Javni servisi su tokom prethodnih 14 godina sistematski urušavali poverenje građana, a za promenu nije dovoljna samo smena direktora i urednika, već je potrebna dubinska transformacija, kaže za 021.rs Jelena Kleut.

Slučaj televizije Informer, kojoj je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) izreklo mere zbog kršenja propisa, pokazao je da regulator može da primeni sankcije koje imaju konkretne posledice po rad medija.

Dok pojedine političke i javne ličnosti protestuju zbog tih odluka, tvrdeći da se time ugrožava sloboda govora, Jelena Kleut podseća da sloboda informisanja nije bezgranična i da ne može biti opravdanje za kršenje prava drugih.

Istovremeno, nakon kritika na račun izveštavanja RTS-a i RTV-a tokom studentskih protesta, zahtevi su bili sve glasniji za smenu direktora i urednika.

Ipak, Kleut smatra da personalne promene neće biti dovoljne da javni servisi ponovo zadobiju poverenje građana.

Otpuštena profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ocenjuje da je potrebno promeniti način funkcionisanja javnih servisa, ojačati kontrolne mehanizme i omogućiti veće učešće građana u njihovom radu.

U razgovoru za 021.rs, Kleut govori o sankcijama REM-a, odgovornosti urednika i direktora, ali i o tome šta je potrebno promeniti kako bi RTS i RTV ponovo zadobili poverenje građana.

021: Kako funkcioniše sistem sankcionisanja medija u Srbiji i koliko su postojeće mere efikasne?

Kleut: Naš sistem sankcionisanja medija osmišljen je tako da mediju daje šansu da koriguje svoje ponašanje. Imamo gradiranu skalu mera koje REM može da izrekne. Posle opomena i upozorenja, koje je stari REM praktično jedine izricao, postoje i ozbiljnije mere. Opomene i upozorenja suštinski ne predstavljaju sankciju koja mediju nanosi štetu. To je kao kada detetu kažete „no, no“, ali ne postoji stvarna posledica.

Sada vidimo primenu mera poput zabrane oglašavanja i zabrane emitovanja pojedinih emisija u određenom vremenskom periodu. Krajnja mera koju regulator može da izrekne jeste oduzimanje dozvole za emitovanje. Kada vidimo koliko se predstavnici Informera, Kurira i drugih televizija sukobljavaju sa regulatorom, jasno je da ove mere imaju određene posledice i da ih zaista pogađaju, između ostalog i zato što udaraju po džepu.

021: Tokom prethodne dve godine, koliko je trajao studentski pokret, predstavni vlasti nisu mnogo govorili o slobodi govora. Sada pojedini funkcioneri protestuju ispred REM-a u korist Informera i tvrde da se odlukama regulatora ugrožava sloboda govora. Kako to komentarišete?

Kleut: To je način odbrane, odnosno način izvrtanja stvarnosti, što je nešto što ovaj režim neprestano radi. Kad god im je to politički odgovaralo, voleli su da sebe stave u ulogu žrtve. Tako smo imali priče o napadima na porodicu predsednika i različite druge primere. Kada im je zgodno, posegnu za argumentom da su žrtve, a sada to vidimo ispred kancelarija REM-a.

Ono na šta treba stalno podsećati jeste da je sloboda informisanja izuzetno važna i da predstavlja osnov funkcionisanja demokratskog društva, ali da nije bezgranična.

Ona funkcioniše dok ne ugrožava druge slobode i prava pojedinaca – pravo na dostojanstvo, privatni život i pretpostavku nevinosti. Postoji niz individualnih prava koja treba da predstavljaju branu i omoguće da svako može da govori ono što želi, ali bez ugrožavanja drugih.

Na televizijama smo zaista imali potpunu degradaciju javnog jezika. Govor mržnje uveden je, ne na mala, nego na velika vrata, do te mere da je postao norma komunikacije u javnom prostoru, posebno na televiziji Informer. Sada vidimo regulatora koji je ipak shvatio da je njegova uloga da brani određene standarde komunikacije u javnom prostoru.

021: Od pobede Studenske liste na vanrednim parlamentarnim izborima, 25. oktobra, traže se ostavke direktora i urednika pojedinih medija. Šta bi njihov odlazak konkretno trebalo da znači za funkcionisanje medija i ko treba da snosi odgovornost za uređivačku politiku i način izveštavanja, posebno kada govorimo o prethodne dve godine?

