Prošla godina bila je jedna od najburnijih za demokratiju u Srbiji – vreme tihog gušenja demokratskih institucija je prošlo i na delu je sve otvorenija borba autoritarne vlasti i prodemokratskog pobunjenog društva, jedan je od zaključaka danas predstavljenog Izveštaja Centra savremene politike o stanju demokratije u Srbiji za 2025. godinu.

Istraživač Centra i jedan od autora izveštaja Aleksandar Ivković rekao je da je kao odgovor na proteste građana i studenata zabeležen do sada neviđeni nivo represije, institucionalnog pritiska, brutalne propagande i otvorenog udara na „malobrojne džepove“ institucionalnog integriteta i otpora unutar državnih institucija.

U Izveštaju, dodao je Ivković, kao pozitivan trend se vidi to što je za 10,65 odsto povećana izlaznost na lokalnim izborima u 2025. godini, u odnosu na izlaznost na lokalne izbore u 2021. godini.

Prema njegovim rečima, indikativan je bio i broj dana potrebnih parlamentu da potvrdi ostavku Vlade – 50, što ukazuje da je jedan od problema i to što se parlament ne saziva toliko često.

Ključni brojevi koji govore o stanju demokratije su i to da Srbija za 51 mesec nije napravila formalni korak u pomaku pregovora sa Evropskom unijom. Zabeleženo je i više od 23.000 protestnih skupova u prvih devet meseci 2025. godine i čak 116 fizičkih napada na novinare, rekao je Ivković.

Naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i član novoformirane komisije za reviziju biračkog spiska Vujo Ilić objasnio je da Komisija mora prvo da napravi konsenzus kako će raditi reviziju, da dobije podatke o vođenju biračkog spiska od nadležnih organa, da se uradi analiza i napišu preporuke, a zatim da nadležni organi postupe po tim preporukama.

On je podsetio da bi 15. maja, po zakonu, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebalo da objavi broj birača po domaćinstvima na svim biračkim mestima, ali je izrazio sumnju da će se to sprovesti u zakonskom roku.

Prvi izveštaj Komisije bi trebalo da bude gotov krajem oktobra. Ne znamo kada će biti izbori, ali izveštaj će biti gotov pre sledećih redovnih predsedničkih izbora, kazao je Ilić.

Generalna sekretarka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković navela je da pre postavljanja evropske komesarke za proširenje Marte Kos, Evropska komisija nije toliko negativno komentarisala demokratiju u Srbiji, dok je sada prisutno snažnije guranje evroparlamentaraca i Komisije.

Ona je navela da je posebno zabrinuta zbog najave Ministarstva za ljudska i manjinska prava o novom zakonima o udruženjima, dodajući da to može da dovede do drugačije percepcije udruženja koji dobijaju sredstva iz stranih izvora.

Prema njenim rečima, najveća vrednost aktuelnog zakona o udruženjima je to što ne zahteva obaveznu registraciju i dozvoljava kao legalnu aktivnost rad neformalnih grupa, a promenama bi potencijalno mogla da se dovede u pitanje aktivnost tih grupa.

Programski direktor Centra savremene politike i jedan od autora izveštaja Nikola Burazer rekao je da se godinama govori o tome kako se stvari pogoršavaju i to sve „brže i brže“.

Samom političkom artikulacijom studentskog protesta došli smo u potpuno novu fazu koja se ogleda u jasnom putu ka promeni vlasti, dok je ugroženost režima, gurnula režim da se agresivnije obračunava sa kritičarima kako unutar sistema, tako i na ulicama i u medijima, rekao je Burazer.

On je upozorio da je situacija specifična, jer je pitanje da li ljudi znaju da na studentskoj listi neće biti studenti, pa samim tim postoji boljazan da će sami studenti platiti cenu „antipolitike“ koja je prisutna u društvu.

(FoNet, foto: Autonomija)