Nemačka vlada vrši pritisak na Hrvatsku da što pre reši bilateralne sporove s Podgoricom, koji bi u suprotnom mogli da ugroze proces pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, piše danas briselski portal Juronjuz.

Hrvatska je ove sedmice objavila osam uslova koje Crna Gora mora da ispuni pre nego što postane članica EU, od kojih se većina odnosi na posledice rata devedesetih godina.

U rešavanje pitanja uključio se Berlin, koji traži od Hrvatske da na konstruktivan način reši bilateralne sporove koji prete da ugroze pridruživanje najnaprednije zemlje kandidata za članstvo u EU, izjavila su za Juronjuz četiri neimenovana zvaničnika.

Nemačka nastoji da obezbedi da proces proširenja ne izgubi zamah, piše portal, dodajući da je Berlin nedavno ponudio da posreduje u rešavanju sporova, ali da ta ponuda još nije sprovedena u delo.

Vlada nemačkog kancelara Fridriha Merca nastoji da se pozicionira kao nepristrasan posrednik, strahujući da nerešeni bilateralni problemi mogu da ugroze proces proširenja, piše Juronjuz.

Evropska komisija je prethodnih sedmica učestvovala u pregovorima između dve zemlje, a nekoliko članica EU je radilo na tome da spreči zastoj u proširenju zbog bilateralnih sporova.

Francuska želi da izbegne probleme u vezi sa proširenjem zbog unutrašnjih političkih razloga, a Luksemburg je kritikovao korišćenje procesa pristupanja za rešavanje bilateralnih problema.

Sve tri evropske zemlje aktivno razgovaraju sa Hrvatskom kako bi izvršile pritisak na Zagreb da reši bilateralne sporove, ali najveći pritisak dolazi iz Nemačke, koja želi da se nastavi proces proširenja, piše Juronjuz.

Većina zahteva Hrvatske, šest od osam, svrstana je pod Poglavlje 23, a uključuju odštetu za zatočene u logoru Morinj, očuvanje spomen-ploče u Morinju i promenu naziva gradskog bazena u Kotoru koji nosi ime vaterpoliste Zorana Gopčevića koji je, po hrvatskoj strani, bio stražar u Morinju. Takođe se traži rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana, procesuiranje ratnih zločina i rešavanje imovinskih prava hrvatskih porodica.

Preostala dva zahteva povezana su s Poglavljem 31 i odnose se na granicu između dve države i povratak školskog broda Jadran.

Hrvatski premijer Andrej Plenković je izjavio da je Zagreb crnogorskim vlastima više puta predstavio osam pitanja koja smatra nerešenim i koja, prema hrvatskom tumačenju, nisu samo bilateralni sporovi već se odnose i na dobrosusedske odnose i evropske vrednosti.

„U poslednje dve godine nije ostvaren apsolutno nikakav napredak“, rekao je Plenković juče novinarima uoči sastanka Evropskog saveta u Briselu, ističući da je njegova zemlja bila „izuzetno konstruktivna“ u pristupnim pregovorima sa Crnom Gorom.

Zahtevi Hrvatske izazvali su javne kritike, uključujući visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaje Kalas.

Ona je na marginama Evropskog samita izjavila da je „važno da se proces proširenja ne pretvori u bilateralna pitanja“.

Zvaničnici EU strahuju da bi raspoloženje prema proširenju moglo da se promeni ako se uskoro ne završi proces pristupanja Crne Gore, piše Juronjuz, dodajući da se naredne godine održavaju važni izbori u nekoliko članica EU, uključujući Francusku, gde je među favoritima za predsednika liderka desnice Marin Le Pen, koja je skeptična prema proširenju Unije.

Nemačka se zalaže za nove modele proširenja, uključujući poseban status „pridruženog kandidata“ za Ukrajinu, postepenu integraciju kandidata i snažnije mehanizme zaštite za nove članice.

Crna Gora, koja želi da završi tehničke pregovore do kraja ove godine i da 2028. postane 28. članica EU, bila bi prva zemlja koja bi se pridružila po važećoj metodologiji.

Budući da je Crna Gora prva na redu za članstvo, zastoj izazvan bilateralnim sporovima mogao bi da ima razorne posledice po ostale zemlje koje prednjače u procesu pristupanja, Albaniju, Moldaviju i posebno Ukrajinu.

„Drugim rečima, Nemačka smatra da je vreme da se krene napred s pristupanjem Crne Gore, imajući u vidu napore koje je Podgorica uložila, kao i geopolitičke okolnosti koje zahtevaju da proces proširenja zadrži zamah“, navodi Juronjuz.

(tekst i foto: Beta)