Predsedavajuća Predstavničkim domom Kongresa SAD Nensi Pelosi (Nancy), prva žena koja je obavljala tu funkciju, najavila je kraj svog istorijskog mandata posle skoro dve decenije vođenja Demokratske partije u tom domu gde je svojom umešnošću progurala ili sprečila planove niza predsednika.

Povlačenjem Pelosi priliku će dobiti nova generacija demokratskih lidera koji su sada pred izazovom da ispune visoke standarde korišćenja političke moći koje je ona postavila, pišu svetski mediji.

‘Istorijski mandat’

Najava Pelosi da se neće kandidovati za novi mandat liderke demokrata u Predstavničkom domu otvorila je put za novu generaciju koja će predvoditi Demokratsku partiju u donjem domu Kongresa, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

„Došao je trenutak da demokratski kokus predvodi nova generacija koju tako duboko poštujem“, rekla je Pelosi u četvrtak, 17. oktobra. „Zahvalna sam što su mnogi spremni i voljni da preuzmu ovu sjajnu odgovornost“.

Ona je rekla da neće u potpunosti napustiti Kongres i da će nastaviti da predstavlja svoju izbornu jedinicu iz San Franciska.

Pelosi kojoj se dive mnoge demokrate odlazi s mesta predsedavajuće Predstavničkog doma, pošto je na izborima početkom meseca njena stranka izgubila većinu u tom domu, mada je prošla mnogo bolje nego što se očekivalo.

Osamdesetdvogodišnja Pelosi je, kako ocenjuje Fajnenšl tajms, istaknuta ličnost američke politike pošto je 2003. postala prva žena koja je predvodila neku stranku u Kongresu, a 2007. prva žena koja je predsedavala Predstavničkim domom.

Poznata po tome što je efikasno kontrolisala različite frakcije Demokratske partije uspevajući da progura velike i često kontroverzne zakone kroz Dom, bez obzira da li je predsednik bio iz njene stranke, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući i da je čudesna fandrejzerka.

Tokom finansijske krize pod Džordžom Bušom mlađim (George W. Bush), imala je ključnu ulogu u usvajanju plana za spasavanje Volstrita, dok je pod Barakom Obamom (Barack) doprinela usvajanju njegove reforme zdravstvene zaštite uprkos velikom protivljenju.

Tokom administracije Donalda Trampa (Trump), Pelosi je podržala podsticaje povezane s COVID-19 u vrednosti od više hiljada milijardi dolara, a nedavno je pomogla Džou Bajdenu (Joe Biden) da sprovede svoje zakonodavne planove od infrastrukture i borbe protiv klimatskih promena do kontrole oružja i subvencija za čipove.

Bajden je u četvrtak ujutro pozvao da Pelosi da joj čestita „na njenom istorijskom mandatu predsednice Predstavničkog doma“, saopštila je Bela kuća.

„Zbog Nensi Pelosi, životi miliona i miliona Amerikanaca su bolji, čak i u okruzima koje predstavljaju republikanci koji su glasali protiv njenih zakona i koji je prečesto omalovažavaju. To je Nensi – uvek radi za dostojanstvo svih ljudi“, rekao je Bajden.

Velika promena posle odlaska Pelosi

Nensi Pelosi je duboko poštovana i zbog sposobnosti da prikupi glasove u Predstavničkom domu – i da ako treba zavrće ruke da bi ih obezbedila – čak i među njenim protivnicima koji su povremeno morali da joj se obrate kako bi se usvojili njihovi zakonski predlozi, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

„Kada ona vodi, nikada ne brinete o tome da li će zakon proći. Ako kaže da ima glasove, ona ima glasove. Svaki put“, rekao je Bajden.

Posle govora u Kongresu u kojem je najavila povlačenje s čelne funkcije dobila je snažan aplauz i od demokrata i od republikanaca.

Pelosi se više puta sukobljavala s Trampom. Posle jednog od njegovih govora o Stanju nacije, ona je stojeći iza njega dramatično pocepala papire s tekstom govora. Pod njenim vođstvom, demokrate su u Predstavničkom domu dva puta glasale za impičment Trampa, ali ga je Senat oba puta oslobodio od optužbi.

