Pravni ekspert Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić izjavio je danas da su kampanje pretnji novinarima u Srbiji “očigledno organizovane iz jednog centra”.

“Većina pretnji koje stižu novinarima su organizovane, recimo kada sa stotina i stotina naloga na društvenoj mreži Iks (X) stižu najgnusnije pretnje. Očigledno je da su organizovani iz jednog centra i da dobiju nalog da prete novinarima. Po pravilu, niko od njih ne bude pronađen, uprkos našim prijavama”, rekao je Milić na javnoj debati NDNV-a u Beogradu.

Dodao je da krivično zakonodavstvo treba da se menja kada je u pitanju krivično delo ugrožavanje sigurnosti novinara.

“Sudovi su suzili domašaj tog krivičnog dela, jer po sadašnjoj sudskoj praksi posredne pretnje koje nisu direktne se ne smatraju krivičnim delom ugrožavanje sigurnosti. Međutim, one osobe koje prete novinarima su toliko ovladala tom krivično-pravnom tematikom pa prete na prilično suptilan način. Zbog toga bi bilo neophodno proširiti to krivično delo na posredne pretnje, koje su nekada mnogo teže nego direktne”, naveo je Milić.

NDNV je na osnovu izveštaja svojih poverenika iz Subotice, Sombora, Sente, Bačke Topole, Sente, Bačkog Petrovca, Inđije, Pančeva,, Kragujevca, Novog Pazara i Dimitrovgrada objavio publikaciju “Lokalne institucije suspendovale javnost, novinari nepoželjni, građani u mraku”.

Projekat NDNV-a je podržala Ambasada Holandije u Srbiji, kroz program MATRA.

Branka Dragović (NDNV): Lokalni nezavisni novinari neprestano izloženi pretnjama i diskriminaciji

Glavna urednica portala Autonomija Branka Dragović izjavila je danas da su lokalni nezavisni novinari u Vojvodini i Srbiji neprestano izloženi diskriminaciji i pretnjama.

Branka Dragović je na javnoj debati koje je Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) organizovalo u Beogradu kalaza da pretnje lokalnim novinarima stižu preko društvenih mreža, telefonskim pozivima i dodala da novinare neretko izbacuju sa javnih događaja ili ih ne pozivaju na njih.

Prema njenim rečima, lokalni nezavisni mediji su diskriminisani prilikom dodele sredstava za sufinansiranje projekata od javnog značaja, a diskriminisani su i kada je u pitanju pristup informacijama od javnog značaja.  

“A poslednjih godina se dešava da se pritisak premešta sa novinara na građane koji su im poverili informacije”, navela je Branka Dragović.

Urednica portala Glas Šumadije iz Kragujevca Jovanka Nikolić upitala je kako je moguće da u tom gradu još uvek radi jedini neprivatizovani medij u Srbiji, Radio-televizija (RTV) Kragujevac, i da pritom nezakonito dobijaju subvencije od 60 miliona dinara.

Urednik Radija Sto plus iz Novog Pazara Nikola Kočović rekao je da je RTV Novi Pazar “apsolutni rekorder” na konkursima u Srbiji, je rod lokalne samouprave godišnje dobijaju od 350 do 400 hiljada evra, što je oko 90 odsto svih sredstava koje taj grad dodeljuje za sufinansiranje medijskih projekata.

Izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić pozvao je medijsku zajednicu i organizacije civilnog društva na veću solidarnost, kako bi se suprostavili sve većoj spirali represije kojoj su izloženi

On je ocenio da će situacija biti “sve gora”

“Ukoliko ne budemo solidarni, pitanje je da li će za tri-četiri godine uopšte biti slobodnih medija u Srbiji”, rekao je Matić.

Prema njegovim rečima, na delu je ponovo vokabulari iz devedesetih godina prošlog veka, kada je režim Slobodana Miloševića optuživao novinare da su domaći izdajnici, strani plaćenici, špijuni.

Matić je rekao da su lokalni mediji u Srbiji veoma ranjivi, a da su od njih još ranjivije novinarke.

“Po prvi put imamo situaciju gde je veći broj pretnji prema novinarkama nego prema novinarima. Govorim samo o prijavljenim pretnjama, jer veliki broj pretnji novinarke i novinari ne prijavljuju”, kazao je on.

(Autonomija)