Dezinformacije su takođe našle svoje mesto i u poslovanju. Ono što je zastrašujuće je činjenica da su ovi neželjeni fenomeni sada počeli da generišu onlajn finansije na leđima lakovernih građana. Naime, internet, koji je neograničen prostor pun izazova, ali i stalkera, koji su spremni da ukradu ne samo identitete, već i čitave profile javnih ličnosti, institucija, pa i funkcionera da bi ostvarili svoj cilj, u poslednje vreme su u porastu pišu na ovu temu svetski mediji.

Analize na ovu temu govore da je veoma teško regulisati aktiviranje reklama na internetu i tako izbeći prevare. Problematično je tzv . programsko oglašavanje, koje predstavlja individualizovani prikaz reklamnih banera na osnovu podataka o interesovanjima korisnika. Taj složeni proces ima mnogo rupa, koje kriminalci koriste, a zemlje u svetu i regionu retko su zakonski regulisale ovu oblast.

Najčešća zloupotreba imena lekara i uglednih ličnosti kojima društvo veruje

U makedonskom kompleksu lažnih vesti koje su bile profitabilne za biznis na internetu, javnost još pamti slučajeve sa popularnim mikrobiologom i profesorom Medicinskog fakulteta dr Nikolom Panovskim i neurohirurgom dr Arbenom Taravarijem aktuelnim gradonačelnikom Gostivara i bivšim ministrom zdravlja.

U oba slučaja, imena lekara su zloupotrebljena za marketinšku i finansijsku dobit kompanija upravo kroz lažne, manipulativne sadržaje objavljivane na društvenim mrežama. Dodatno zabrinjava činjenica da iako je u jednom od slučajeva već pokrenut sudski spor, još uvek nema rešenja niti odgovornosti za zloupotrebu.

Makedonska policija, Agencija za hranu i veterinu i tržišna inspekcija godinama ipak “ne uspevaju” u potrazi za glavnim krivcima ovog ciljanog posla koji preko monitora nepoštenim marketingom gađa duboko u džep, a nije ni u njihovoj nadležnosti da ih traže.

Na manipulativne reklame nije imun ni Balkan

Ovakvih zloupotreba ima na celom Balkanu, pokazuju nekoliko istraživanja na ovu temu. O takvom primeru svedoči i poslednji uočen u Bosni i Hercegovini, koja je plodno tlo za ovakve malverzacije, potvrđuje prof. dr Branislav Mihajlović, redovni profesor Fakulteta zdravstvenih nauka u Banja Luci u oblasti javnog zdravlja i zaštite životne sredine, koji kaže da se krajem prošle godine našao u izmišljenom intervjuu od desetak stranica, u kojem je objasnio delovanje leka, a za njegovu kupovinu je ponuđen popust od 50%.

Kako pojašnjava doktor u izjavi za medije, pre nego što je prijavio institucijama u BiH, izvršio je sopstvenu istragu naručivanjem proizvoda, koji je koštao više od 25 evra sa popustom, i poslao prijatelje u kancelariju distributera „Lidšop “ u Sarajevu. Slučaj je prijavio svim bosanskohercegovačkim institucijama, ali nakon sedam meseci smatra da su ili lenji ili korumpirani, jer promene nema, iako je dobio potvrdu od kantonalnog tužioca da je prekršen zakon.

„To je zaista zločin, kako je rekla, krađa identiteta, ali kompanija koja je izvršila krađu identiteta i reklamirala taj lek je van Bosne i Hercegovine – u Emiratima, u Dubaiju. I sada prema njenim rečima, a citiram samo, da ne bude dvosmisleno, rekla da je to zločin, ali to nije učinjeno u Bosni i Hercegovini, jer je ova kompanija Lidšop imala ugovor sa tom marketinškom kućom u Emiratima i ta firma je dala oglas, ali ona nije na teritoriji Bosne i Hercegovine, pa je ne mogu krivično goniti, niti vlasnika te firme“, kaže prof. dr. Branislav Mihajlović.

Kako uočiti lažne oglase na društvenim mrežama

Većina ljudi koji „padaju” na lažne reklame na društvenim mrežama ih ne prijavljuje, ali i pored toga brojke su zapanjujuće. Federalna trgovinska komisija (FTC) je izvestila da je 2021. godine „više od 95.000 ljudi prijavilo gubitak od približno 770 miliona dolara zbog prevara pokrenutih na platformama društvenih medija“. Ako ovo zvuči mnogo, to je zato što jeste – osamnaest puta više u odnosu na 2018 godinu, prenose mediji.

„Čak su i legitimni oglasi klonirani i prenamenjeni u zlonamerne svrhe, a kao krajnji korisnik, nemate načina da saznate da li je oglas legitiman dok ne kliknete na njega“, kaže Pol Bišof, zagovornik privatnosti u Comparitech-u. Savet: Ne klikajte na njega! „Napadači mogu prikriti svoje domene, tako da ne možete unapred znati gde će vas oglas odvesti.

Iako su starije osobe često žrtve prevara, lica uzrasta od 18 do 39 godina izgubili su najviše novca od prevara koje potiču od lažnih oglasa na društvenim mrežama u 2021. godini, a ako je prošlost bilo koji pokazatelj budućnosti, taj broj će nastaviti da raste. Pošto su onlajn prevare i prevare na Facebook Marketplace toliko rasprostranjene – i može biti teško da se prepoznaju znaci zbog kojih ne treba verovati aplikaciji– mudro je naučiti kako da identifikujete prevaranta. U nastavku razlažemo crvene zastavice kojih treba da budete svesni kako biste se zaštitili od prevara na Instagramu, Fajsbuk prevara i lažnih reklama i vesti na društvenim mrežama.

(Demostat, foto: Pixabay)