Preduzeće „Vojvodinašume“ nije bilo obavešteno o planiranom početku radova na Šodrošu u Novom Sadu 11. juna, vezanim za izgradnju novog mosta preko Dunava, već je seču stabala uočio čuvar šuma zaposlen u tom preduzeću prilikom obilaska terena, o čemu je sačinio zapisnik i stavio u dalju proceduru, potvrđeno je za VOICE iz JP „Vojvodinašume“, I u Zavodu za zaštitu prirode Vovjodine tvrde da nemaju informacije niti saznanja ko je započeo radove na Šodrošu.

Kako se navodi u odgovoru izvršnog direktora za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP “Vojvodinašume” Marka Marinovića, Koridori d.o.o. Beograd su o tom projektu obavestili ovo preduzeće dopisom od 13. juna 2022. godine, koji je u JP “Vojvodinašume” zaprimljen 15. juna. Dakle, četiri dana nakon početka radova.

„Višim interesima države, praćeno zakonskom regulativom, površina je prevedena u građevinsko zemljište. U ovom slučaju to podrazumeva uklanjanje šumskog drveća na određenoj površini. S obzirom da JP ‘Vojvodinašume’ gazduje do privođenja nameni, izvođač je imao obavezu da se obrati ovom preduzeću, ali je to propustio da učini, možda iz razloga jer u katastru kao korisnik nije upisano JP ‘Vojvodinašume’, nego APV te u tom smislu nije prepoznao ko je nadležan za predmetnu parcelu. Kada su radovi započeti tokom pomenutog vikenda, odmah su stopirani, a nadležni čuvar šuma je o tome sačinio zapisnik, sledstveno čemu je, od strane JP ‘Vojvodinašume’, obaveštena nadležna šumarsko-lovna inspekcija, te se predmet nalazi u proceduri“, pojasnio je Marinović.

Dodao je i da su u „Vojvodinašumama“ upoznati sa činjenicom da pomenute radove sprovode Koridori d.o.o. Beograd u svojstvu investitora, u skladu sa komercijalnim ugovorom o izgradnji Obilaznice oko Novog Sada sa mostom preko reke Dunav na trasi državnog puta II A reda 111.

DA LI ĆE BITI KAZNI ZA PREKRŠIOCE?

Podsetimo, reč je o radovima na Šodrošu koje su istog dana nakon otpočinjanja, u subotu 11. juna, prekinuli ekološki aktivisti koji se od tada neprekidno nalaze na licu mesta, gde su podigli i kamp kako bi sprečili dalju seču šume. Oni tvrde i da je početkom sečenja drveća u ovom delu priobalja u toku sezone gnežđenja prekršen zakon, zbog čega planiraju da ostanu u kampu dok se ne razjasni šta se konkretno dešava i kakvi su dalji planovi nadležnih, kao i da li će biti kazni za prekršioce.

Aktivisti su prethodnih dana obaveštavali javnost o svojim zahtevima i kontaktima sa nadležnima, između ostalog Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode. Međutim, u toj instituciji za VOICE kažu da nije bilo kontakata sa aktivistima koji kampuju na Šodrošu, već da im je samo 15. juna prijavljeno, od strane Aleksandra Boroša iz Novog Sada, da se na lokalitetu Šodroš u Novom Sadu nalazi mrtav dabar.

„Istog dana, izlaskom na teren saradnika Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode (PZZP), ustanovljeno je da se radi o jednom mrtvom primerku dabra (Castor fiber), sa kojim je postupljeno u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS“, br 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispravka, 14/2016, 95/2018 – drugi zakon i 71/2021, u daljem tekstu Zakon) i procedurom“, navodi se u odgovorima koje potpisuje pomoćnik direktora Stanko Kosovac.

On je, na pitanje da li je izvođač radova imao sve neophodne dozvole za njihov početak, istakao da je delatnost PZZP „utvrđena zakonom, te postupanja i aktivnosti nisu u nadležnosti Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode“.

