Beogradska bezbednosna konferencija biće održana od 16. do 18. novembra u Sava centru, pod sloganom „Živeti s ratom“ (Living With War).

Petu godinu zaredom konferenciju organizuje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).

Ovogodišnja konferencija dolazi u trenutku političke prekretnice za Srbiju. Posle pobede Studentske liste na izborima 25. oktobra, u središtu programa je pitanje kako izborni mandat za promenu pretvoriti u trajnu demokratsku obnovu države, saopštio je BCBP.

Diskusije o oslobađanju institucija, evropskim integracijama i regionalnim odnosima povezuju se sa širim izazovima rata, energetske zavisnosti i neizvesne budućnosti transatlantskog partnerstva.

U središtu programa je panel „Demokratija je pobedila: Srbija otvara novo poglavlje“, na kojem će o predstojećim reformama i evropskoj podršci Srbiji govoriti Benžaman Adad, francuski ministar za Evropu, Milica Delević, generalna sekretarka Evropske banke za obnovu i razvoj, Tanasije Marinković, profesor ustavnog prava i član Republičke izborne komisije, uz moderaciju Milana Šarića.

Panel povezuje prioritete demokratske obnove – nezavisno pravosuđe, borbu protiv korupcije, slobodu medija i profesionalnu upravu – sa mogućnošću obnavljanja kredibiliteta evropskog puta Srbije.

Kako se napominje, njegova posebna važnost je u otvaranju neposrednog dijaloga između nosilaca promena i evropskih partnera o konkretnoj podršci reformama.

Program predviđa i video-obraćanja američkog kongresmena Džoa Vilsona i Anite Orban, potpredsednice Vlade i ministarke spoljnih poslova Mađarske.

Više sesija bavi se najtežim zadatkom tranzicije: razgradnjom mehanizama koji su institucije pretvorili u instrumente partijske kontrole. O reformama policije, pravosuđa i medija govoriće Savo Đurđić, Bogoljub Živković, Željko Bodrožić i Lenče Ristoska, dok će Balint Madlovic, Melisa Huper i Vojčeh Pržibilski, uz moderaciju Nikol Fric, razmatrati profesionalizaciju javne uprave i zaštitu od ponovnog zarobljavanja države.

Iskustva Mađarske, Poljske, Severne Makedonije i Južne Afrike daju ovim razgovorima praktičnu vrednost: kako obezbediti odgovornost za zloupotrebe, sačuvati institucionalne kapacitete i uspostaviti pravila koja obavezuju i novu vlast.

Proširenje EU jedna je od glavnih programskih osa. Među istaknutim učesnicima su Ditmir Bušati, bivši ministar za Evropu I spoljne poslove Albanije, Tanja Fajon, bivša ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije, Štefan Lene, Ervan Fuere, Boris Mijatović i Majlinda Bregu, kao i Srđan Majstorović i Bojana Selaković.

Za Srbiju posle izbora, ključno pitanje je da li napredak u demokratiji i vladavini prava može doneti opipljiv pomak prema članstvu.

Konferencija istovremeno preispituje spremnost same Unije za proširenje i odnos između postepene integracije i punopravnog članstva.

Politička promena u Beogradu tako postavlja očekivanja pred obe strane: sprovođenje reformi u Srbiji i uverljiv odgovor evropskih partnera.

Otvaranje konferencije posvećeno je budućnosti NATO-a do 2030, uz učešće Iana Lesera, Kristofa Isranga, Generalnog direktora za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, Filipin Benteža iz francuske Generalne direkcije za međunarodne odnose i strategiju i Klausa Korhonena iz finskog ministarstva spoljnih poslova.

Razgovor o ratu i putevima ka miru okuplja, između ostalih, Dmitra Naumenka i Ninu Delani.

Teme obuhvataju održivost američkog bezbednosnog angažmana, evropske odbrambene kapacitete i odnos vojne podrške, odvraćanja i diplomatije.

Za Srbiju u procesu političke promene, ove rasprave otvaraju pitanje mesta vojne neutralnosti i budućih partnerstava u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.

Panel „Novi partner, isti čardaš? Mađarska i Zapadni Balkan posle Orbana“ okuplja Petera Kreka, Ferenca Nemeta, Srđana Cvijića, Anastasiu Mgaloblišvili i Daneta Taleskog.

Promene u Srbiji i Mađarskoj otvaraju prostor za preispitivanje odnosa koji su se oslanjali na bliskost političkih lidera i povezane mreže uticaja. Rasprava će razmotriti koliko su te mreže trajne i kakve mogućnosti postoje za saradnju zasnovanu na institucijama, javnom interesu i evropskim obavezama.

Uz Aleksandra Macuru, Aleksandra Kovačevića, Damira Miljevića i Filipa Hiersemenzela, energetski panel razmatra sankcije, vlasništvo nad strateškom infrastrukturom i mogućnosti diversifikacije.

Za novu vlast, energetska sigurnost biće i pitanje transparentnog odlučivanja i ograničavanja političkih i privatnih interesa. Paralelno, iskustva Moldavije, Poljske i drugih zemalja otvaraju raspravu o zaštiti izbora i javnog prostora od stranog informacionog manipulisanja, uz očuvanje slobode izražavanja.

Zajednička tema je sposobnost demokratske države da smanji spoljne zavisnosti i zaštiti građane od zloupotrebe moći.

Posebnu perspektivu daje predstavljanje knjige objavljene povodom 25 godina BCBP-a, uz Miroslava Hadžića, Jelicu Minić i Đorđa Pavićevića. Razgovor o nedovršenoj tranziciji posle 2000. povezuje iskustva prethodnih reformi sa sadašnjom prilikom da se uspostave institucije otpornije na autoritarni povratak.

“Sa desetinama panela i više od 500 učesnika, BSC 2026 potvrđuje da Beograd ostaje važan centar regionalnih i evropskih debata o bezbednosti, spoljnoj politici i demokratiji”, poručuju iz BCBP-a.

Portali Savremena politika i European Western Balkans medijski su partneri Beogradske bezbednosne konferencije 2026.

(Savremena politika)