Za momenat se postavite u tuđe cipele. Cipele jedne slepe osobe. Kako vam protiče svakodnevica? Bez doživljaja? Boja? Kontakata? U sigurnosti svoja četiri zida? A društveno ste biće. I imate potrebu i za doživljajima, i za druženjem sa drugim ljudima, kretanjem bez prepreka, aktivnim učestvovanjem u javnom životu, umesto pukim bitisanjem na njegovim marginama.

Iz te perspektive bolje ćete sagledati značaj inicijative koju je pokrenula organizacija Street Art Belgrade u sklopu realizacije projekta “Umetnost u prolazu“, koji je omogućio postavljanje prvih 3D modela murala za slepe i slabovide osobe u Srbiji.

Izlaganje ovih murala bilo je održano tokom četvrtog vikenda ulične umetnosti na Vračaru u Beogradu, a povodom Dana slepih i slabovidih osoba koji se u celom svetu obeležava 15. oktobra.

Kako navode iz ove organizacije, ideja za inicijativu proizašla je iz želje njenih članova da uličnu umetnost učine dostupnom svima, naročito slepim i slabovidim osobama koje su do sada bile isključene iz ove oblasti umetnosti.

„Uvek smo zastupali mišljenje da je ulična umetnost najslobodnija forma umetnosti i da je dostupna svima. Međutim, radeći na našoj prvoj virtuelnoj izložbi beogradskih grafita i street art-a ’Take 3 – VR Exibition’, shvatili smo da ulična umetnost to ipak nije. Pošto se umetnici trude da animiraju prostore u gradu koji su obično u lošem stanju, koji su zaboravljeni ili zanemareni, prostore koji su se pretvorili u javne toalete ili smetlišta, ljudima koji se teško kreću ili koriste kolica takva mesta nisu dostupna. A pre svega, ulična umetnost nije dostupna našim sugrađanima koji su slepi ili slabovidi.“, kaže za Magločistač Ljiljana Radošević, istoričarka umetnosti i članica udruženja Street Art Belgrade.

Za realizaciju ideje bio je odabran inovativni pristup predstavljanja ulične umetnosti i grafita kreiranjem odabranih radova u 3D tehnologiji koja omogućava slepim i slabovidim osobama da kroz dodir upoznaju umetnička dela izložena na ulicama Beograda. Pored samih radova nalazi se i njihov opis na Brajevom pismu, kao i QR kodovi koji vode ka sajtu sa informacijama o projektu.

Izrada umetničkih dela u ovakvoj formi nije bila nimalo laka, napominje Ljiljana Radošević, ali je projekat ipak uspešno realizovan zahvaljujući saradnji sa Gradskom organizacijom slepih Beograda:

“Kada smo započeli projekat, nismo mogli ni da pretpostavimo koliko će biti kompleksno verno preneti radove sa zida u 3D modele. Kroz razgovor sa našim saradnicima iz Gradske organizacije slepih Beograda, shvatili smo da postoji nekoliko nivoa o kojima bi trebalo razmišljati. Bilo je važno naći nivo trodimenzionalnosti koji je bio prihvatljiv ljudima iz organizacije i adekvatan način za prebacivanje Brajeve azbuke iz fizičke forme, sa papira, u digitalnu formu, da bi mogla biti odštampana uz 3D modele“.

Ona dodaje da su isto tako morali proći kroz značajan proces učenja kako bi shvatili da su izloženi murali na zidu najviše posvećeni ne slepim i slabovidim sugrađanima, već upravo onima koji vide:

„To na prvi pogled može delovati kao kontraindikovano, međutim, ljudi koji su slepi i slabovidi imaju velike poteškoće pri samostalnom kretanju, tako da smo za njih napravili dodatne 3D modele koji su ostali u udruženju, a modeli koji su postavljeni na zidove imaju, zapravo, ulogu da podsete ostale stanovnike grada da slepi i slabovidi građani takođe postoje i da je važno parkirati se na propisanim mestima, da je važno pokupiti izmet za svojim kućnim ljubimcima i da su otvorene rupe i neiznivelisane ulice ozbiljna opasnost“, naglašava Radošević.

