Da je Srbija okupirana – je l’ da zemlja slobodara – vidljivo je svakom ko ima dva grama mozga u glavi. Okupirane su državne institucije, mediji informisanja, tužilaštvo, sudstvo, policija, javna preduzeća, urbanistički zavodi, institucije kulture, sportski savezi i klubovi… Valjda i udruženja ribolovaca, ljubitelji ptica i noćnih leptira. Nema šta nije pod okupacijom, pod nacionalističkom bajagi patriotskom narkozom na kojoj ne štedi parazitska vlast.

E, al’ oni što nemaju dva grama mozga u glavi – koji veruju više okupatorima na pozicijama vlasti i uzurpirane moći – veruju da je Srbija nikad slobodnija i naprednija, nikad sa takvim nacionalnim i verskim dostojanstvom kao ovo, kakvo su nam donele radikalsko-naprednjčko-SPS vlasti i svakakav bašibozuk koji se oko okupatorske vlasti okuplja kao muve oko one stvar koja smrdi, ali i hrani bašibozuk.

Okupatori nam nisu dušmani sa mrskog katoličkog i protestanskog Zapada – iako pravi okupatori prstom upiru i huškaju protiv njih – nisu se vratile ni osmanlije. Okupatori su oni koji dobro poznaju Srbiju i znaju kako postupati s naivnima i zavedenima na način da se za samozvane dušebrižnike izvuče maksimalna korist.

Okupator je naprednjačko-radikalska-SNS-JUL-ovska vlast, koja je – zaslugom jajarluka postmiloševićevskih vlasti – pre više od deset godina ponovo okupirala i pokorila Srbiju i zasela joj na grbaču. Njen guru je Šešeljev šegrt, koji je po mnogo čemu – po perverznosti i manipulativnoj bezočnosti- prevazišao učitelja. Njegova manipulatorska mašinerija opsenjuje lakoverne ljude, kojima abraka-dabra prodaje rog za sveću ne jednom, nego godinama. Njemu se veruje i poklanjaju glasovi na izborima – kupljeni, ucenjeni, pokradeni, kako god – bez obzira što je od Srbije napravio autokratsku satrapiju i bez obzira što nam decu i unučad masovno tera u svet.

E sad, Vučić nije baš čitavo društvo porobio i stavio pod svoje. Tu i tamo još ima tragova svetla i nepokorenosti, još se nađe slobodnih građana koji ne žele na svom vratu jaram bezočnog autokrate. Jedno od tih ostrva je i Filozofski fakultet novosadskog uglavnom porobljenog univerziteta. Preciznije, nepokoren je Odsek za medijske studije na tom fakultetu, što je uzurpatorima moći i kapitala, unutrašnjim okupatorima, kamen u cipeli. Bili su pod velikim stresom pre neku godinu u Novom Sadu, kad su u nekoliko mesnih zajednica izgubili izbore. I pored svakakvih njima uobičajeni opstrukcija, pobedili su ih udruženi građani u naselju Liman.

Taj udarac okupatori nisi mogli preboleti, pa je koliko preko noći pola Limana osvanulo ofarbano u srpske trobojke. Da je l’ da ’srbende’ u službi bezočne vlasti markiraju teritoriju od čije nasilničke kontrole neće odustati. Ta sumanuta osveta građanima zbog benigne stvari – pobede na izborima na malom broju mesnih zajednica – nije mogla proći bez dobre organizacije i dosta novca. Platili su svakako građani kroz komunalne ove ili one takse.

Filozofski fakultet Novosadskog univerziteta i njegov Odsek za medijske studije, koji školuje obrazovane i nepotkuljive novinare, crvene su krpe kojih se okupatori plaše ko đavo krsta. Zato su i fakultet, i odsek za školovanje medijskih radnika, razlog hajke na njih s namerom da se razjuri moralno profesorsko jezgro, a odsek kao takav svuče u blato podobnosti i ’kooperativnosti’ okupatorima.

Nasilnici dugo nisu nalazili rešenje kako izaći na kraj sa neposlušnim profesorima i studentima, koji ne pristaju na korupciju što studentskim previlegijama, što profesorskim sinekurama i napredovanjima, dok se nisu dosetili da na fakultet – i medijski odsek koji im je trn u oku – udare sa bočnih pozicija.

Za inoviranu strategiju markirali su satanizaciju jednog od najuglednijih profesora medijskog odseka i pravog novinarskog profesionalca, Dinka Gruhonjića.

