Uprkos najavama iz Republičke vlade da je tekst zakona o prenosu nadležnosti AP Vojvodini usaglašen, te da će s njim biti upoznata i pokrajinska administracija, u Banovinu iz Nemanjine 11 još uvek nije dostavljen konačan nacrt tog akta. Po tvrdnjama vojvođanskih zvaničnika, predstavnici Izvršnog veća čak nisu ni zvanično obavešteni o tome dokle se stiglo u izradi navedenog zakona, te su jedine informacije koje o tom procesu dobijaju – one iz medija.
Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec kazao nam je juče da su sve informacije koje ima u pogledu sadržaja “omnibusa 2” stare nekoliko meseci, odnosno da se zasnivaju na radnoj verziji zakona na koji je Izvršno veće APV još pre dva meseca uputilo određene sugestije, te da čak nije bilo ni povratnih informacija o tome da li su one prihvaćene ili ne. On zato nije želeo da komentariše medijske navode o tome da li bi na osnovu “utvrđenog” teksta zakona o nadležnostima Vojvodine moglo doći i do značajnijih korekcija u predloženom statutu APV, koji je u skupštinskoj proceduri još od oktobra prošle godine.
– Dok ne vidim nacrt, ili predlog tog zakona, ne mogu nagađati o tome u kojem smeru bi se mogao korigovati i tekst statuta – kazao nam je Korhec, i dodao da rešenja koja su postojala u radnoj verziji tog zakona ne iziskuju izmene u predlogu najvišeg pravnog akta Pokrajine.
On je, pri tome, odbacio mogućnost da bi se jedna od izmena statuta mogla odnositi na nazive pokrajinskih organa. Naime, u javnosti se spekuliše o tome da bi, zbog usklađivanja sa zakonom o nadležnostima, moglo doći do korigovanja odredbi statuta kojima se predviđa da se Pokrajinsko izvršno veće preimenuje u pokrajinsku vladu. Uz to, navodno su sporne i odredbe statuta kojima se Novi Sad definiše kao glavni krad Vojvodine, te one o pokrajinskim zakonima, službenoj upotrebi jezika…
– Ne može se zakonom o nadležnostima APV definisati pitanje uređenja i organizacije pokrajinskih organa jer bi to bilo protivustavno. Ustav to pitanje prepušta pokrajinskom statutu, a zakon niti može niti sme da to reguliše – ukazuje Korhec.
On navodi da, kad je reč o pitanju glavnog grada Pokrajine, zakon može i ne mora da se time bavi. Međutim, ističe da su priče o tome da statut predviđa i zakonodavnu nadležnost Pokrajine – neozbiljne.
– Iako je to nelogično i suprotno evropskim standardima, Vojvodina nema zakonodavnu nadležnost. Ni u statutu se, dakle, ne govori o zakonodavnoj nadležnosti, pa se ne može ni zakonom zabraniti ili dozvoliti pravo Pokrajine da donosi zakone – objasnio je naš sagovornik.
Korhec pojašnjava da “omnibus 2” treba da odredi u kojim oblastima Pokrajina normira društvene odnose, ukazujući na to da se ta normativna ovlašćenja ne mogu nazvati zakonima, pošto, po važećem Ustavu Srbije, zakone donosi samo republički parlament. Po njegovim rečima, u delu javnosti zloupotrebljava se odredba statuta kojom se propisuje da Pokrajina donosi normativne odluke kojima uređuje pitanja od pokrajinskog značaja, koje na teritoriji APV imaju značaj zakona u okviru predviđenih ustavnih nadležnosti.
– To ne predstavlja nikakvu zakonodavnu vlast, već se samo precizira koji je normativni značaj tih akata – pojašnjava Korhec.
On takođe kaže da ne vidi ni mogućnost brisanja odredbi predloženog statuta kojima se uređuje službena upotreba šest jezika u Pokrajini.
– Bilo kakvo odstupanje od šestojezičnosti u pokrajinskoj administraciji bilo bi protivustavno. Ustav garantuje stečena prava pripadnika manjina, među kojima je i to da se u službenoj upotrebi u Pokrajini koristi pet jezika nacionalnih manjina. I tu zakonodavac nema prostora da menja bilo šta – upozorio je sagovornik „Dnevnika”.
(Dnevnik)