Ako se osvrnemo, makar i letimično, na poslednjih desetak godina vladavine AV-ovskog režima uviđamo da je naše društvo sistematski uništavano, skoro do neprepoznavanja, a potom ostavljeno raznim zverovima i nemanima da dokrajče i raznesu ono što je preostalo…

Nismo verovali da je to moguće i nadali smo se da će nas zaštiti „duh demokratije“ koji se valjda zapatio i na našem brdovitiom Balkanu, ali smo svedoci vrlo okrutnog buđenja iz sopstvenih zabluda dok se oko nas širi mrak i bezumlje. AV-ovci očigledno neće prestati sa destrukcijom dok ne unište i najmanji&najslabiji oblik slobodne misli i delanja a pre toga su preuzeli sve što vredi u vidu „materijalne baze“ ove nesrećne države. Jasno je, posle više od deset godina, da aktuelni režim sledi taktiku spaljene zemlje i da će se potruditi da ukine sve što podseća na bilo kakav vid neslaganja ili kritike tog istog režima dok će atmosfera ekonomskog i svakog drugog beznađa samo ubrzati ovaj proces anhilacije. Ako smatrate da bespotrebno mračim onda se samo osvrnite iza sebe pa pogledajte šta nam je preostalo ili pak osmotrite trenutnu situaciju gde nas AV po ko zna koji put ubeđuje da je sve bajno i krasno dok mi ubrzano odumiremo i kao društvo i kao država. Nema i ne može biti izgovora za ovu situaciju u koju su nas doveli ovi AV-ovski nesposobnjakovići i primitivci, ali još više boli činjenica da smo dopustili da najgori među nama odlučuju o svemu dok mi sedimo negde u zapećku i kukamo nad našom nesrećnom sudbinom.

Nekada smo se borili, ili smo barem mislili tako, za slobodu i demokratiju, a danas nas čeka teška borba za osnovnu egzistenciju jer režim ne samo da nas uporno ekonomski devastira već nam uzima i osnovne resurse za život: čist vazduh, nezagađenu zemlju i pitku vodu. Kako je moguće da smo dopustili da padnemo tako nisko? Zar smo zaista spali na to da nas tretiraju kao kolateralnu štetu predatorskih ambicija i nezajažljivih apetita belosvetskih protuva koje se predstavljaju kao svetske kompanije a posluju isključivo tako što trpaju novce u džepove lokalno-totalitarno raspoloženim vladarima? AV nas ubeđuje da ne znamo ništa, da smo glupi i smotani i da je samo on taj koji će nas odvesti u obećanu zemlju gde teče med i mleko, a mi ćemo u međuvremenu da živimo na zemlji koju će da pretvore u veliki rudnik, disaćemo zagađen i otrovan vazduh, ješćemo hranu neutvrđenog porekla, a naše prirodne resurse crpeće strane kompanije dok mi nećemo imati ama baš ništa od toga. I to nije samo mračno-distopijska budućnost već je deo naše sadašnjosti i mučne svakodnevnice.

Na ostvarenju ovog paklenog scenarija radi AV&Co i još nas ubeđuje kako ne razumemo njegovu „genijalnu“ strategiju; za njega smo mi nezahvalnici koji ne znaju šta rade dok on brine o zajedničkom interesu; AV sebe proglašava glupim jer je poslušao glas glupog naroda i privremeno prekinuo planove za iskopavanje litijuma. Koliko još uvreda i poniženja moramo da istrpimo kako bismo uvideli gde živimo i ko nas vodi?

Nakon neverovatne terorističke epizode u Nemačkoj, gde je pohapšena grupa tzv. Reichburgera koji su planirali državni prevrat, ne mogu da se otmem utisku da smo mi još tamo ranih devedesetih doživeli da nam vlast preuzmu sociopate&psihopate (a la Reihsburgeri) u odelima političara i od tada oni svoje ludilo rapidno šire celim društvom. I posle više od tri decenije još uvek ne mogu da shvatim kako smo uspeli iz jednog relativno uređenog i ekonomski stabilnog društva pređemo u sistem gde su” ludaci pozatvarali lekare” i preuzeli stvar u svoje ruke. Domaći “Reihsburgeri” su naše živote bukvalno pretvorili u pakao i od tada mi živimo mimo sveta prepušteni hirovima i mračnim inhibicijama sumanutih vladara. Gurali su nas u ratove koji su oni izmislili, trpeli smo ekonomske sankcije zbog njihovih odluka i megalomanskih kompleksa, zatvarali nas i tukli ukoliko bismo se pobunili protiv ludila i tako do dana današnjeg… Najzad smo doživeli da najgori od svih ovih društveno-subverzivnih persona, koji su vladali našim sudbinama, preuzme ponovo vlast i zatvori nas u sanatorijum gde on leči svoje bolesne komplekse a mi smo mu zamorčići u njegovoj suludoj igri.

Neverovatna je količina besmisla kojoj smo svakodnevno izloženi… Tragikomična obraćanja “oca nacije” koja ne služe ničemu drugom do iživljavanju nad zbunjenim&sluđenim podanicima; režimski mediji koji nas ubeđuju da moramo verovati kako je jedino AV sposoban i spreman da nas spase od nas samih i od uticaja strano-zapadnih sila; potpuno iskrivljena slika o događajima, kako kod nas tako i u svetu; AV-ovi glasnogovornici i siledžije koji bi nas sutra sve pozatvarali ili proterali samo ukoliko bi profunkcionisao “Vulinov vrli-novi svet”; vojska zombija koja priča besmislice i ne zna ništa drugo nego da primitivno vređa svakog ko se usudi da kaže nešto protiv “narodnog genija”.

“Lutke od krvi bez trunke ideje, ubice na cesti…”, kako je nekada pevao Džoni Štulić.

Ovde se radi o borbi za primarnu egzistenciju, a ne samo o političkoj utakmici i borbi za bolje društvo i uređeniju državu. Saterani smo do krajnjih granica i više nam i ne preostaje ništa drugo nego da se borimo za gole živote. Jer na spaljenoj zemlji neće biti ničega i nikoga da se bori.

(Autonomija, foto: Beta/AP)