Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda objavio je drugu digitalnu arhivsku kolekciju “Srebrenica u javnom diskursu Srbije”, koja sadrži viiše od stotinu medijskih priloga, a akcenat je na izjavama nosilaca političkih funkcija koji dominantno usmeravaju javni diskurs i oblikuju javno mnjenje u smeru poricanja genocida.

“Od jula 1995. godine, odnos državnih funkcionera i institucija Srbije prema Srebrenici prošao je kroz više faza čija je zajednička crta poricanje. Poricanje zločina, broja žrtava, genocida i odgovornosti države, relativizacija zločina i veličanje ratnih zločinaca – smenjuju se i prepliću tokom poslednjih 26 godina. Do danas, nijedan nosilac izvršne vlasti u Srbiji nije priznao genocid u Srebrenici, a zvanične komemoracije žrtava ne postoje”, naveo je FHP.

FHP je naveo da je pred Haškim tribunalom 16 osoba osuđeno za zločine u Srebrenici, od kojih sedam za genocid.

Međunarodni sud pravde (MSP) postupao je po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore za genocid i 26. februara 2007. godine doneo presudu kojom je utvrđeno da Srbija nije, preko svojih organa, počinila genocid u Srebrenici, ali da je odgovorna za kršenje Konvencije o genocidu jer nije učinila sve što je bilo u njenoj moći da spreči genocid, a potom nije učinila dovoljno da procesuira odgovorne za ovaj zločin.

Pred Sudom Bosne i Hercegovine 25 osoba je osuđeno za zločine u Srebrenici, od kojih 13 za genocid, dok pred Višim sudom u Beogradu nikome nije suđeno za genocid.

“Pet osoba je osuđeno za streljanje civila u Trnovu, ali u presudi koja je objavljena u aprilu 2007. godine sud je izostavio činjenicu da su šestorica streljanih dovezeni iz Srebrenice”, naveo je FHP.

Govoreći o aktuelnom trenutku, FHP je naveo da je vladajuća Srpska napredna stranka “ostala nacionalistička stranka koja forsira etnocentrične politike sećanja”.

“U komemorativnim praksama države mesta ima samo za srpske žrtve, dok se ostale žrtve ignorišu ili poriču. Pokušaji utvrđivanja krivice pojedinaca i prihvatanja odgovornosti državnih institucija za ratne zločine uvek se predstavljaju kao pokušaji nametanja kolektivne krivice srpskom narodu i kao napadi na Srbiju. Mnogi optuženi za ratne zločine, kao i osuđeni koji su odslužili kazne, uživaju društveni ugled i redovno se pojavljuju u medijima i javnosti, gde im je državnim resursima omogućeno da promovišu svoju interpretaciju prošlosti”, naveo je FHP.

Dodali su da je veoma malo političkih partija u Srbiji čiji je zvanični stav da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid, a to su Liga socijaldemokrata Vojvodine, Liberalno-demokratska partija i Stranka demokratske akcije Sandžaka, Ne davimo Beograd, Pokret slobodnih građana i Partija radikalne levice.

U Srbiji jedino deo civilnog društva organizovano obeležava godišnjice srebreničkog genocida.

(Autonomija)