Zlo iz Kremlju varvarski razara Ukrajinu. Podivljalom Putinu se hoće. Opsednut mitomanijom KGB-ovac bi da “velikim delima” uđe u antologiju ruskih imperatora. Niko od onih oko njega – kad već nema nikakvih institucija gde iole vladaju razum i odgovornost, sve je on to razorio i obesmislio – da ga na bilo kakav način obuzda, da psihopati stane u kraj. Zar je moguće da baš niko od kamarile kojom se okružio ne vidi da će raspojasano zlo i kamarili doći glave? Zar je moguće da niko nije svestan – ili je svestan ali je ravnodušan, gleda svoja posla – da pored varvarskog razaranja Ukrajine, ogromno zlo srozava Rusiju u veliku bedu – i još gore – da je svodi na ruglo među narodima?

Zašto pomahnitali KGB-ovac radi to što radi? Zato što je opsesivni staljinista, što je iščašen iz vremena, iz civilizacije 21.veka. U emancipatorskim vrednostima – demokratskom društvu, ljudskim pravima, slobodnim medijima, slobodnim izborima, demokratskoj smenjivosti vlasti, u pravu svakog naroda, malog i velikog, da sam odlučuje o svojoj subini – vidi zlo. Jednom KGB-ovac, uvek KGB-ovac te vrednosti organski mrzi jer ih ne razume, jer ih se plaši.

Sve je to za njega – pokazao je skandaloznim obrazlaganjem agresije na Ukrajinu – zapadnjačko zlo, rusofobija, nacizam, huliganstvo, drogeraštvo. Te je l’ da podlosti ne samo iz Ukrajine – a iz nje pogotovo – ugrožavaju Rusiju. Panika ga hvata pri pomisli da zapadnjačko “zlo” koje se primaklo Rusiji, može iz susedstva – iz Ukrajine gde je uhvatilo korena – inficirati Rusiju, da može ugroziti njegovu tiransku moć. Bolesnik bi da okameni Rusiju – prethodno je oho, ho anahrono vrativši unazad – da bi se njegovo ime zlatnim slovima upisalo u galeriju nacionalnih velikana. Kad se u tiraninovom zabranu pojavi bilo šta od zapadnjačke je l’ da jeresi – zahtevi za ljudskim pravima, slobodnim medijima, poštenim izborima, za demokratskim smenama vlasti ili šta slično – jeretici se progone, šalju u robijašnice, truju, ubijaju. Lišen bilo kakvih skrupula KGB-ovac ne preza ni od čega. Patološki ciljevi opravdavaju sva sredstva.

A Volodimir Zelenski – glumac i zabavljač nameren da Ukrajinu približi demokratskom svetu – koji se igrom sudbine našao na čelu države u njezinim najtežim danima? Ko je mislio da će zabavljač za samo nekoliko paklenih dana postati simbol ne samo ukrajinske časti?! Po onom kako se do sada drži braneći domovinu, ući će ne samo u ukrajinsku, nego i svetsku antologiju slavnih ličnosti. Za razliku od Putina koji se bespovratno svrstao u svetsku antologiju sramnih, zlih.

U paklu Ukrajini nametnutog rata rata Zelenski pokazuje vrline pravog državnika. Nije u mišjoj rupi, nije pristao da napusti zemlju i narod kad je najteže (nuđena mu je evakuacija na sigurno mesto). Oglašava se razborito, hrabro, nebitno da li ličnom pripremom ili uz pomoći savetnika. Nije izgubljen, ne paniči mada je situacija njegove države blizu, ako ne i očajna. Iz njega ne izbija mržnja, nego odlučnost da se istraje u odbrani slobode. Ima li drugih vrednosti, koje više od toga krase prave državnike?

Braniocima Ukrajine takav predsednik daje dodadnu hrabrost i odlučnost u odbrani nacionalnog dostojanstva i slobode. Demokratski svet to prepoznaje. Antologijski je prizor aplauza evropskih parlamentaraca, nakon što im se video linkom Zelenski obratio sa mesta razaranja i pogibelji.

A Srbija, a mi? Jadno i bedno se odnosimo prema zlu koje se nanosi jednoj nedužnoj, nama prijateljskoj državi i njezinom ponosnom narodu. Veliku pariju, veliku tiraniju, ponizno da poniznije ne može biti prati mala parija sa tiranijom sličnoj onoj u velikoj pariji.

(Autonomija, foto: Beta/AP)