"Da svaki građanin može birati bilo koga u organima vlasti bez obzira na etnički identitet"
Više stotina građana okupilo se danas popodne u Sarajevu ispred zgrade OHR-a na poziv Azre Zornić, apelantice pred Evropskim sudom za ljudska prava, koja se i obratila okupljenima, prenose sarajevski mediji.
Građani su još jednom izrazili protivljenje najavjenom nametanju izmena Izbornog zakona BiH.
„Među nama nema etničkih Srba, Bošnjaka, Hrvata, Roma, Jevreja i drugih. Poštujemo ih sve, ali mi smo svi pre svega građani Bosne i Hercegovine. Kao takvi zaslužujemo građanski ustav i građansku BiH, državu jednakih prava za svakog njenog čoveka na celoj njenoj teritoriji.
Dok ne postignemo taj cilj nećemo odustati. Živela Bosna i Hercegovina, poručila je Zornić.
Nakon njenog govora čulo se s razglasa „nećemo podele, nećemo podele“, „nikako, nikada“.
Građani su policiji najavili skup, a saobraćaj se odvijao u oba smera bez ikakvog zastoja.
Organizatori su poručili da mirno i dostojanstveno protestuju protiv nedemokratskih procesa.
„Nećemo odustati od naših prava. Mi zaslužujemo da se svako odlučivanje o ustavnim pitanjima da to bude transparentno, zaslužujemo da se počne provoditi svaki zakon uključujući i Inckov zakon, a ne da svaki dan se veličaju ratni zločini“, naveli su organizatori.
Na jednom od transparenata, koji su nosili demonstranti, bilo je istaknuto „Građanska“, čime se poziva na formiranje građanske države, koja, između ostalog, podrazumeva da svaki građanin može birati bilo koga u organima vlasti bez obzira na etnički identitet, tj. uvođenje principa jedan čovek – jedan glas.
U dogovoru s akademikom Esadom Durakovićem koji je bio sprečen da prusustvuje jedan od organizatora je preneo njegove reči tokom protesta.
„U zabludi ste vi svi iz međunarodne zajednice ako mislite da možemo sami rešiti probleme. Dejtonski sporazum nikada nije implementiran u važnim aneksima. Vi ste visoki predstavnik tu da delujete u zaštiti državnosti BiH, imate tu obavezu.
Mi nećemo odustati od insistiranja na implementaciji presuda iz Strazbura, poručio je Duraković.
Grupa građana okupljena oko građanske inicijative Restart takođe je prisustvovala pred zgradom OHR-a.
Mere bezbednosti bile su pojačane, a iako je reč o mirnom okupljanju građana a oko zgrade OHR-a postavljena je zaštitna ograda.
Na proteste su bili i članovi DF-a Zlatan Begić i Dženan Đonlagić koji su prošle sedmice bili na konsultacijama u OHR-u, ali su vrlo brzo napustili sastanak jer se nije pojavio visoki predstavnik Kristijan Šmit.
Među prisutnim je i Milan Dunović, potpredsednik Federacije BiH.
Građanima se pridružio i državni delegat Zlatko Miletić.
Ispred OHR-a je došao i predsednik i članovi Asocijacije Kruga 99 Adil Kulenović.
U julu su ispred OHR-a održani veliki protesti kojima je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi, a na koje su pozvale stranke sa sedištem u Sarajevu.
Protesti su organizovani nakon što je u javnost dospela informacija da će Šmit da nametne izmene Izbornog zakona, kojima će se produbiti etničke podele, tj. koje su u skladu sa zahtevima stranaka s hrvatskim predznakom. Stranke sa sjedištem u Sarajevu se ovome protive.
Međutim, Šmit nije nametnuo ovakve izmene te je pozvao domaće političare da ponovo pokušaju postići dogovor o izmenama Izbornog zakona.
Nije isključio mogućnost da nametne izmene, ali se još pouzdano ne zna kakve će one tačno biti ako ih bude.
U međuvremenu je nametnuo izmene koje se isključivo odnose na stavke, za koje je ocenio da će se njima izborni proces učiniti transparentnijim.
Podsećamo, visoki predstavnik je navodno nameravao da nametne izmene Izbornog zakona kojima će se omogućiti da se delegati iz reda hrvatskog naroda u domu naroda biraju u kantonima u kojima su Hrvati većinsko stanovništvo.
Izmenama nije tretirano pitanje izbora člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda hrvatskog naroda.
(Danas, foto: našp.ba)