština ostavili su utisak da se radi o parlamentarnim ili pak predsedničkim izborima u Srbiji. Iako se brojni posmatrači nisu žalili na proceduralna kršenja izbora, izvan biračkih mesta odigravalo se pravo bojno polje. Uslovi nisu bili fer i demokratski, nasuprot studentskim i opozicionim listama sa nikakvim budžetima stala je čitava ogromna državna mašinerija milionskih sredstava i lično sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ne čelu.

Srbija je ponovo bila u atmosferi kao pred građanski rat, a oko biračkih mesta u tim tranzicijom iznurenim sredinama odigravalo se žestoko izborno nasilje i krvave tuče sa ciljem zastrašivanja glasača.

Tokom predizborne kampanje civilizacijski kontrast „studenti“ i „Vučić“: s jedne strane lepi i pametni mladi ljudi, a sa druge predsednik Srbije i likovi nasilničkog izgleda.

Očekivano, Vučić je proglasio pobedu u svih deset opština, ali neveselog lica. Tesna pobeda je jasna poruka da na parlamentarnim izborima koalicija oko Srpske napredne stranke najverovatnije neće osvojiti većinu i pored svih zloupotreba, potkupljivanja, zastrašivanja i nameštanja.

Igra vlasti

Ovi lokalni izbori podjednako su bili važni za pobunjene studente i za vlast. Vlast je situaciju ultimativno dovela do tačke da se radi o njihovom opstanku i predsednika Vučića lično.

Količina krvi i razbijenih glava oko biračkih mesta pokazuje da je autokratski režim spreman sirovom fizičkom silom da ne dopusti promenu vlasti.

Vlast je ove izbore videla kao test i poligon za obračun sa studentskim i građanskim protestom, ali rezultati pokazuju da studenti postaju iskusniji i samostalniji.

Tek sada je za predsednika Srbije rizično da raspiše prevremene parlamentarne izbore, što je jedan od zahteva studentskog protesta, jer ne samo da nije siguran da će na njima pobediti, već je sve izvesnije da na njima može da izgubi.

Sada je to režim policijske hunte i kriminalaca batinaša. A da bi ponovio zastrašivanje neistomišljenika na izborima i izvršio pritisak na birače, Vučiću je potrebna cela armija batinaša i tone novca u kešu, što je u praksi teško izvodljivo.

Igra studenata i opozicije

Ovi lokalni izbori, koji se održavaju van redovnog rasporeda, za studente su bili dobri jer su na njima – „učili“. Studenti i opozicija imali su prošle godine još jedan blok lokalnih izbora, koji su takođe bili poligon za političku obuku. Negde su studenti i opozicija nastupali zajedno, negde odvojeno, negde kombinovano.

Najverovatnije bi platili neiskustvom, da je predsednik Vučić još prošle godine iznenada raspisao vanredne parlamentarne izbore.

Međutim, studenti raspolažu jednim adutom, koji im je sam režim poklonio. To je borba slobodoumne omladine Srbije protiv autokrate Aleksandra Vučića lično. Želja monolitnog režima da kontroliše sve od Narodne skupštine do najdalje mesne zajednice u Srbiji je njegova najveća pukotina i slabost. Da bi obezbedio sigurnu pobedu, Aleksandar Vučić je uložio lično svoje ime u kampanji, tako da su ostala nevažna imena ljudi koji bi trebali sutra da rešavaju životna pitanja kanalizacije i zapuštenih deponija po lokalnim samoupravama.

Istovremeno, svako odborničko mesto koje su osvojili studenti u tim lokalnim parlamentima, je pobeda nad Vučićem – lično. Ujedno, to je i glavna taktika kako sutra na parlamentarnim izborima pobediti diktatora.

Bitka za vlast je dugoročno unapred izgubljena, samo je treba mudro odigrati, a pasus o Aleksandru Vučiću u istoriji Srbije zvučaće slično kao o Slobodanu Miloševiću.

Dobrovoljno u gulag

Brine to što režim još jedno vreme može da vlada i napravi ogromne štete institucijama i građanima Srbije.

Koliko brzo studenti uče lekcije iz političkog života, toliko brzo Vučić represijom sve stavlja pod svoju kontrolu.

Ono što zabrinjava je mogući umor od borbe omladine koja protestuje. Ukoliko rvanje sa vetrenjačama ne bude davalo očekivani rezultat, mnogi mogu da odustanu. Uostalom, to je slika koju znamo deceniju pre početka masovnog studentskog protesta.
Pred pobunjenim studentima i građanima biće još teži izbor – revolucija ili odlazak u inostranstvo?

Teorija kaže da se u izbornom autoritarizmu, kakav je trenutno u Srbiji, glasovi i volja birača mora braniti na ulici.

Da li su krhka mlada tela, otrgnuta od roditeljskog gnezda i stola za učenje, spremna da se suprotstave štitovima i motkama onih kojima je razbijanje glava dnevna rutina?

Kao i sve savremene autokrate, Aleksandar Vučić računa na suprotno i smatra da je velikodušan: napuštanje Srbije je pametniji izbor, od razbijene glave. Uostalom, to je strategija svakog savremenog diktatora – proterivanje ili dobrovoljni pristanak na gulag.

(CWBS/foto: Autonomija)