Iz arhiva su izvukli i iz konteksta besramno istrgli deo izjave profesora na nekom davno održanom skupu, na kojem se profesor samoironično osvrtao na hajke koje godinama traju protiv njega isključivo zbog njegovog rada u korist pravog informisanja javnosti. Okupatori su besramno montirali delove njegove izjave, te montirani gadluk dostavili svojoj hajkačkoj mašineriji za satanizaciju ljudi. Manje više se zna šta je posle hajkačka mašinerija proizvela u saradnji sa saslužujućim huliganskim profašističkim bandama, koje su joj na raspolaganju. Profesor i njegova porodica su – uz podmukle podstreke A.Vučića, M.Vučevića, gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića i inih okupatorskih bojovnika protiv nezaštićenijih markiranih meta – danima bili izloženi nemilosrdnom verbalnom linču i neskrivenom fizičkom ugrožavanju. Huliganska banda im je dolazila pred zgradu gde stanuju, u po bela dana ispisivala preteće grafite – na očigled komšija – ne bi li profesoru i porodici uterala strah u kosti kao primer šta čeka svakog ko se okupatorima Srbije suprotstavlja.

Zahvaljujući velikoj solidarnosti i podršci pre svega studenata i kolega profesora, ne samo sa odseka na kojem profesor predaje, nego i građana koji su prepoznali fašistički metod obračuna sa nepoćudnim građanima, hajkači i ulični banditi u njihovoj službi su se malo povukli. A da su kreatori linča nad profesorom odustali od nauma da ga ućutkaju i – šta više – proteraju sa fakulteta, nisu. Čekaju nove zgodne povode.

Nije isključeno, šta više, vrlo je mogće da je pravi cilj Vučićeve radikalsko-naprednjačke-SPS-JUL-ovske vlasti hajke na profesora Gruhonjića, destrukcija i potpuno porobljavanje Odseka za medijske studije novosadskog Filozofskg fakulteta, kao što su to učinili sa najvećim delom ne samo novosadskog, nego i sa univerzitetima i visokim školstvom u celoj Srbiji. Okupatorska vlast ne trpi slobodne građane. Opsesija joj je da ih sve svede na bespogovorne podanike koji su izgubili obraz, dušu i kičmu. Koliko god bio izložen banditskoj kampanji orkestriranoj sa vrha okupacione vlasti, slučaj Dinka Gruhonjića nauk je drugim univrzitetima, visokom školstvu i svim nepodobnim građanima, da znaju šta ih čeka ako pukušaju da se uzdignu iz statusa podanika, ako žele biti slobodni građani.

Kako – za sada -’operacija Gruhonjić’ nije uspela da se preko nje razori Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta, pribeglo se alternativi. Pribeglo se ubacivanjem trojanskog konja u upravu fakulteta, tako što će u njega biti instalirani podobni studenti izabrani na farsičnim izborima za Studentski parlament, koji u upravi fakulteta imaju pravo glasa pa i odlučivanja o mnogo čemu. Operacija još traje. Okupator ne odustaje od korišćenja raznih mahinacija, pri čemu obilato koristi svoje ’zdrave snage’ odavno instalirane u vrhove univerziteta. Hrabri studenti kojima se ne može lako prodati rog za sveću, tome se – koliko mogu -suprotstavljaju. Koliko će izdražati u neravnopravnoj borbi, videćemo. Mnogo toga zavisi od univerzitetske profesorske zajednice ne samo matičnog fakulteta – problem porobljavanja univerziteta i obrazovanja uopšte je u Srbiji globalan – ali i građana Novog Sada. Od toga koliko su građani spremni da brane zdravo tkivo grada, ono malo što ga je još preostalo.

Slično je i sa cirkusom kojeg organizuju okupatori na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Nametanje po zakonima realno neizabranog novog dekana – kako tvrdi dosadašnja uprava fakulteta – pokušaj je gušenja slobode na tom fakultetu. Na šta će nasrtaj na fakultet izaći, tek ćemo da vidimo.

Kako god se stvari sa farsičnim izborom Studentskog parlamenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i takvog izbora dekana na Fakultetu političkih nauka u Beogradu završe, stvar je jasna. Unutrašnji okupator Srbije pokušava na sve načine da uguši još ono malo proplamsaja slobode na univerzitetima, pri čemu taktiku i manipulacije prilagođava različitim okolnostima. Sredstva naravno, kao i u svim okupacijama, ne bira.

(Autonomija)