Skip to main content

PAVLE RADIĆ: Državni banditizam

Autori 19. феб 2022.
4 min čitanja

Ne treba posebno dokazivati da su u Srbiji korupcija, kriminal i pljačke enormnih razmera odavno normalizovani, da su postali deo socijalnog metabolizma. Da se razumemo, nije to posledica samo Vučićeve brutalne svevlasti. Tvrditi da je sve to rezultat njegove svevladavine, vulgarno je pojednostavljenje. Mnogi su pre njega – u poslednjih trideset i kusur godina nacionalističkog i ratnog ludila koje korupciji i kriminalu služi kao zaštitni ogrtač koji se ne dovodi u pitanje – zdušno radili na tome. Kao niko pre njega – izuzmemo li ratnog zločinca Miloševića – Vučić je institucionalnu i moralnu trulež Srbije doveo do današnjih razmera.

Pod Vučićevom vlasti izgrađen je sistem integralne korupcije – i onih koji vladaju, i onih kojima se vlada. Prema svecu i tropar. Oni koji vladaju – zavisno od hijerarhijskog položaja – grabe što većim, što manjim vrećama; onima kojima se vlada, Vučić – uz degutantnu demagogiju, bajagi roditeljsku brigu – daje poklone kašičicom. Nakon protivustavne pljačke penzionera, svom najpouzdanijem i najvećem izbornom telu s vremana na vreme manipulativno dodeljuje koruptivnu pomoć zadržavajući ih tako u svom, da izvinite, biračkom stadu. Je l’ da, neizmerna hvala našim dekama i bakama za sve što su učinili za Srbiju. Nije, nego! Sirotinja k’o sirotinja – u urušenom i opljačkanom društvu to je status velike većine penzionera – nesklona je da poklonima na kašikicu gleda u zube. Raduje se i slavi onog što im daje milodare (čast penzionerima koji ne nasedaju na podvale, koji su davno prozreli manipulanta).

Kako je vođin rejting okrnjen, pred predstojeće izbore pristupilo se manipulaciji i mladima od 16 do 30 godina starosti, po starom običaju – jedan opanak pre izbora, drugi posle izbora, dakako ako se vlast ne promeni. Umesto opanaka u igri su sada evri, lova. Mladima po 100 evra avansa pre izbora, drugih 100 posle izbora – dakako ako se vlast ne promeni pa neka mladi gledaju kako će glasati!

Ni korumpiranje mladih nije dovoljno, pa se hitno pristupilo – nekom u štabu vlastodržaca ko brine o zamajavanju glasača palo na pamet – korumpiranju bračnih i vanbračnih parova koji su u ovoj godini dobili ili će dobiti dete. Ideja je dobra, prava šećerlema. Puno je mladih parova koji u ovakvoj Srbiji nemaju šanse da u dogledno vreme obezbede vlastiti krov nad glavom. Ali tu je širokogruda vlast koja će im – bude li ostala i posle izbora – izdašno subvencionisati kupovinu stanova, kuća i izgradnju kuća. Posebno će visoke subvencije – do 50 posto vrednosti nekretnine – biti u demografski ugroženim opštinama koje je odredila Vlada, a koje su nekako sve u užoj Srbiji. U opustošenoj i sve praznijoj kravi muzari Vojvodini, takvih opština je l’ da nema. Tamo se – sem Novog Sada, uskoro će i vozom sve sa 200 km/h – i ne zalazi. Po pustoljinama nekad i ljudima i materijalnim dobrima bogatih vojvđanskih sela i gradova redovno, bez zakašnjenja, zalaze poreske službe i u luksuznim džipovima prekonoć postali vlasnici latifundija sa svitom.

