Nemačke socijaldemokrate (SPD) su u kampanji za septembarske savezne izbore prvi put u poslednjih gotovo petnaest godina po popularnosti pretekle konzervativnu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) kancelarke Angele Merkel, pokazuje najnovija anketa instituta za ispitivanje javnog mnjenja Forsa.

Mesec dana pre izbora za Bundestag, raspisanih za 26. septembar, Socijaldemokratska partija Nemačke je u odnosu na prethodnu nedelju osvojila dva procentna poena i tako potisnula CDU i njenu sestrinsku bavarsku CSU sa prvog mesta.

Socijaldemokrate su sada na 23 odsto, dok su njeni partneri u vladajućoj velikoj koaliciji, CDU i CSU, na 22 odsto, odnosno izgubili su jedan poen, preneo je nemački dnevnik Tagesšpigel.

Zeleni su, prema anketi objavljenoj 24. avgusta, a koju Forsa svake nedelje sprovodi za televiziju RTL/ntv, od prošle nedelje izgubili još jedan procentni poen i sada su na 18 odsto. Zaostaju pet procentnih poena za SPD i četiri za CDU.

Za sve ostale stranke koje izlaze na izbore ništa se nije promenilo. Slobodna demokratska partija (FDP)i dalje je na 12 odsto, ekstremno desna ternativa za Nemačku (AfD) na 10 odsto, a Levica uživa podršku šest odsto anketiranih građana.

SPD je bolji rejting od CDU poslednji put imala još 2006. godine. Tada su socijaldemokrate bile na 32 odsto, a demohrišćani na 30 odsto. Sadašnjih 22 odsto su za demohrišćane najlošiji rezultat do kojeg je institut Forsa došao u svojim anketama još od kako je osnovan 1984. godine.

Anketa je, međutim, pokazala i da je broj neodlučnih i apstinenata sa 26 odsto mnogo veći od broja onih koji su se tako izjasnili uoči prethodnih parlamentarnih izbora, 2017. Godine, piše portal Euraktiv Nemačka.

Rezultat ankete ukazuje da bi budući saziv Bundestaga, donjeg doma nemačkog parlamenta, mogao da ima 775 poslanika, što bi bilo 66 mandata više nego u sadašnjem sazivu.

Nemački zakon propisuje samo da najmanji broj poslanika mora da bude 598, ali veoma komplikovan izborni zakon i postizborna računica dopuštaju i da taj broj bude znatno veći.

Tako bi SPD imala 195 poslanika, CDU/CSU 190, Zeleni 152, FDP 102, AfD 85 i Levica 52 poslanika.

Pri takvom odnosu snaga, većinu u parlamentu mogle bi da formiraju četiri tročlane koalicije, od kojih tri pod vođstvom SPD.

Kada je reč o kandidatima za kancelara, i tu socijaldemokrate beleže uzlazni trend i njihov je kandidat Olaf Šolc uspeo dodatno da učvrsti vodeću poziciju, sa sedam procentnih poena više u odnosu na juni. Najveći gubitnik je kandidat demohrišćana Armin Lašet koji je u istom periodu izgubio 11 procentnih poena.

Od ostalih vodećih političara, odlazeća kancelarka Angela Merkel, iako je izgubila dva procentna poena, i dalje uživa ubedljivo najveće poverenje Nemaca. Na drugom mestu je premijer Bavarske i lider CSU Markus Zeder.

Prognoza berlinske političke konsultatske kuće Johansen i Krečmer nagoveštava da bi kancelarski kandidat CDU/CSU Armin Lašet čak mogao i da ostane bez poslaničkog mesta. Ta organizacija Lašetu, zbog najnovijih reformi izbornog zakona, daje male šanse da na izborima osvoji mandat.

Lašet je predsednik vlade Severne Rajne Vestfalije i nosilac je izborne liste CDU u toj pokrajini.

Međutim, zbog novih pravila kompenzacije mandata osvojenih preko partijskih lista i direktnih mandata osvojenih u izbornim jedinicama, trenutne ankete u pokrajini mu daju male šanse za ulazak u Bundestag, i to će uglavnom zavisiti od uspeha SPD, ocenila je konsultantska kuća.

(Beta)