Vlast je stvorila dve Srbije. Pakao za najbolje, raj za najgore.

Rajska Srbija ostvaruje pakleni plan da raja bude elita. Intelektualna i moralna sirotinja se pokondirila i sad pljucka sa visine na profesionalne i ljudske veličine do kojih inače nikada ne bi mogla da dobaci. Farme trolova pustile su izdanke u institucije i medije, zapatile korov i lakomo ubiru rajske plodove. Medijski javni servis, koji nije u službi građana ali jeste na njihovoj grbači, olakotno govori o „srebreničkim dešavanjima“. Ajde što neće da izgovore reč genocid, ali da hiljade planski i organizovano pobijenih, zakopanih, otkopavanih pa ispremeštanih krste običnim, gotovo svakodnevnim „dešavanjima“?! Zar baš ništa van ove vlasti nema težinu i značaj? Koliko TV Dnevnika nas deli od „ribnikarskih i mladenovačkih dešavanja“? A koliko do toga da protestna ulična dešavanja pređu u rubriku komunalne vesti?

I sada, kad je delić pakla koji mi svakodnevno živimo zakucao na rajska vrata, vlast se prenerazila. Ha-ha – zlurado se iskezila – pa nije droga nađena u našem kabinetu nego u Beloj kući. Tačno, nađena je u Beloj kući jer je u Americi moguće da nezavisne institucije prečešljaju čak i predsednike što je ovde nezamislivo. Ali je zato zamislivo da droga bude nanjušena kod ministra a i pronađena u njegovom službenom automobilu i da je to zataškano baš kao i pare za sigurnosne kamere na Kosovu, pare „za švrćane“ (pošto nije uspeo da ih dodeli sumnjivo nevladinim organizacijama) i pare od tetke iz Kanade.

Predsednik Srbije, koji jarosno glumi da ga se ne dotiču optužbe da je direktor naše bezbednosno-informativne agencije ruski špijun i švercer droge i oružja, ipak je potrčao da se pre ručka sastane sa predstavnicima Rusije, Kine i EU, a zatim požurio da nam obelodani blagovesti – prestajemo da izvozimo naoružanje! I to ne zato što nam je ta rabota sad zabranjena (jer Amerika strepi od nas kao konkurencije) već zato što svo to oružje treba – nama (kao što slute pesme puštane u Srebrenici posle ovogodišnjih ukopa).

U svojoj redovnoj rubrici „Izneverovali ili ne“ ponovo je rekao i da se deca prave samo na nižim spratovima (pa vi posle kupujte po Beogradu na vodi) i iznova propagirao prednosti dece u odnosu na kuce i mace. Kuce i mace ne mogu da nose oružje koje sakupljamo od nerealizovanog izvoza i dobrovoljne domaće predaje. A deca mogu. Osim toga, ako vam nije ni skupo ni teško da polažete vozački ispit za koji vam treba i teorija i praksa (i trenažer), za koji vas pregledaju i lekari i neuropsihijatri, što ne biste mogli da rodite dete? Em vas ništa ne košta, čak ni za kondom, em državi ponestaje podanika. Ali ne, nezahvalnicima je draže da guraju polovna kola nego da guraju dečija kolica.

(Peščanik, Foto: mc.rs)