Građani Srbije svesni su svojih ljudskih prava i znaju da se izbore za ljudska prava, ocenjeno je iz Beogradskog centra za ljudska prava kao pozitivan napredak u 2021. godini.

Urednik izveštaja „Ljudska prava u Srbiji 2021“ Dušan Pokuševski izjavio je da su protesti izdvojeni kao najdominantniji događaji u 2021. godini, navodeći da je protekle godine bilo mnogo različitih vidova protesta od manjih lokalnih do masovnih građanskih demonstracija.

Pokuševski je kazao novinarima u Medija centru rekao da je izostanak suštinskog dijaloga uticao na sve segmente ljudskih prava, jer je utisak da nosioci vlasti nisu želeli da čuju građane.

„Takva situacija jeste uticala na to da građani kroz alternativne vidove komunikacije izraze svoje negodovanje“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, za nasilje koje je tokom prošlogodišnjih protesta zabeleženo kamerama niko nije snosio odgovornost.

„Ta vrsta nekažnjivosti je postala trend, ako se prisetimo protesta iz 2020. godine. Imamo situaciju da se postavlja ozbiljno pitanje ko i na koji način treba da zaštiti građane„, kazao je Pokuševski.

Kako je naveo, organizacije civilnog društva i aktivisti za ljudska prava u 2021. godini često su bili meta napada prorežimskih medija, od strane narodnih poslanika, a bilo je i slučajeva ugrožavanja fizičke bezbednosti aktivista za ljudska prava.

On se osvrnuo na referendum o ustavnim promenama i kazao da od procesa promena seta pravosudnih zakona zavisi kako će okvir koji je postavljen novim Ustavom izgledati u praksi.

Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković kazala je da je 2021. godinu i dalje obeležila pandemija koja je uticala na pravo građana na zdravlje i na položaj medicinskih radnika.

Ona je rekla da su ekološki protesti obeležili proteklu godinu u oblasti ljudskih prava, navodeći da građani Srbije znaju svoja prava i znaju da se za njih izbore, a posebno za pravo na čist vazduh.

Tošković je rekla da je utisak da je u 2021. godini izvršna vlast bila dominantna u odnosu na druge grane vlasti, navodeći da je bilo mnogo zakonodavnih inicijativa koji su bili ozbiljni i fundamentalno uticali na život građana – Zakon o policiji, Zakon o zaštitniku građana, Zakon o referendumu.

Jedan od autora izveštaja Ivan Protić kazao je da je stanje u medijskog sferi u 2021. godini gore nego u godini pre toga, ali da je zabeleženo manje fizičkih napada na novinare.

„Ono što ostaje rak-rana srpske medijske scene su suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije i paljenje kuće Milana Jovanovića nisu završena, a za Milana Pantića i Dadu Vujasinović nisu ni počela“, kazao je Protić.

On je naveo da su u periodu od aprila do juna samo u parlamentu novinari pomenuti u negativnom smislu „ravno 199 puta“.

(Beta)