BEZ ODGOVORA IZ KORIDORA SRBIJE

Sem nadležnih pokrajinskih institucija, izvođači radova ignorišu i pravo građana na informacije za koje postoji opravdan javni interes. Tako je VOICE ostao uskraćen za odgovore Koridora Srbije na pitanja zbog čega o početku radova nisu obavešteni JP „Vojvodinašume“ i javnost, kao i zašto nije istaknuta informativna tabla sa osnovnim podacima o radovima koji se sprovode na Šodrošu. To republičko javno preduzeće pitali smo i kada će prekinuti radovi biti nastavljeni, ali odgovor nismo dobili.

U JP „Vojvodinašume“ preciziraju da područje na kojem su započeti radovi pripada katastarskoj parceli 7386/7 KO Novi Sad II, da se ona u katastru vodi kao gradsko-građevinsko zemljište, a da „Vojvodinašume“ njome gazduju „do privođenja planiranoj nameni u skladu sa Zakonom o šumama“ (član 10. – Šumom i šumskim zemljištem za koju je, u skladu sa stavom 1. Člana 10., izvršena promena namene, do privođenja planiranoj nameni gazduje sopstvenik, odnosno korisnik šuma, u skladu sa Zakonom o šumama) i Mišljenjem Pokrajinske Vlade, Uprave za imovinu APV.

„Nadležnost JP “Vojvodinašume” je gazdovanje do privođenja planiranoj nameni, pri čemu je trenutak privođenja onaj kada JP “Vojvodinašume” dobije zvaničan zahtev za uklanjanjem stabala sa površine kojoj je promenjena namena u skladu sa zakonskom regulativom“, rekao je Marinović uz napomenu da upravo radovi koji se sprovode predstavljaju privođenje površine nameni.

ZAHTEV ZA PROCESUIRANJE ŠUMSKE KRAĐE

Aktivisti Organizacije za očuvanje prirode i životinja (OSNA) predali su u ime građana okupljenih u okviru „Kampa Survivor Šodroš“ i „Zahtev za sprovođenje postupka utvrđivanja šumske krađe“ nadležnim institucijama: Pravobranilaštvu APV, Vladi APV i upravitelju tog područja JP „Vojvodinašume“. Kako su naveli u saopštenju, oni zahtevaju postupanje upravitelja, koji je, kako su naveli, dužan da u roku od dva dana, od saznanja za protivpravnu radnju, sačini zapisnik i izvrši žigosanje panjeva koji su posečeni.

„Takođe, od upravitelja zahtevamo da privremeno oduzme bespravno posečeno drvo, trupce koji su lagerovani u Brodogradilištu koje je u vlasništvu Galensa. Ne budu li se institucije odazvale na zahtev građana da postupaju po Zakonu, građani će biti primorani da im se obrate direktno, na njihova vrata“, istaknuto je u saopštenju OSNE.

Prethodno su u „Vojvodinašumama“ za VOICE potvrdili da su drvni sortimenti koji su posečeni pre nego što je seča zaustavljena, uskladišteni na lageru koji se nalazi u neposrednoj blizini, a koje pripada brodogradilištu.

„Pravo na drvne sortimente ima JP ‘Vojvodinašume’ jer ono gazduje do privođenja nameni u skladu sa ranije navedenim propisima i mišljenjima, gazdovanje šumama obuhvata seču i izradu drvnih sortimenata. Drvni sortimenti će biti dalje procesuirni prema tržištu u skladu sa zakonskom regulativom i poslovnom politikom preduzeća“, navodi se u odgovoru izvršnog direktora za šumarstvo.

GRANICE ODBRANE GRADA

Ekološki aktivisti koji se u kampu nalaze od 11. juna, organizovali su i tribinu „Gde su linije odbrane Novog Sada“, na kojoj je, između ostalog, arhitektica Ines Radović ocenila da je važno da građani znaju šta je Generalni urbanistički plan (GUP) jer je u pitanju važan strateški dokument koji će odrediti život građana za duži niz godina.

Motive za suprotstavljanje novosadskom GUP-u našla je, kaže, već pri samom čitanju tog plana jer je u njemu videla jedan nehuman betonski pejsaž, gde je sve manje slobodnih površina.