Odlazak Pelosi dovešće do promene u najvišim redovima demokrata kakva godinama nije viđena, ocenjuje američki list. Nekoliko minuta nakon što je ona najavila odlazak, vođa dosadašnje većine u Predstavničkom domu 83-godišnji Steni Hojer (Steny Hoyer) takođe je rekao da se neće kandidovati za neku od liderskih uloga, ali da će ostati u Kongresu.

Predsedavajući poslaničkog kluba demokrata Hakim Džefris (Hakeem Jeffries) iz Njujorka smatra se prvim kandidatom za lidera Demokratske partije u Domu umesto Pelosi. Potencijalni kandidat za lidera Adam Šif (Schiff) odustao je od kandidature.

Džefris će se, prema Volstrit džurnalu koji se poziva na izvore, kandidovati za lidera manjine, dok će se poslanica Ketrin Klark (Katherine Clark) kandidovati za takozvanog „biča“, što je druga po redu liderska pozicija, a poslanik Pit Agilar (Pete Aguilar) za predsedavajućeg odborničkog kluba.

Sila na Kapitolu

Dugovečnošću na čelnoj poziciji i svojim uticajem Pelosi je takođe onemogućila uspon potencijalnih mlađih lidera demokrata koji su godinama čekali na priliku da napreduju. Sada konačno imaju priliku, ali, kako ističe BBC, imaće zadatak da dostignu visoke standarde.

Kao prva žena koja je predvodila veliku stranku u nekom od dva doma Kongresa, Pelosi će takođe ući u istoriju kao jedna od najefikasnijih lidera, ukazuje britanski javni servis, ocenjujući da je bila od neprocenjivog značaja za demokrate, a za republikance zastrašujuća protivnica, budući da je kao predsedavajuća imala ključnu ulogu u odobravanju ili odbijanju planova više predsednika.

Ona nije bila preterano televizična liderka i njeni govori i konferencije za novinare nisu bili inspirativni, ali, navodi BBC, zbog sposobnosti da održi jedinstvo među suprotstavljenim delovima svoje partije kada je to bilo važno, oštroumnosti u zakonodavnim pitanjima, kao i zbog instinkta za političkim pozorištem bila je sila na Kapitol Hilu.

Njeni politički instinkti su uvek bili zdravi, a njen osećaj za zakonodavni tajming – kad treba nešto da se pogura, kad da se sačeka i šta je potrebno da se dobiju glasovi – bio je nepogrešiv. Međutim, kako navodi BBC, njena snaga je imala cenu – delom zbog tih sposobnosti postala je bauk desnici – bila je negativac čije su ime ili slika bili u osnovi nebrojenih kampanja za prikupljanje novca i političkih oglasa.

Tokom nereda u Kapitolu 6. januara 2021. godine, pristalice tadašnjeg predsednika Trampa upale su u zgradu Kongresa tražeći Pelosi, a neki od njih su fotografisani kako uništavaju njenu kancelariju.

Uspon Pelosi

Istoričari se u velikoj meri slažu da je Pelosi redefinisala mesto predsedavajućeg Predstavničkim domom i da je ušla u istoriju postavši prva žena na toj funkciji kojom je po Ustavu SAD druga u liniji za preuzimanje funkcije predsednika, ukazuje Vašington post (The Washington Post), dodajući i da se naširoko smatra da je njena duga karijera postavila standard kako se koristi politička moć.

Pelosi je ušla u politiku praktično čim je rođena 1940, pošto je njen otac bio član Predstavničkog doma, a potom gradonačelnik Baltimora.

U San Francisko se preselila 1969. i brzo postala poznata kao aktivistkinja koja pomaže Demokratskom nacionalnom komitetu. Tamo je počela da stiče reputaciju uspešne fandrejzerke, po čemu je i kasnije bila poznata – redovno je prikupljala najviše novca za reizbor svojih kolega u Predstavničkom domu.