Kleut: Čini mi se da treba da razmatramo dva nivoa – kratkoročne i dugoročne mere.

Kratkoročno, ostavke su važne zato što govore o određenoj odgovornosti i simbolički šalju poruku da je promena moguća, odnosno da je neophodna. Mislim da je to posebno važno kada govorimo o RTS-u i RTV-u. Međutim, moramo biti svesni da su to institucije koje su zaparložene u svom neradu kada je reč o novinarskom poslu. Tokom prethodnih 14 godina zaboravile su šta je uloga javnog servisa, ukoliko su je ikada i znale.

Zbog toga će biti potrebno mnogo više od samih ostavki čelnih ljudi. Ti mediji moraju da se redefinišu i da promene okvire u kojima rade. U tako redefinisanom sistemu ne bi trebalo da bude mesta za niz ljudi koji su obavljali uredničke funkcije, a radili potpuno suprotno javnom interesu i interesu građana ove zemlje.

021: Ko bi trebalo da odlučuje o naslednicima direktora i urednika i na koji način bi trebalo obezbediti njihovu nezavisnost?

Kleut: Mnogo puta smo govorili o tome da na medijskoj sceni Srbije riba smrdi od glave, odnosno od REM-a. Mi na papiru imamo dosta dobra zakonska rešenja, koja podrazumevaju da nezavisni REM raspisuje javne konkurse za članove upravnih odbora, a da ti upravni odbori na javnim konkursima biraju direktore.

Sve je to u prethodnom periodu bilo izokrenuto. REM nije bio nezavisan, pa samim tim nisu bili nezavisni ni upravni odbori. Mislim da tu proceduru treba pratiti i omogućiti da na čelne pozicije dođu ljudi koji imaju integritet i kredibilitet, ali i odgovarajuće profesionalne sposobnosti i postignuća.

Posebno treba razmotriti informativne programe RTS-a i RTV-a, jer su tu propusti bili veoma značajni i uticali su na javno mnjenje u ovoj zemlji. Pristalica sam toga da su nam potrebne mere koje neće podrazumevati samo personalna rešenja. Nije dovoljno da unutar postojećeg broja ljudi samo zamenimo pione na šahovskoj tabli. Potrebno je da tu tablu protresemo i vidimo kakva bi bolja organizacija mogla da spreči da se slična situacija ponovi u bliskoj budućnosti.

021: RTS i RTV su tokom studentskih protesta i blokada bili izloženi brojnim kritikama zbog načina izveštavanja, zastupljenosti različitih stavova i odnosa prema studentskom pokretu. Šta bi javni servisi sada morali konkretno da promene kako bi opravdali svoju ulogu i ponovo zadobili poverenje građana? Da li su dovoljne smene direktora i urednika informativnog programa ili je potrebno nešto više?

Kleut: Mislim da će oba javna servisa morati veoma mnogo da se potrude kako bi ponovo zadobila poverenje građana, jer ga nisu izgubila juče, već je reč o dugotrajnom procesu.

Treba posebno podsetiti na otkaze koji su na RTV-u podeljeni 2014. i 2016. godine. Poverenje je sistematski urušavano i samo postavljanje novih prezentera i voditelja, odnosno dovođenje novih lica, neće nas daleko odvesti ukoliko se ne promene i druge stvari.

Deo rešenja već je preciziran Zakonom o javnim medijskim servisima. Tu su ombudsman i programski saveti, tela koja bi morala da imaju veoma aktivnu ulogu u obezbeđivanju da javni servisi zaista obavljaju svoju funkciju. To podrazumeva da obezbeđuju različitu paletu glasova unutar društva i da se hrabro bave istraživačkim temama. Naravno, javni servisi treba da imaju i kvalitetnu produkciju dečjeg, obrazovnog i kulturno-umetničkog programa.

Potrebna nam je i veća participacija građana. Nadam se da bi u okviru ove opšte mobilizacije, koja je pokazala da građani umeju da se obrazuju o određenim temama i da su spremni da se uhvate ukoštac sa različitim pitanjima, trebalo raditi na formiranju gledalačkih i slušalačkih saveta, kao i na otvaranju emisija za građane-novinare.

To mora da bude dubinska transformacija kako bi ovo društvo i njegovi građani ponovo prepoznali vrednost javnog servisa.

(021, foto: )