Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je, govoreći na forumu GLOBSEC 2023 u Bratislavi, rekla da je „rat protiv Ukrajine ključni trenutak za Evropu“.

„I moramo mu ići u susret. To je naravno očigledan napad na principe povelje UN. Principe koje smo zajednički prihvatili. Ali to je i rat protiv naših vrednosti, i rat protiv ideje ujedinjene i slobodne Evrope. Prvi put u našoj istoriji jedna zemlja je na udaru zbog želje da bude deo evropske porodice. Suverena odluka Ukrajine – i jasno izražena volja njenog naroda – je da prihvati vrednosti naše Unije. I pritom se bore za našu slobodu i naše vrednosti. Demokratija i vladavina prava, sloboda govora i sloboda da sami određuju svoju sudbinu. To je ono za šta se Ukrajina bori – i to je ono što predsednik Putin pokušava da uguši. Predsednik Putin pokušava da uništi delo mira koje smo zajedno izgradili od kraja Drugog svetskog rata i kasnije pada gvozdene zavese. I ovo je, dame i gospodo, poreklo ovog rata. Ovde na Globsec forumu, koliko sam shvatila, razgovarate o uzrocima ovog rata“, rekla je ona, navela je EU Info Mreža u saopštenju.

Dodala je da je „Rusija započela ovaj ničim izazvan i neopravdani rat“.

„Bez razloga je napala Ukrajinu da bi izbrisala zemlju sa mape. I Rusija odbija da prihvati Ukrajinu kao nezavisnu zemlju. Ali volja Ukrajine da se bori i da bude slobodna zadivila je svet. Oni znaju, sa gvozdenom sigurnošću, gde im je mesto. Ukrajinski narod je godinama bio arhitekta kretanja Ukrajine ka Evropskoj uniji i stalno je iznova dokazivao svoju hrabrost i odlučnost. Nikada ne možemo da se merimo sa žrtvom i hrabrošću ukrajinskog naroda. Ali možemo i moramo da stojimo čvrsto uz njih“, rekla je Fon der Lajen.

Neposredna potreba, dodaje ona, jeste vojna pomoć za održavanje napora ukrajinskih oružanih snaga.

„Zato smo upravo predložili zakon o proizvodnji municije – zovemo ga ASAP. Želimo da podstaknemo našu odbrambenu industriju da poveća proizvodnju preko potrebnih artiljerijskih granata od 155 mm i 152 mm. A oni koji mogu, trebalo bi da obezbede artiljeriju i sisteme naoružanja velikog dometa koji mogu da pomognu Ukrajini da se u tom dometu izjednači na bojnom polju sa invazionim snagama. Naša podrška je takođe potrebna za vojnu obuku ukrajinskih snaga. Zemlje članice rade mnogo, a mi – na evropskom nivou – takođe činimo svoj deo. Do kraja godine ćemo obučiti 30.000 vojnih lica“, kaže ona.

Drugo, ističe, „mnogo se raspravlja o mirovnim planovima i prekidima vatre“.

„Iznad svega mora da postoji princip: ništa o Ukrajini bez Ukrajine. Zajedno sa Ukrajinom želimo pravedan mir, koji ne nagrađuje agresora. Ali koji podržava principe Povelje UN i pravo ukrajinskog naroda da bude gospodar svoje budućnosti. Predsednik Zelenski je vrlo jasan u tome. Prekid vatre koji rezultira zamrznutim sukobom neće doneti trajni mir. Na kraju krajeva, prekid vatre je bio na snazi posle 2014. godine i znamo šta se desilo sa tim sporazumom prošlog februara kada je Rusija izvršila invaziju“, rekla je.

Prekid vatre bi, kaže ona, „sam po sebi bio nestabilan i destabilizovao bi region duž linije kontakta“.