Selekcija autora čiji su radovi izloženi kroz projekat „Umetnost u prolazu“, rađena je na osnovu delova grada u kojima je bilo predviđeno izlaganje 3D murala i umetnika koji se u tim krajevima ističu i najviše rade.

Kako je prva lokacija za realizovanje ovog projekta bila Vračar, i prva dva izložena murala predstavljaju dela umetnika Weedzora, koji aktivno stvara u ovom kraju i koga, prema rečima Ljiljane Radošević, komšije istinski vole. Njegovi radovi su izuzetno interesantni zbog kombinacije živopisnih boja i valjkastih formi koje konstruišu lice predstavljen životinja, privlačeći tako veliku pažnju prolaznika.

Predsednik Gradske organizacije slepih Beograda Nikola Đorđević ističe da je u početku bio vrlo skeptičan kada mu je ideja ovog projekta predstavljena, jer je smatrao da nije moguće takva dela prilagoditi slepima i slabovidima.

On navodi da su kroz zajednički rad svi učili jedni od drugih i da su saznanja stečena u saradnji sa organizacijom Street Art Belgrade na ovom projektu od velikog značaja jer će biti primenljiva i u nekim narednim projektima koji ne moraju nužno biti umetničkog karaktera.

Đorđević takođe naglašava da je umetnost i dalje nedovoljno pristupačna slepim i slabovidim osobama, da postoji sve veća želja da se to promeni, ali i dalje se nedovoljno radi na tome:

„Prvenstveno nije dobro da se mi ne pitamo kako nešto prilagoditi. Često postoji želja, ali se to ne uradi na pravi način. Do sada su povremeno dostupne audio-diskripcije nekih pozorišnih predstava i popularnih filmova, nekada muzeji prilagode svoje postavke audio-vodičima, ali je sve to samo stihijski“, ističe Đorđević i dodaje da problem proizilazi iz nerazumevanja umetnika da je poželjno da svoje radove prilagode svima, nedostatka sredstava za takvu realizaciju, a najveći problem je u tome što je populacija slepih i slabovidih osoba mala, pa je srazmerno tome jednaka i želja da se sadržaji učine njima dostupnim.

U Srbiji, kaže, ima oko 12.000 slepih i slabovidih. Oni imaju potrebu za podrškom u ostvarivanju svojih prava, kao i za prisustvom i uključivanjem u sve društvene tokove i svakodnevne aktivnosti, a čiji je važan deo svakako i umetnost i kultura.

Stoga Đorđević ističe da je projekat „Umetnost u prolazu“ veoma značajan jer svako ko deluje sa ciljem da nešto prilagodi ili približi njihovoj populaciji za njih čini mnogo:

„Mislim da su naši članovi bili veoma zadovoljni jer im je veoma značajno da se druže i kreću. Ovim projektom smo mogli da na naš način shvatimo kako izgleda glava žirafe i vuka jer, morate priznati, nismo često u prilici da pipnemo glavu žirafe. Imali smo priliku i da prošetamo gradom, ali i da se družimo nakon povratka u naše prostorije. Ovaj projekat je izrodio nove ideje koje ćemo sa Street Art-om realizovati u narednim godinama“, zaključuje Đorđević.

I iz organizacije Street Art Belgrade ocenjuju projekat vrlo uspešnim, jer su prvenstveno uspeli da iznenade svoje saradnike iz udruženja slepih i slabovidih. Zato planiraju da još nekoliko murala bude urađeno na proleće naredne godine.

„Imali smo sreće da smo, posle par godina apliciranja za sredstva, ove godine dobili podršku Telenor fondacije, Ministarstva kulture i Austrijskog kulturnog foruma. Telenor fondacija nam je omogućila i sredstva za nove modele koje planiramo za proleće 2022. godine u centru grada. Pošto smo kroz ovaj projekat ostvarili sjajnu saradnju sa Gradskom organizacijom slepih Beograda, ima potencijala da nastavimo sa ovim projektom i narednih godina, pa će verovatno i načini prezentovanja Street Arta biti drugačiji.“, ističe za kraj istoričarka umetnosti Ljiljana Radošević.

(Magločistač)