Pre 35 godina Memorandum SANU pozvao je na reviziju ustavnog položaja Srbije u jugoslovenskoj federaciji, i na povratak centralizovanoj komandnoj ekonomiji.

Prvi stav usmeravao je ka oružanoj agresiji, drugi stav podrazumevao je da komunizam ne sme da padne.

Srbija će i ubuduće propadati u smislu uređene, optimistične zajednice koja teži integraciji u evropsku civilizaciju, ukoliko ne bude napustila svoja memorandumska polazišta.

Ali mi nemamo snage za odbacivanje huliganskog, pandursko-udbaškog hegemonizma i etatističke ekonomije.

Uspostavljen je načelni društveni dogovor o podeli Bosne i nastavku agresije na Crnu Goru.

Uspostavljen je logičan kontinuitet, od pljačke C Marketa dogovorene u kabinetu premijera Vojislava Koštunice, preko 24 sporne privatizacije, do Vučićevih investitora iz kriminalnih klanova KP Kine koji dupliraju svaku cenu javnih radova, uz kreditno opterećenje visokim kamatama.

I onih s Jarinja.

Ovde nema ideje, kako se uključiti u evropski ekonomski prostor oslobađanjem privatnog sektora od državno-mafijaških uticaja, i funkcionalizacijom finansijskog tržišta koje je zatvoreno za berzansko poslovanje, ali otvoreno za pranje novca od narkotika, reketiranja i državnih zajmova.

O ishodu izbora, a očekivanja su da će vlast početi da gubi pojedina uporišta od naredne godine, odlučivaće skup strah i jeftine emocije.

Strah je obostran, emocije lišene vrednosnih sadržaja.

Svako priseban mogao bi da se zabrine zbog veza vrha vlasti sa organizovanim kriminalom, zbog uništavanja životne sredine, a u političkoj deponiji razgoreva se i ona prava, i zbog pretnji susedima kojima se, usaglašenim delovanjem državnih institucija, medija i crkve, Predsednik vraća na politiku zbog koje je jednom već izbegao Hag.

Pretpostavljam da je i Predsednik jednako u strahu dok rehabilituje ratne zločince i ponovo ubija Ivana Stambolića i Zorana Đinđića.

Dok komentariše kafanske tuče. Dok predsednica vlade cinkari novinarku Biljanu Lukić da je zaposlena kod Dragana Đilasa.

Šta briga predsednicu vlade ko je kod koga, i da li je, zaposlen u privatnoj firmi, ali je verovatno svesna da poziva na javni ili tajni linč, na fizičku i etičku diskvalifikaciju. Tako je prošao Slavko Ćuruvija. Uvek je važna Jagodina.

Predsednica vlade sigurno zna ko je naredio ubistvo novinara Milana Pantića, i zašto nije otišla kod Palme na prvi sprat.

Pred besprizornim ispadima vlasti se pretežno ćuti ne samo u strahu, nego i u inflaciji javno instaliranog bedništva i niskosti.

Građanska je obaveza slobodne jedinke da kritikuje vlast.

Vlast je dužna da kritike ćutke poštuje.

Vezama sa organizovanim kriminalom, uništavanjem životne sredine i novom agresijom protiv suseda vlada je odlutala na put bez povratka.

Srbija je sluškinja Rusije i Kine, dve sile koje su najveća pretnja svetskom miru od 1939, odnosno 1949, čije najgore osobine primenjuje na siromašno, izolovano, dezorijentisano, izbezumljeno društvo. Memorandumska ideja je izdajnička, jer je uništila Jugoslaviju, a Srbiju predala strancima. Budućnost će nametati međunarodni odnosi i patologija straha.

(Danas, Foto: mc.rs)