Niko normalan ne spori potrebu pomaganja egzistencijalno ugroženih penzionera, mladih koji beznadežno džedže na berzama rada bez nade skorog zaposlenja i bračnim parovima sa decom (dakako i bez dece, zašto nehumano diskriminasti ljude), koji iz vlastitih sredstava ne mogu obezbediti krov nad glavom. Problem je što se humanitarnim problemima pristupa manipilativno, špekulativno, što vlastodršci arbitrarno procenjuju ne po tome koje su socijalne grupe najugroženije pa im treba najviše pomoći, nego koja se socijalna grupa može najviše pridobiti za svoje izborne potrebe, koju je u materijalnoj propalosti i zlopaćenju najlakše korumpirati. Vlastodršce ne interesuje što među građane unose ogromne nepravde, što su prema izabranima majka, a prema ostalima maćeha. Šta značii što će neki bračni (ili vanbračni) par koji je dobio dete 1.januara ove godine dobiti recimo 20.000 evra, a neki istih ili mnogo gorih socijalnih uslova koji je dobio dete 31.decembra prošle godine ili ranije, neće dobiti ni dinara? Gde je tu pravda, gde su jednaki uslovi za sve? Šta znači da će neki bračni par iz odlukom Vlade naznačene ugrožene opštine na jugu Srbije – recimo Kuršumlije, Lebana Žitorađe ili druge opštine – dobiti subvenciju od 50% vrednosti izgradnje kuće, a jednako ugrožen bračni par iz recimo Plandišta, Sečnja, Međe ili Sviloša iz demografski jednako ugrožene Vojvodine taj nivo subvencije neće dobiti? Gde je tu jednakost građana, gde je njihov osećaj da vlast o svima brine pravedno, na isti način? Po vladinoj odluci subvencije za obezbeđenje krova nad glavom mogu dobiti samo bračni prarovi koji su dete dobili, ili će dobiti, u ovoj godini čiji zbirni iznos mesečnih primanja ne prelazi 138.272 dinara. Šta je sa onima koji su u mnogo goroj situaciji, čiji su zbirni mesečni prihodi mnogo manji od 138.272 dinara – a takvih je u Srbiji iha, ha– a koji su dobili decu recimo u prošloj i godinama pre toga? Gde je tu Pravda?

Osim brutalne nepravde koja se iz izbornih razloga nanosi mnogim građanima – parlamentarni izbori raspisani su 15. februara a uvredljiva diskriminatorna odluka Vlade Srbije o subvencionisanju obezbeđenja stana ili kuće usvojena je 17. februara i na snagu stupila prekonoć, 18.februara (sic!). Odluka pruža ogromne mogućnosti korupcije, falsifikovanja dokumenata, troškova i mnogih brljaveži koje prate sve manipulativne odluke. Ko će biti u komisijama koje će donositi odluke ko će dobiti subvenciju i koliku, a ko ne? Hoće li u njima biti partijski kadrovi, hoće li se odluke donositi na bazi političke podobnosti? Što bi se – da prostite – reklo, znam ja nas, jebo ja nas. Zar skandali sa privilegovanim obezbeđenjem stanova za službe bezbednosti, policije, vojske i još kojekoga nisu dovoljni da ukažu o kakvom sistemskom kriminalu i korupciji se radi? Ne svedoče li tome brojni oglasi za iznajmljivanje upravo takvih novosagrađenih stanova, koje su vlasnici privilegovanih službi, sa privilegovanim platama, platili cca 500 evra po kvadratnom metru? Obični građani –boranija drugog reda – takve stanove na tržištu nekretnina plaća prosečno 1.500 evra, negde i više. Zar ovde nije reč o državnom banditizmu, na koji smo se nažalost svikli?

Ne sme se smetnuti s uma da vlast za svoje lične finansijsko-imovinske marifetluke i koruptivne poslove prema podanicima u siromašnoj Srbiji nema sredstva. Problem rešava enormnim zaduživanjem države u inostrantsvu. Za desetak godina Vučićeva vlast državni dug Srbije uvećala je duplo, skočio je oko 15 milijardi evra. Hoće li ga vraćati maniupulatori i demagozi? Hoće malo sutra. Vraćaće ga oni koji se raduju poklonima na kašičicu jer veruju lupežima, vraćaće ga njihova deca i unici.

(Autonomija, foto: Pixabay)