„Niko ne bi ulagao ili obnavljao, i sukob bi mogao ponovo da se razbukta u bilo kom trenutku. Ne. Pravedan mir mora da dovede do povlačenja ruskih snaga i opreme sa teritorije Ukrajine. Predsednik Zelenski je predstavio formulu mira, koju mi svesrdno podržavamo. Svaka od njegovih 10 tačaka je zasnovana na Povelji UN ili rezolucijama UN. I pozvao je zemlje širom sveta da se pridruže i nadovežu na formulu mira. Tako da red zasnovan na pravilima bude naša polazna tačka za mir“, rekla je Fon der Lajen.

Ona dodaje da „pravedan mir za Ukrajinu takođe mora da bude trajan“.

„A da bi za Ukrajinu bilo trajnog mira, on mora da se ojača na dva ključna načina: prvi je obezbeđivanje dugoročne bezbednosti Ukrajine. Pozdravljam diskusije koje se vode o tome kako može da se garantuje bezbednost Ukrajine. Postoje različiti modeli i istorijski primeri koji se mogu koristiti. Zbir takvih garancija od zemalja koje dele isto mišljenje može da ponudi ono što su neki nazvali „odvraćanje poricanjem“. Drugim rečima, obezbeđivanje vojne opreme za Ukrajinu kako bi se dodatno ojačala u slučaju ruskih napada u budućnosti“, istakla je ona u govoru.

Ono što je važno je, dodaje, da na kraju bude jasno.

„Jasno da će ukrajinski prijatelji biti tu na duge staze za bezbednost Ukrajine. Takav aranžman sa bezbednosnim garancijama moraće da bude praćen širim okvirom ukrajinskih demokratskih reformi. I tu će put Ukrajine ka pridruživanju našoj Uniji igrati najvažniju ulogu. Iako su svi znali da krećemo na putovanje puno izazova, Ukrajini smo dali status kandidata. I to s pravom. Sada moramo da budemo uz njih na svakom koraku. Činjenica je da čak i dok se bore za svoj opstanak, Ukrajinci sprovode ključne reforme za jačanje svoje demokratije. Ukrajina nastavlja da napreduje ka našoj Uniji uprkos svim izgledima. A mi ćemo nastaviti da činimo svoj deo, da Ukrajinu približimo i mnogo brže ka pravednom i trajnom miru“, kaže ona.

Danas, kaže Fon der Lajen, postoji nova svest unutar Evropske unije.

„Konačno shvatamo da nije dovoljno samo čekati da nam se prijatelji van Unije približe. Nije dovoljno reći da su vrata otvorena. Takođe moramo da preuzmemo odgovornost da sebi još više približimo one koji teže članstvu u našoj Uniji. Udarni talasi koje je poslao Putinov agresorski rat su stigli i do naših šest partnera sa Zapadnog Balkana. Ali to nas je samo još više zbližilo. Proširili smo na Zapadni Balkan iste mere solidarnosti koje smo preduzeli unutar Unije. Podržali smo ugrožena domaćinstva kod visokih troškova energije. Gradimo novu infrastrukturu kako bismo smanjili zavisnost Zapadnog Balkana od ruskih fosilnih goriva. I ova praktična saradnja teče paralelno sa napretkom na putu ka EU. Nedavne tenzije su naravno zabrinjavajuće. Pozivam sve strane da se udalje od konfrontacije i da preduzmu mere za vraćanje smirenosti. Danas želim da predstavim novu inicijativu da se iskoristi ovaj važan trenutak u regionu. To je novi plan rasta za Zapadni Balkan. Želimo da se nadovežemo na napredak postignut poslednjih meseci. Ali takođe želimo da ljudima Zapadnog Balkana već danas donesemo neke od prednosti članstva u EU. Plan rasta koji danas predlažemo izgrađen je na četiri stuba: Prvo, približavanje Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU. Drugo, produbljivanje regionalne ekonomske integracije. Treće, ubrzavanje fundamentalnih reformi. I četvrto, povećanje pretpristupnih fondova“, kaže ona.

