Ukrajinka Aleksandra Lazebnik koja živi u gradu Sumi, oko 30 kilometara od granice sa Rusijom, koji je granatiran od samog početka invazije Rusije nad Ukrajinom, izjavila je za portal Autonomija da je jedina dobra vest koju ima da saopšti da je još živa.

„Pod ruskom smo okupacijom. Fali nam hrana, a svakodnevno gledamo kako bombe padaju na vodene i strujne stanice. U jednom trenutku nije bilo ni grejanja i bilo je užasno. Uništene su i civilne kuće, a jedna cela porodica iz okruženja je ubijena“, rekla je sagovornica Autonomije.

Najteže je bilo 5. marta kada su spasilačke službe tragale za preživelima nakon još jednog ruskog bombardovanja. Na snimcima koje je tog dana objavila ukrajinska Služba za vanredne situacije videli su se spasioci koji su u potrazi za preživelima uklanjali ostatke vladine zgrade srušene u vazdušnom napadu ruske vojske.

Prema rečima Aleksandre Lazebnik, ruski vojni avioni se mogu čuti svakodnevno zbog čega je stanovništvo u stalnom strahu za živote, zbog čega se nekoliko dana unazad sprovodi evakuacija stanovništva.

„Nije lako otići. Stanovništvo se evakuiše autobusima i privatnim automobilima, ali je velika gužva na putevima koji nikako nisu bezbedni. Zbog toga mnogi ljudi odustaju od te ideje i odlučuju da ostanu. Čak i ljudi sa decom“, rekla je Aleksandra Lazebnik.

Ona smatra da čitav proces evakuacije stanovništva iz Sumija nije dobro organizovan. Prioritet su žene i deca, koje uglavnom odvode u Poltavu, a to je put dugačak 400-500 kilometara.

„Najveći je problem što nema goriva. Automobili u redovima čekaju i po 10 sati da bi kupili 10 litara”, rekla je sagovornica Autonomije, uz ocenu da je zbog trenutne situacije za nju i njenu porodicu sigurnije da ne napuštaju grad jer sigurno mesto za utočište ne postoji pošto Rusija bombarduje i zapad Ukrajine.

„Za sada ćemo ostati u Sumi, pogotovo zato što nam dete ima deset meseci. Na ulicama sam mogla da vidim ruske tenkove, a što se ukrajinske odbrane tiče, vidi se isključivo teritorijalna odbrana. Muškarci su dobijali oružje kako bi nas odbranili“, rekla je ona.

Ruska vojska je još prvog dana invazije na Ukrajinu raketirala grad Sumi. Slike sukoba ukrajinske i ruske vojske svetski mediji objavili su 25. marta. U međuvremenu kolona ruskih tenkova je uspela ući u grad, ali Ukrajinci javljaju da pružaju otpor i da je situacija pod kontrolom.

Sumi je sa populacijom od približno 260.000 ljudi regionalni glavni grad udaljen oko 30 kilometara od ruske granice. Prema procenama Aleksandre Lazebnik skoro polovina stanovništva je izbegla od početka agresije, a mnogi stanovi u zgradi u kojoj stanuje su sada prazni. Ipak, ona i njena porodica se trude da život vode što normalnije mogu.

„Trudim se da kuvam svakog dana. Moj muž ujutro ide do prodavnice i pokušava da nešto hrane pronađe tamo. Ponekad nađe jaja i mleko, a ponekad ništa. U međuvremenu čujemo sirene i jedino što možemo jeste da se negde sakrijemo”, rekla je naša sagovornica koju smo tokom razgovora preko aplikacije Viber zatekli uoravo u kuhinji.

Smatra da su budući koraci u sukobu nepredvidivi i da će zavisiti od nekoliko ishoda, pre svega da će neko uticati na rusku stranu da prekine agresiju.

„Populacija tamo misli da smo mi ovde fašisti i da Rusija nikad nije naudila civilima. Nadali smo se da će možda sankcije uroditi plodom. Ne znamo šta će se dešavati, samo se nadamo najboljem”, rekla je Lazebnik.

Prema njenim rečima, situacija u kojoj se našla Ukrajina poslednjih dana ujedinila je ljude i svi danas „funkcionišu kao jedan organizam“. „Pomažemo jedni drugima, delimo lične stvari, izdvajamo novac za vojsku“, navela je ona.

Optimistična je po pitanju ubrzanog prijema Ukrajine u Evropsku uniju. „Moguće je da će Ukrajina postati deo Evropske unije. Svet nas u mnogome podržava, veliki broj zemalja je na ukrajinskoj strani, a samo nekoliko zemalja je na strani Rusije. Nadamo se da će uskoro biti mira“, poručila je ona.

Dok živi u nadi da će uskoro biti bolje, već razmišlja o predstojećoj noći jer je tada, kako tvrdi, najgore i ne mogu da spavaju od zvukova aviona iznad njihovih glava.

„Spavamo na smenu i tako stražarimo. Tokom jednog dela noći je budna moja majka, tokom drugog moj muž, onda ja… Tako trenutno živimo. Za sada čekamo da vidimo šta će se desiti. Možda se situacija pogorša, a tada ćemo sigurno otići“, kazala je stanovnica ukrainskog grada Sumi.

Vanja Velisavljev (Autonomija)