„Površine koje su ranije bile namenjene za rekreaciju ili sport, sada su komercijalizovane. Tako da me je podstaklo to licemerstvo da oni jednu komercijalnu površinu, na primer na Klisi, a koja je trebalo da bude naša zajednička površina – prodaju za akvapark. To znači da vi tamo možete da dođete samo ako platite kartu“, rekla je Radović.

Dodala je da su aktivisti razumni i svesni da je most neophodan, ali da je ovde pitanje da li je svrsishodan i da li uopšte na njemu treba da postoji planirani režim saobraćaja.

 „Ako je most na ovom mestu, onda postoji hiljadu elegantnijih rešenja koja bi se uklopila u urbano tkivo. Ali, da bude lokalnog karaktera, znači laki saobraćaj isključivo, nikako teški saobraćaj. Gradonačelnik je izjavio da su vozila tiša kada voze brže, jednostavno ne postoji neka argumentacija koja nije banalna sa njihove strane i uvredljiva, tako da jedino može da uspe pritisak“, kazala je Radović.

Marijana Mutavčijeva iz Ekološkog fronta je ocenila da su „granice odbrane grada tamo gde su naše linije odbrane i gde smo mi spremni da se upustimo u borbu sa institucijama i otetom državom„. Dodala je da su građani uvek spremniji da se angažuju oko problema koji se tiču njihovog neposrednog okruženja.

„Građani će se angažovati oko toga, mnogo više nego kada je neki drugi inrteres u pitanju ili neka površina koja nije u njihovom najbližem okruženju“, ocenila je ona.

Dodala je most jeste važan i potreban, ali da ne treba da se gradi na toj lokalciji.

Pomenula je podatke o strogo zaštićenim i zaštićenim vrstama koje tu borave, uz opasku da Pokrajinski zavod za zaštitu prirode nikada nije uradio studiju za celo područje koje obuhvataju Šodroš, Kamenička ada, Dunavac i Ribarsko ostrvo.

Pisac i aktivsta Nebojša Milenković je upozorio da će stanovi u planiranom ‘Novom Sadu na vodi’ koštati oko pet ili šest hiljada evra po kvadratu i pitao ko su ti koji će to da kupe.

Atila Teglaš iz Udruženja rekreativnih ribolovaca „Šodroš-Dunavac“ upoznao je prisutne sa istorijatom Šodroša i njegovim značajem za stanovnike Telepa.

„Nema stanovnika Telepa koji nije došao na Šodroš ili Dunavac da se okupa, peca ili bilo šta drugo“, napomenuo je on, uz opasku da pet posto stanovnika Srbije čine rekreativni ribolovci koji plaćaju dozvole 7.000 dinara godišnje, a koji ovako lošim urbanističkim rešenjima ostaju bez mesta za ribolov.

GRAĐANI TRAŽE FORMALNU ZAŠTITU LOKALITETA

Ekološki aktivisti nedavno su predali gradonačelniku Novog Sada više zahteva, među njima i onaj koji se odnosi na formalnu zaštitu lokaliteta (Kameničke ade, Dunavca, Šodroša i Ribarskog ostrva) kao Parka prirode odnosno Spomenika prirode.

VOICE je nadležne pitao o ovom zahtevu, a iz JP „Vojvodinašume“ poručili su nam da to nije u njihovoj nadležnosti već Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Dodali su i da je pitanju lokalitet koji pripada širem području tzv. Ribarskog ostrva i Kameničke ade na kojem su prirodne vrednosti značajno ugrožene, pre svega dugogodišnjom izgradnjom vikendica i postavljanjem montažno-demontažnih objekata, koje su ranije (pre 20-30 godina) postavljanje legalno u skladu sa zakonskom regulativom koja je tada važila, a kasnije bespravno – uzurpiranjem površina.

Iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su nam kratko odgovorili da su oni već izvršili valorizaciju prirodnih vrednosti predmetnog prostora i da je na jednom delu izdvojeno stanište strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta od nacionalnog značaja sa oznakom NSA22a „Ribarsko ostrvo“.

Dalibor Stupar (VOICE)