U neku ruku, dodaje, ovo je nov pristup za Evropsku uniju.

„Mi ne tražimo samo od naših partnera da preduzmu nove korake prema nama. I mi pravimo veliki korak ka njima. Naš zajednički cilj je da ubrzamo njihov put ka EU, i zbog toga našu Uniju približavamo Zapadnom Balkanu. Dozvolite mi da ukratko predstavim ove četiri tačke. Za sve zemlje koje su pristupile EU u poslednje dve decenije, pristup jedinstvenom tržištu je bio glavni pokretač privrednog rasta. Ali zemlje koje su već na izglednom putu ka EU takođe treba da imaju koristi od našeg jedinstvenog tržišta. Na primer, Zapadni Balkan bi mogao da se pridruži našem jedinstvenom digitalnom tržištu u oblastima kao što su e-trgovina ili sajber bezbednost. Mogli bismo da olakšamo našu trgovinu robom i plaćanja. Želim da naše jedinstveno tržište bude pokretač promena, ne samo za zemlje koje su se već pridružile porodici, već i za one koji su još uvek na tom putu“, kaže predsednica EK.

Ova bliža povezanost sa našim jedinstvenim tržištem, kaže ona, treba da ide ruku pod ruku sa zajedničkim regionalnim tržištem.

„Zajedničko regionalno tržište je ključno za otključavanje ekonomskog potencijala regiona. Od ključnog je značaja da se Zapadni Balkan učini privlačnijim mestom za evropske investitore. I, ako se zasniva na pravilima i standardima EU, ovo zajedničko regionalno tržište takođe može da pomogne da se ubrza pridruživanje našoj Uniji. Želimo da Zapadnom Balkanu unapred ponudimo neke od prednosti članstva. Ali to znači da određeni uslovi za članstvo takođe moraju da se ispune unapred. Neke od reformi koje su deo procesa pridruživanja su ključne za poverenje investitora. Recimo, izgradnja nezavisnog i efikasnog pravosuđa, obezbeđivanje zdravih javnih nabavki i jačanje borbe protiv korupcije. Ili, na primer, energetsko tržište. Region Zapadnog Balkana ima ogroman potencijal za diverzifikaciju od ruskih fosilnih goriva. Ali treba da poveća energetsku efikasnost, pojača diverzifikaciju i ubrza primenu više obnovljivih izvora energije. Zapadni Balkan može da postigne i jedno i drugo – i energetsku nezavisnost od Rusije i bliže usklađivanje sa Evropskom unijom kako bi se ubrzalo pristupanje“, kaže ona.

Ona dodaje da je njena „poslednja poenta jasna“.

„Spremni smo da podržimo Zapadni Balkan povećanjem pretpristupnih fondova. Na Zapadnom Balkanu postoji velika potreba za investicijama. One će poboljšati živote ljudi. A takođe će olakšati put u našu Uniju. Iz tog razloga treba da povećamo sredstva namenjena Zapadnom Balkanu. U ovim turbulentnim vremenima, ovaj plan od 4 tačke je prava ponuda za Zapadni Balkan. Dame i gospodo, istorija je u pokretu. Putin je hteo da zgrabi Ukrajinu za Rusiju. Računao je da će Evropska unija to samo prihvatiti. Umesto toga, Ukrajina se hrabro opirala i uzvraća mu udarac. A mi u Evropi, s pravom i nepokolebljivo, stojimo uz Ukrajinu. Pred nama je ključan trenutak u istoriji. I moramo da zadržimo kurs. Ukrajina će iz ovog rata izaći jača. Ogromne mase ljudi mašu evropskim zastavama u Moldaviji i Gruziji, gde odlučno gori žudnja za mestom u Evropskoj uniji. Zapadni Balkan i Unija su sve bliži i bliži. Ovaj trenutak treba da se iskoristi, da se stvori ujedinjenija Evropa! Hvala i živela Evropa“, kaže Fon der Lajen.

(N1, foto: dpa)