Organizacija za hranu i poljoprivredu FAO upozorava da je globalna devastacija zemljišta jednako važna kao i problem globalnog zagrevanja ili seča šuma. Kod nas, nivo organske materije konstantno opada posebno u državnom poljoprivrednom zemljištu u Vojvodini, pokazuje naše istraživanje.

Pre svega, zemlja je živ organizam. To ne znači da je zemlja živo biće u klasičnom smislu te reči, ali je svakako veoma složen sistem međusobno povezanih živih bića. Baš kao i svakom organizmu, tako su i zemlji potrebni uslovi za život. Ukoliko ih nema, ona će polako ali sigurno umreti.

Jedan od najvažnijih indikatora koji pokazuje da li je zemlja „živa“ jeste procenat organske materije odnosno humusa.

Nažalost, čini se da je zemlja u Vojvodini sve manje „živa“ jer prema javno dostupnim podacima Vlade Srbije kao i brojnim naučnim istraživanjima procenat humusa u domaćim oranicama konstantno opada. Trenutno je na tri odsto a stručnjaci sa kojima smo razgovarali tvrde da je taj procenat na pojedinim parcelama i niži.

Kada pitate naučnike, brojni su razlozi za takvo stanje – intezivna upotreba mehanizacije, intezivno korišćenje različitih hemijskih preparata, nedovoljno đubrenje i paljenje žetvenih ostataka.

Kada pitate ljude koji od zemlje žive, poput Vladimira Miletića iz poljoprivredne zadruge Alma Rosa, postoji samo jedan razlog.

„Pohlepa. Hrana, ne samo kod nas već globalno, pravi se zbog profita a ne zbog ljudi i to je dugoročno neodrživo“, kaže Miletić.

Postoji još jedan razlog. „Korupcija“, kaže nekadašnji pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić.

Nivo humusa u vojvođanskim oranicama prepolovljen

Černozem i ritska crnica predstavljaju dva najzastupljenija tipa zemljišta u Vojvodini. Naučna istraživanja pokazuju da je pre početka intezivne poljoprivredne proizvodnje na ovim prostorima sadržaj organske materije u zemljištu bio na oko 6-7%. Sredinom dvadesetog veka prosek humusa u vojvođanskim oranicama bio je oko 5 % a potom je usledio drastičan pad.

Rezultati projekta „Stanje, tendencije i mogućnosti povećanja plodnosti poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini“ Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, pokazuju da je sadržaj humusa u periodu od 1991. do 2015. godine u zemljištima Vojvodine opao za 0,5% i sada je na oko 3%. Negde i manje.

Naučnici upozoravaju da su za 6-7 % organske materije bili potrebni milenijumi a samo decenije da se on prepolovi na sadašnjih 3%.

Slični trendovi beleže se i u drugim zemljama Evrope i sveta. U izveštaju koji je potpisalo oko tri stotine naučnika Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) kaže se da je zbog gubitka organske materije polovina svetskog poljoprivrednog zemljišta već degradirana.

„Globalna devastacija zemljišta jednako je važna kao i problem globalnog zagrevanja ili seča šuma“ upozorava FAO.

Naučnici okupljeni oko Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta (UNCCD) tvrde da svake sekunde na planeti nestane površina plodnog zemljišta veličine četiri fudbalska terena. Planeta godišnje izgubi oko 100 miliona hektara zdravog zemljišta, upozoravaju naučnici UNCCD.

„Humus je srce plodnosti zemljišta a plodno zemljište predstavlja esenciju održavanja života na planeti. Humus omogućava stabilnu proizvodnju hrane, doprinosi vlažnosti zemljišta i vezivanju ugljenika što ublažava posledica klimatskih promena“, kaže Dr Jelena Jović sa Instituta Biosens.

Dr Jelena Jović rukovodi projektom „Čuvari zdravlja zemljišta“ koji ima za cilj da obuči i angažuje što veći broj malih poljoprivredinka ali i omladinu u procese praćenja pokazatelja zdravlja zemljišta na parcelama koje obrađuju.

„Misliti i brinuti o zemljištu je kao brinuti o detetu. Stalno ga morate imati u rukama i posvećivati mu pažnju. Nažalost, izostaje sistemska edukacija. Osvešćenost i edukacija o značaju zemljišta je izuzetno važna a čini se da je ona među poljoprivrednicima na izuzetno niskom nivou“, kaže Jelena Jović.

Zloupotrebe sa zakupom državnog zemljišta

Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta od oko 3,5 miliona hektara predstavlja osnov godišnje poljoprivredne proizvodnje Republike Srbije koja je samo u prošloj godini na stranim tržištima zaradila preko 5 milijardi dolara.

