Vidim ja nešto mi fali, kad ono – f. Tri slova već imamo, stalno su nam pred očima. S, N, S. Svi znamo čega su inicijali i svi znamo kako utiču na naše živote. Samo da umetnemo to jedno F.

Ne f kao fizičko i svakovrsno drugo nasilje jer toga imamo u izobilju, više nego što normalan čovek može da podnese.

Nije f ni kao fatalna fraktura i krivo srastanje institucija, niti kao fascinacija autokratskim režimima diljem sveta i fazoniranje našeg društva po tim uzorima, mada se i to lepo slaže sa S, N i S. Kao što se slaže i fatamorgana o primeni preporuka za izbore ili nenaučna fantastika o fol biračima. Kao što se uostalom slažu i fantomi sa nepostojećih adresa i fantazmagorije o opštem obožavanju frontmena ovog režima.

Ne mislim ni na f kao finalnu fakturu koja čeka da bude ispostavljena.

Nije f ni kao falange mada nam ni one ne manjkaju – pogledajte samo Filozofski (gle, ima čak dva f) u Novom Sadu. Ako ste mislili da su favoriti ove vlasti neobrazovani i da samo kupuju diplome po potrebi, sad vidite kako zapravo ne izbivaju sa fakulteta, ne može niko da ih istera čak ni kad bi hteo (a neće). Toliko su ogrezli u neznanju da ostaju i preko noći, gledaju „Daru iz Jasenovca“ ne bi li izbildovali svoj anti-antisrpski sentiment i preslišavaju se međusobno koga sve treba ukloniti bez mnogo filozofiranja. Ove nove fakultetlije mu dođu kao ono „gledaćete“ pred najavljeno formiranje svesrpskog vaskršnjeg fronta. Predsednik Srbije i budući premijer su im već dali podršku rekavši da su ti mladići prepoznali fašizam (a ne bi ga prepoznali, naročito ne u sebi, ni za dupe da ih ujede).

Mislim na ono F iz negdašnjeg SF – SN. Jeste da su se vremena promenila pa više nije politički korektno zazivati smrt, ali fašizam bi morao da bude izuzet. Smrt fašizmu – sloboda narodu se ne može tretirati kao govor mržnje niti kao poziv na oduzimanje života. Naprotiv, to je poziv na vraćanje života. Ne suživota jer takva stvar ne postoji, kao ni suljubav uostalom.

Vraćanje života nasuprot bitisanju u svežnju kako i samo poreklo reči fašizam sugeriše.

Začudo, predsednik Srbije koji je često pominjao da Srbija nije šaka zobi pa da je pozoba ko hoće, nikada, pa ni sada, nije rekao da Srbija ne sme da bude snop pruća. To moramo sami da kažemo, pod hitno. Ako ni zbog čega drugog a ono zato što, kako god da se zoveš, koliko god da ćutiš – ako živiš u snopu, tako te i pokose.

(Peščanik)