Više od šest stotina lekara (630) potpisalo je apel u kojem zahtevaju da se prekinu represija i nasilje nad građanima, navodeći da su oni pre svega ljudi koji ”odbijaju da ponizno spuste glavu”.

“Naša zakletva nas zakletva obavezuje da kažemo: NE! Ne nasilju, ne dehumanizaciji, ne društvu u kojem se deca tuku, a zajedno sa nama i hapse”, dodaje se u apelu. 

Oni su potpisali i otvoreno pismo u kom je prošle nedelje analiziran psihološki profil nasilnih policijskih službenika. 

Tada su, podseća se, pisali o “psihološkim profilima u kojima se brišu granice ljudskosti”, uz poruku da “nijedna komanda, ni uniforma, ne oslobađa čoveka ličnog izbora”.

Pismo je, dodaju, imenom i prezimenom potpisalo 630 lekara, uz poziv svim kolegama zdravstvenim radnicima da se jave potpisnicima apela I da stanu solidarno sa njima, uz podsećanje na brutalne scene policijskog nasilja na protestu “Srbijo da li se čujemo?” održanom petog septembra u Novom Sadu. 

“Prethodne nedelje pisali smo kao grupa lekara. Svesno bez potpisa ostavljajući priliku da se čuje poruka i vidi slika u koju niko nije želeo da pogleda. Čekali smo da unize identitet i da pokušaju da obezvrede reči. Mamac je prošao, pa sada nema skrivanja”, poručili su lekari.

Kako ističu, nasilje više nije samo upereno prema studentima i srednjoškolcima, niti na slobodnomisleće građane.

U petak 5. septembra u Novom Sadu, kada su jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova sprovele akciju demonstracije sile, među privedenim građanima bio je i jedan lekar, član ekipe prve pomoći, “jasno i vidno obeležen” u momentu kada je ukazivao prvu pomoć. 

“Drugi kolega je pretrpeo povrede nakon udarca pendrekom. Jedan deo medicinskog tima bio je satima zarobljen u zgradi Rektorata pod opsadom policije. Legitimisani, izolovani, bez mogućnosti da pomognu povređenim građanima, osećali su se kao taoci, a ne kao lekari”, poručuju danas njihove kolege. 

Kako ocenjuju, u tom trenutku represija je “zagazila u srce zdravstvenog sistema” rušeći civilizacijsku granicu ka varvarstvu – pogažene su konvencije, obeščašćen amanet predaka i osramoćen legat budućih generacija. 

Ako država zlostavlja i hapsi one koji zbrinjavaju povređene, upozoravaju lekari, ona zlostavlja i hapsi samu ideju nesebičnog činjenja i smisao međuljudskog razumevanja. 

“Društvo koje normalizuje dehumanizaciju boluje od gubitka empatije. Komande koje brišu ličnu odgovornost stvaraju mehanizam zla identičan onome u ratovima i diktaturama. Uniforma bez ljudskosti umesto štita, postaje oruđe nasilja”, ističu oni. 

Dodaju da na takve uslove ne pristaju, jer se zdravlje zajednice ne meri “brojem bolnica niti kilometrima izgrađenih puteva”, već time da li “dostojanstvo i pravdu tretiramo kao ljude koje treba zaštititi, a ne kao neprijatelje koje treba zbrisati sa lica zemlje”.

“Naš profesionalni integritet nam ne dopušta tišinu. Ćutanje pred ovim nasiljem bilo bi ništa drugo do saučesništvo i poniženje akademskog identiteta. Zato zahtevamo i jasno poručujemo: Prekinite represiju i nasilje nad građanima”, poručili su lekari. 

“Zdravstvo je ustalo!”, poručuje se na kraju pisma.  

(Autonomija)