Direktor BIRN-a u Bosni i Hercegovini Denis Džidić izjavio je da postoji namera da se institucionalno negira genocid počinjen u Srebrenici, te upozorio da i u medijima dominiraju takvi narativi.

„Rezultat toga je, s jedne strane, da imamo previše negirajućih narativa o tome u medijima, a sa druge, vrlo malo je kvalitetnih, analitičkih sadržaja o tome. Srebrenica će, sasvim sigurno, i u narednoj godini biti tema o kojoj će se govoriti“, rekao je Džidić na Panel diskusiji pod nazivom „Sjećanje na Srebrenicu kroz novinarstvo, usmenu istoriju i aktivizam“ održanoj sinoć u BIRN Open House-u u Sarajevu.

Na panelu se govorilo aktuelnim dešavanja u vezi sa muralima sa likom Ratka Mladića, uticaju medija i državnog aparata na kreiranje narativa o genocidu u Srebrenici u Srbiji, ali i u delovima Bosne i Hercegovine.

Isidora Stakić ispred Fonda za humanitarno pravo istakla je da je negiranje genocida u Srebrenici u Srbiji konstanta, ali da se načini negiranja menjaju.

„Stupili su na scenu mnogo sofisticiraniji oblici negiranja genocida – relativizacija zločina, kao i odogovornosti države i državnih organa. Takođe, postoji i potpuno novi oblik poricanja – poricanje postojanja presuda za genocid i time se sugeriše da je pravna kvalifikacija genocida delo ‘mrzitelja srpskog naroda’. Ima medija koji nisu pod kontrolom vlasti, ali ni ti mediji ne daju dovoljno konteksta i nisu dovoljno posvećeni izgradnji nekog drugog narativa„, kazala je Stakić.

Programska koodinatorka Inicijative mladih za ljudska prava Fiona Jelići ukazala je da mediji mirovne aktiviste i organizacije često kvalifikuju kao ekstremističke.

„Nas i ratne zločince koji gostuju u emisijama postavljaju kao dve ekstremističke grupe. Oni uspevaju da nas, mirovne aktiviste, predstave kao nekoga ko je druga strana koja učestvuje u nemirima. Naša greška jeste što nekad zaboravljamo da se obraćamo ljudima koji možda nemaju dovoljno informacija o događajima o kojima govorimo, te moramo da se trudimo da ljudima damo dovoljno informacija i kontekst“, istakla je Jelići.

Ona je dodala i da je država pokazala šta misli o odgovornosti Srbije u toku rata u Bosni i Hercegovini.

„Možete u Beogradu videti više stotina glava Ratka Mladića. Krečenje tih murala nije naš posao. Rečenica ministra Vulina da mu je draži Ratko Mladić nego Nataša Kandić je vrlo jasna poruka države o genocidu u Srebrenici. Nacista ima i u Nemačkoj, ali je potpuno nezamislivo da na ulicama Nemačke osvane mural Adolfa Ajhmana, a da država na to ne odreaguje“, rekla je Fiona Jelići.

Denis Džidić ocenio je da je u procesu tranzicione pravde rad nevladinih organizacija važan, ali da bez napora države ne može doći do suštinskih promena.

„Uticaj nevladinih organizacija na proces tranzicione pravde u našem regionu je limitiran. S druge strane, mnoge organizacije jesu preuzele posao koji je država na svom putu suočavanja sa prošlošću trebalo da uradi, a nije„, naznačio je Džidić.

Fiona Jelići poručila je da je neophodno da nevladine organizacije nastave da traže načine da njihov domašaj šire.

„Mislim da je umetnost dobar alat za to, jer jezik umetnosti je onaj koji koristimo svi. Najbolji primer za to je film ‘Quo vadis, Aida?’ i nagrade na Berlinskom filmskom festivalu koju je film, zajedno sa rediteljkom i glavnom glumicom, dobio. Takođe, namera nam je da obrazujemo mlade ljude, a naročito mlade novinare kako bi naučili da objektivno i odgovorno izveštavaju o toj temi“, naglasila je Jelići.

Panel je zaokružen čitanjem pesme „8.372“ pesnikinje Mirjane Narandžić koja govori o životima ubijenih u genocidu u Srebrenici i njihovim porodicama.

Panel diskusija održana je u sklopu serije oflajn i onlajn događaja pod nazivom BIRN Open House u budućem muzejskom prostoru BIRN-a u Bosni i Herzegovini.

(Nataša Ivaneža)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.