„Mere očuvanja organskog kompleksa zemljišta trebalo bi sprovoditi sistematski, po načelima koja se sprovode u razvijenim zemljama EU. Ova dugoročna strategija očuvanja organske materije prvenstveno podrazumeva stimulisanje primene organskih đubriva, zatim, zaoravanje žetvenih ostataka (sankcionisati njihovo spaljivanje), a u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje, planirati i subvencionisano gajenje biljaka radi zelenišnog đubriva po završetku žetve, kao i uvođenje obaveze periodičnog unosa organskih đubriva na parcelama gde se gaje voćarsko vinogradarske kulture“, navodi se u Strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara.

Pored Nacionalne strategije, značaj poljoprivrednog zemljišta kao i način njegovog očuvanja istaknuti su i uređeni Zakonom o poljoprivrednom zemljištu kao i Zakonom o zaštiti životne sredine.

Međutim, pravo na zakup državnog zemljišta koje je omogućeno Zakonom o poljoprivrednom zemljištu pored dobrih ima i svoju veoma lošu stranu.

„Omogućiti nekom zakup državne zemlje na godinu a kasnije i pet godina a ne obezbediti strogu kontrolu, otvorilo je vrata brojnim zloupotrebama koje su svakako doprinele padu procenta organske materije“, kaže Goran Ješić, nekadašnji sekretar za poljoprivredu u Vladi Vojvodine.

„Kada pogledate površinu koju treba da kontrolišu, u Vojvodini je to 1,5 miliona hektara, broj poljoprivrednih inspektora je apsoltno nedovoljan“, upozorava Ješić.

Kao jedan od najčešćih načina intezivne eksploatacije poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu jeste uzgoj šećerne repe.

„Lično sam podnosio prijave protiv poljoprivrednih proizvođača u okolini Inđije koji su imali državne parcele u zakupu na pet godina. Prve i druge godine seju šećernu repu, kojoj je potrebno izuzetno mnogo hranljivih materija u zemljištu, zatim dve godine kao ‘odmore’ parcelu sa nekom običnom ratasrkom kulturom i onda ponovo petu godinu poseje repu. To na svojim parcelama nikada nisu radili“, kaže Ješić.

Naučnici Instituta za ratarstvo iz Novog Sada upozoravaju da je na pojedinim parcelama u Vojvodini procenat humusa usled preterane eksploatacije ispod 2% pa čak i 1%.

Pad humusa ispod jedan odsto se smatra tačkom bez povratka, odnosno potrebna su veća ulaganja u ovakvo zemljišta od mogućeg prinosa.

„Ne može više ovako“

Za Vladimira Miletića iz Zadruge Alma Rosa sa Fruške gore nema dileme da je zemljište lakše i jeftinije zaštititi i očuvati nego obnoviti.

Jedan od najstarijih i najefikasnijih metoda svakako je bacanje organskog, odnosno stajskog đubriva. Međutim, višedecenijsko smanjenje broja grla stoke rezultiralo je i nedostatkom stajnjaka.

Naše istraživanje pokazuje da čak i veliki agro sistemi koji obrađuju više hiljada hektara i imaju svoju stočarsku proizvodnju i dalje nemaju dovoljno stajskog đubriva za sve parcele.

„Preterana eksploatacija zemljišta, ta politika se sprovodi decenijama i vekovima unazad ne samo kod nas. Odgovor prirode je jednostavan i kratak – ne može više ovako. Završili ste. Zato se moramo prepustiti prirodi“, kaže Vladimir Miletić, čija je zadruga deo Saveza za regerenativnu poljoprivredu Srbije.

„Kada bi pustili prirodu ona bi se vrlo brzo regenerisala. Čovek je taj koji oplemenjuje ili degradira, odnosno uništava. Zato održivu poljoprivredu sagledavamo kao praksu i proizvodnju koja će dugoročno zadovoljiti ljudske potrebe, poboljšati kvalitet životne sredine i učiniti efikasnijom upotrebu vode i zemljišta“, kaže Miletić.

Prema rečima naših sagovornika, obnovu plodnosti zemljišta ali i održivu poljoprivrednu praksu moguće je uspostaviti na dva načina.

„Edukacija. Zato je važno raditi sa decom. Stvarno mislim da osvešćivanje građana mora početi na tom nivou“, kaže Dr Jelena Jović.

„Ako pratimo vrednosti, imaćemo i koristi“, smatra Vladimir Miletić.

Dragan Gmizić (Autonomija/Naslovna fotografija: Dragan Gojić)