Posle najave kompanije Epl (Apple) da uvodi sistem u borbi protiv dečije pornografije skeniranjem slika na uređajima korisnika, tehnološki gigant se našao na udaru kritika da ugrožava privatnost otvaranjem mogućnosti vladama da nadziru svoje građane, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Nova kontroverza ističe tanku liniju između imperativa suzbijanja kriminalnih aktivnosti i zaštite privatnosti.

Epl je prošle nedelje predstavio softverska rešenja koja će skenirati njegove Ajfone (IPhone) i druge uređaje u nastojanju da se onemogući čuvanje fotografija dečje pornografije, kao i da se spreče maloletnici da razmenjuju fotografije s eksplicitnim sadržajem.

Agresivan plan američke kompanije da se osujete predatori dece i pedofili i da im se zabrani korišćenje Eplovih usluga za ilegalne aktivnosti postavio je, kako piše Vašington post (The Washington Post), tehnološkog giganta nasuprot aktivista za građanske slobode i, kako se čini, u suprotnosti je s nekim od dugogodišnjih tvrdnji kompanije o zaštiti privatnosti.

Potez Epla takođe otvara nova pitanja o prirodi pametnih telefona i o tome ko zaista poseduje te uređaje, ocenjuje list, objašnjavajući da će novi softver skenirati fotografije na uređajima korisnika bez njihovog znanja ili izričite saglasnosti uz potencijalno ugrožavanje nevinih korisnika.

Softver koristi tehniku podudaranja koja će upoređivati fotografije uskladištene na Ajfonu s poznatim fotografijama dečje pornografije. Takav sistem već koriste kompanije poput Fejsbuka, ali, kako navodi Vašington post, u ranijim sistemima su fotografije skenirane tek pošto bi bile postavljene na servere, dok će se u Eplovom sistemu skenirati na uređaju korisnika, što je novi nivo nadzora koji izaziva zabrinutost kod zagovornika sloboda i privatnosti.

Grupa za zaštitu privatnosti na internetu Elektronik frontier faundejšn izrazila je zabrinutost zbog Eplove najave navodeći da bi mogla da dovede do daljih zloupotreba privatnih podataka.

Negativna reakcija zagovornika sloboda i privatnosti na internetu na Eplovu inicijativu, prema oceni Vašington posta, pokazuje kako privatnost i bezbednost često imaju komplikovan odnos.

Nova Eplova inicijativa neće biti ograničena samo na fotografije dečje pornografije, već će takođe skenirati poruke poslate preko Eplovog servisa da bi se otkrili tekstovi i fotografije neprikladne za maloletnike.

Ako maloletnik primi fotografiju koja je identifikovana kao seksualno eksplicitna, slika će biti zamagljena a maloletnik upozoren da će roditelji biti obavešteni ako klikne na nju.

Najavljene promene u Eplovom sistemu izazvale su zabrinutost da kompanija instalira tehnologiju nadzora koju bi mogle da iskoriste vlade, ističe Njujork tajms (The New York Times), ali i ukazuje da će potez naići na odobravanje roditelja i policije, dok je sam Epl naveo stručnjake za sajber bezbednost i grupe za zaštitu dece koji su pohvalili pristup kompanije.

Mešovite reakcije na nove karakteristike Eplovog sistema pokazuju tanku liniju po kojoj se kreću tehnološke kompanije između pružanja pomoći javnoj bezbednosti i osiguravanja privatnosti korisnika, ocenjuje list, navodeći da su se policijske službe godinama žalile da tehnologije šifrovanja pametnih telefona otežavaju kriminalne istrage, dok su šefovi tehnoloških kompanija i stručnjaci za sajber bezbednost tvrdili da je takva zaštita ključna za bezbednost podataka i privatnosti.

U novoj Eplovoj odluci sukobili su se imperativi suzbijanja kriminalnih aktivnosti i zaštite privatnosti, ocenjuje Fajnenšl tajms u uredničkom komentaru, ističući da potez tehnološkog giganta predstavlja značajan presedan.

Najavom skeniranja fotografija na uređajima korisnika Epl je napravio korak ka otvaranju zadnjih vrata u svoj sistem, ocenjuje britanski list, ukazujući da iako saradnja velikih tehnoloških kompanija s policijskim i pravosudnim službama ima suštinski značaja u borbi protiv kriminala i očuvanja bezbednosti, zadnja vrata u sistem nose mnoge opasnosti.

Šifrovani uređaji i poruke su od koristi organizovanom kriminalu, teroristima i zlostavljačima dece.

S druge strane, ukazuje britanski list, tehnološke kompanije i borci za zaštitu privatnosti tvrdili su, sa jakim opravdanjem, da stvaranje bilo koje vrste zadnjih vrata u sistemu otvara put da ih zloupotrebe hakeri, sajber kriminalci ili beskrupulozne vlade.

Eplov „neutralMatch“ ne predstavlja sasvim takva zadnja vrata, u smislu da pruža direktan pristup sadržaju, ali je presedan to što će njegova tehnologija sada proaktivno skenirati fotografije na Ajfonima, koje će u slučaju podudaranja s poznatim slikama zlostavljanja dece biti poslate organima za sprovođenje zakona.

Borci za zaštitu privatnosti upozoravaju da dopuštanjem takvog podudaranja, Epl otvara mogućnost da sebe i druge stavi pod pritisak vlada da učine isto za druge vrste sadržaja, poput slika protesta opozicije, ukazuje Fajnenšl tajms.

Privatnost je bila ključni deo marketinga za Ajfone, budući da je Epl isticao bezbednosnu arhitekturu svojih sistema koja je onemogućavala i samu kompaniju da ima uvid u sadržaj poruka ili drugih podataka uskladištenih na njenim serverima, ističe američka televizija CNBC.

Epl se 2016. godine suočio s Federalnim istražnim biroom (FBI) na sudu u SAD kako bi zaštitio integritet svojih sistema za šifrovanje u istrazi masovnog ubistva, zbog čega je bio pod pritiskom.

Međutim, ocenjuje CNBC, novim najavama Epl je ugrozio svoju reputaciju u zaštiti privatnosti.

Dok Epl kaže da njegov sistem predstavlja poboljšanje u odnosu na postojeće standardne jer koristi svoju kontrolu nad hardverom i sofisticiranu matematiku kako bi saznao što manje o slikama na nečijem telefonu ili klaud nalogu dok pronalazi dečiju pornografiju, borci za zaštitu privatnosti vide taj potez kao početak promene politike, što bi stranim vladama moglo da omogući da izvrše pritisak na kompaniju da prenameni sistem tražeći od nje da označi fotografije protesta ili političke mimove.

Skeptici, kako navodi CNBC, nisu zabrinuti kako sistem funkcioniše danas i ne brane ljude koji sakupljaju slike eksploatacije dece, već su zabrinuti kako bi mogao da se razvija u narednim godinama.

(Beta, foto: Pixabay)