Pozitivna vidljivost, beleženje istorije aktivizma i integracija LGBTI kutlure i umetnosti u mejnstrim kulturu i umetnost u Srbiji veoma su značajni za promene dominantnog patrijarhalnog obrasca, ocenjeno je na onlajn tribini “Savremena LGBT kultura i umetnost”, održanoj u sklopu serijala “LGBTI Culture Talk”, u organizaciji EU info kutka.

„LGBT kultura je vezana za identitet koji nas određuje, a koji u svojoj suštini ima poziciju margine“, kazala je Zoe Gudović, umetnica i aktivistkinja.

Prema njenim rečima, kultura je mesto razvoja i učenja.

„Ljudi mogu mnogo više da nauče o našim životima kroz gledanje serija, filmova, performansa, umetničkog sadržaja uopšte i kroz identifikaciju prihvataju diverzitet. Kultura kao alatka za promene obrasca patrijarhata nama jako znači“, dodala je ona.

Bojan Bilić, sociolog, istraživač LGBT aktivizma na Univerzitetu u Beču i urednik zbornika U mrežama drugosti – Intersekcionalnost i LGBT aktivizam u Srbiji i Hrvatskoj i Sestrinstvo i jedinstvo (Post)jugoslo(a)venski lezbe(i)jski aktivizam , istakao je značaj „kritičkog beleženja“ i pisanja o problemima različitih zajednica, kao i teorije za sam aktivizam.

„Kao sociologa aktivizma, interesuje me kako da teoriju upregnemo tako da omogući neku vrstu kritičke intervencije, tome su knjige posvećene. Sa druge strane, možemo reći da knjige postoje da bi neke druge knjige mogle da postoje – pišemo da bi drugi mogli da pišu“, naveo je on.

„Mi sami treba da budemo proizvođači znanja o sebi, a ne puki korisnici i konzumenti teorije, već stvaraoci. Na koji način ovo znanje može da nađe put do univerziteta – nisam siguran i mislim da je to nešto što će potrajati„, smatra Bilić.

Dreg umetnica Karma Geddonia ocenila je da je na tom polju stanje u Srbiji bolje nego ranije, ali ipak na početnoj tački razvoja.

„Dreg polako dobija na značaju generalno, ali unutar same kulture performansa nije shvatan ozbiljno, i dalje se nalazi na margini. U odnosu na čitavu ideju performansa, pogotovo u kontekstu globalnih trendova i pop kulture, dreg se smatra pre vidom zabave. Dreg umetnost jeste i uvek će biti političko mesto, ali nažalost ne dobija tu validnost u okvirima kulture performansa. Kada razgovaramo o ovoj temi, verujem da se nalazimo na početnoj tački i verujem da ćemo se u bližoj budućnosti naći na nekom boljem mestu, kad je u pitanju pozicija dreg umetnosti u okviru umetnosti uopšte“, navela je ona.

Omladinska radnica iz grupe IZAĐ Laura Pejak poručila je da umetnost i kultura treba da se učini inkluzivnom i za LGBT populaciju i za sve mlade koji bi da uče, istražuju i razgovaraju „na bezbedan način“

„Pop kultura definitivno ima uticaj na mladu populaciju jer može da im pomogne da sebe prepoznaju, jer vide svoja iskustva reflektovana u kulturno-umetničkim sadržajima. Baš zato se može primetiti da je mlađim osobama danas lakše da prihvate sebe nego što je to bio slučaj za neke ranije generacije“, ukazal je ona. 

Upravo u cilju demarginalizacije sadržaja LGBTI umetnosti i kulture, Milica Nikoletić Rašković, rukovoditeljka sektora za razvoj programa Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022, poručila je da će u sklopu programa naredne godine događaji ovog tipa biti ne izolovani, već integrisani u kulturni program. 

Ovo je bila druga epizoda serijala “LGBTI Talks” nastalog u znak podrške ovogodišnjoj Beogradskoj nedelji ponosa i novoj strategiji za ravnopravnost LGBTIQ, usvojenoj od strane Evropske komisije u novembru 2020.

Nina Simović (Autonomija)

Tekst je nastao u sklopu projekta „Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation“, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.