Pelosi je 1987. prvi i poslednji put učestovala na neizvesnim izborima, pošto je bila među 13 kandidata koji su nadmetali za stranačku nominaciju za izbore za Predstavnički dom. Nekoliko meseci kasnije, kao 47-godišnja majka petoro dece pobedila je republikansku rivalku i ušla u Kongres.

Pošto je položila zakletvu, Pelosi je pozvana na večeru u Vašington da se sastane s mladim demokratama u Predstavničkom domu, među kojima je bio i sadašnji lider većine u Senatu Čarls Šumer (Charles Schumer), kojima je predstavljena kao žena koja će biti prva predsedavajuća Predstavničkim domom.

Prilika da dođe na neku od liderskih pozicija ukazala se 1999. kada je odlučila da se kandiduje za funkciju „biča“ i 2001. je postala prva žena na toj funkciji. Godinu dana kasnije Pelosi je predvodila pobunu demokrata protiv rezolucije o ratu u Iraku koju je njen mentor u Kongresu, vođa manjine, izradio s administracijom predsednika Džordža Buša mlađeg. Iako je rezolucija usvojena u oktobru 2002, Pelosi je naterala veliku većinu demokrata da glasaju protiv nje, što je naznačilo veliki pomak u politici demokratskog poslaničkog kluba ka liberalima s istočne i zapadne obale koji se protive ratu.

Posle povlačenja lidera demokrata, koji su tada i dalje bili u manjini u Predstavničkom domu, Pelosi je 2002. izabrana za liderku Demokratske partije u tom domu. Kako su se ratovi u Avganistanu i Iraku otegli, Pelosi je oštro kritikovala predsednika Buša. Međutim, na izborima 2004. demokrate su izgubile dodatna mesta u domu, posle čega je ona još agresivnije počela da radi kako bi njena stranka dobila većinu.

Podrška ratovima među demokratama je postepeno slabila odražavajući tadašnje javno mnjenje i počeli su da se pozicioniraju kao stranka koja podržava povlačenje. Antiratni napori pomogli su demokratama da u Predstavničkom domu osvoje 30 mesta na izborima 2006, čime su prvi put imali većinu od 1993, a Pelosi je nekoliko meseci kasnije postala prva žena na funkciji predsedavajućeg.

Demokrate su izgubile većinu na izborima 2010, povratile je 2018. i Pelosi je potom postala prvi predsedavajući od ranih 50-ih 20. veka koji se vratio na tu funkciju.

Generacijska promena

I njen verovatni naslednik Džefris, 52-godišnji potomak robova, mogao bi da uđe u istoriju ako demokrate povrate kontrolu nad Predstavničkim domom – postao bi prvi crnac na mestu predsedavajućeg, ukazuje televizija ABC njuz (ABC News)

Džefris, prvi put izabran 2012. godine, ima reputaciju sposobnog operativca unutar poslaničkog kluba Demokratske partije s dobrim medijskim nastupom koji javnosti može da prenese poruku demokrata i koji je u Predstavničkom domu citirao repera Notorius Bi-Aj-Džija (Notorious B.I.G.).

Međutim, on bi se mogao suočiti s protivljenjem najglasnijih predstavnika progresivnog krila koji su ga označili kao centristu.

„Ja sam crni progresivni demokrata zainteresovan za rešavanje rasne, socijalne i ekonomske nepravde što je sada izuzetno urgentno. To je moja karijera, to je moj put i nastaviće da bude dok idem napred koliko god budem imao priliku da služim. Nikada neće doći trenutak u kome bih poklekao pred tvrdom levicom demokratskog socijalizma“, rekao je za časopis Atlantik prošle godine.

Kandidatkinja za funkciju „biča“, 59-godišnja pomoćnica predsedavajuće Ketrin Klark, takođe bi predstavljala generacijsku promenu, navodi ABC njuz, ukazujući da bi njenim izborom bilo obezbeđeno da žena i dalje bude u najvišem rukovodstvu.

Četrdesettrogodišnji Pit Agilar bi bio najmlađi član novog demokratskog rukovodstva. Kao trenutni potpredsedavajući poslaničke grupe, on je i najviše rangirani Latinoamerikanac u Kongresu.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Flickr)